Foto: Arno Mikkor / Lennart Meri Conference 2021Makronova ideja nije sasvim nova, i slične ideje su predlagane u prošlosti – i sam predsednik se referisao na jednu od njih u svom govoru. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste da je on jasno naglasio da je put pristupanja Uniji za Zapadni Balkan već trasiran, tako da oni koji su pažljivo slušali ili čitali govor nikako ne bi trebalo da budu zbunjeni i pomisle da se ova ideja odnosi na zemlje Zapadnog Balkana.
Međutim, postavlja se pitanje da li će Evropska unija moći da trima državama Istočnog partnerstva ponudi pravu perspektivu članstva, te se ideja Evropske političke zajednice možda u tom smislu može razumeti kao utešna integracija za ove zemlje, i možda kao način da se te zemlje suštinski približe Evropskoj uniji, a da to manje iritira Rusiju. Naravno, da li će to tako i biti znaćemo tek kada predsednik ponudi detaljniji predlog ove nove panevropske tvorevine, kaže za Danas Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike, komentarišući ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju evropske političke zajednice i odgovarajući na pitanje da li su to utešne integracije.
* Da li se time koče ili pospešuju evropske integracije?
– Kada budemo videli konkretniji predlog te Evropske političke zajednice, moći ćemo bolje da procenimo i njen uticaj na evropsku integraciju Srbije i našeg regiona. Mislim da je za nas dobro ako EU bude paralelno radila na osmišljavanju rešenja za druge zemlje – van Zapadnog Balkana – koje imaju ambiciju da se integrišu u EU. Za sada, jasno je da perspektiva članstva za region ovim nije eksplicitno narušena jer je Makron potvrdio da proces pristupanja ostaje putanja za nas. Puno će zavisiti i od nas – od naše proaktivnosti da ponudimo dobra rešenja za ubrzanje našeg napretka ka članstvu u EU, ali i političke volje i sposobnosti da sprovedemo reforme koje su neophodne za ostvarivanje članstva.
* Da li to i koliko menja relativno novu metodolgiju pristupanja?
– Ne bih rekla da ovaj predlog ima puno veze sa metodologijom pristupanja, koja se odnosi zapravo na pregovore o članstvu pre svega. Nova metodologija za pregovore tek treba da se operacionalizuje, kao i da se dopuni inovativnim rešenjima koja bi omogućila da se momenat stupanja zemalja našeg regiona u članstvo EU desi što pre – i pre nego što EU doživi svoju internu reformu i unapredi svoje mehanizme odlučivanja o kojima je Makron govorio u ponedeljak. Mi smo kao Centar za evropske politike, sa partnerima iz Brisela, već ponudili takvo inovativno rešenje kroz model faznog pristupanja EU, koji se uveliko diskutuje na nivou EU, i koji predviđa da zemlje Zapadnog Balkana i njihovi građani već u procesu pristupanja dobiju neke koristi koje su inače rezervisane samo za članice EU, a da u jednom ograničenom prelaznom periodu nakon stupanja u članstvo imaju donekle umanjenu sposobnost odlučivanja unutar institucija EU, tj. da nemaju pravo veta u početku, kako ne bi mogle da blokiraju interne reforme EU u najosetljivijim oblastima. Smatramo da bi ovakav gest, prelaznog karaktera, odobrovoljio skeptične članice EU i omogućio da one našem regionu konačno umesto nejasne evropske perspektive ponude jasnu perspektivu članstva u Uniji.
* Koliko je realno da se u EU slože oko Makronovog predloga, pogotovo Nemačka?
– Put do ovakvog novog rešenja je veoma dugačak i trnovit. Nije samo pitanje da li će se Nemačka složiti, već i brojne druge države članice koje se protive i reformi EU. Takođe, verujem da će protiv ove ideje biti i istočne države članice EU koje se veoma snažno zalažu za pravu perspektivu članstva za Ukrajinu. Naravno, đavo je uvek u detaljima, tako da će puno zavisiti od sposobnosti francuskih kreatora politike da razviju rešenje koje uvažava interese i brige različitih strana i okupe kritičnu masu za pokretanje jedne ovakve nove tvorevine u Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
