Milena Lazarević: „Rupe“ u implementaciji sankcija se moraju zatvoriti, Srbija je jedna od njih

Pritisci će se intenzivirati i na problematične članice EU, ali se takođe može očekivati dodatno insistiranje na tome da Srbija stane uz svoje evropske partnere jer je njena politika sedenja na više stolica sada postala neodrživa, prenosi za Danas Milena Lazaraević, programska direktorka Centra za evropske politike, neke od zaključaka Lenart Meri konferencija o bezbednosti i međunarodnim odnosima, čiji je i ona učesnik.

Ova konferencija se, kao objašanjava, organizuje se svake godine u Talinu, glavnom gradu Estonije, i okuplja predstavnike vlada, think tankova i privatnog sektora iz Evrope i Amerike prevashodno.

Ove godine, očekivano, fokus je na analizi ruske invazije na Ukrajinu, odnosa EU i Rusije, NATO i Rusije, EU i Kine.

– Ključne poruke koje se mogu čuti jesu da EU i SAD imaju moralni i bezbednosni imperativ da pomognu Ukrajini da se odbrani od ruske agresije i izađe iz rata kao slobodna država sa očuvanim teritorijalnim integritetom. Zapadni Balkan i Srbija figuriraju u diskusiji u kontekstu analize snažnog ruskog interesa u pojedinim državama regiona, kao i potrebe EU da pojača i „cementira“ svoju geopolitičku poziciju u regionu. U tom kontekstu, cene se napori dela regiona da se uskladi sa politikom sankcija prema Ukrajini bez obzira na političke i ekonomske troškove, ali se i veoma negativno gleda na poziciju Srbije koja to još uvek nije učinila – kaže Lazarević.

Kako ukazuje, naglašava se potreba da se izvrše pritisci, ali i pruže podsticaji i podrška da Srbija „stane na pravu stranu“ u ovom velikom konfliktu, koji je u prvi plan izneo ne samo pitanja ekonomskih interesa, već i pitanja vrednosti, pripadnosti i solidarnosti.

– Istovremeno, postoji svest o tome da kako u nekim zemljama EU, tako i u Srbiji, fokus u javnom i političkom diskursu nije na pitanjima vrednosti i solidarnosti, već na analizi ekonomskog interesa, što otežava ili usporava uvođenje sankcija. Međutim, postoji i konsenzus da politika sankcija mora da se nastavi i intenzivira, što podrazumeva i zatvaranje „rupa“ u njihovoj implementaciji, a Srbija se percipira kao jedna od njih. Pritisci će se intenzivirati i na problematične članice EU, ali se takođe može očekivati dodatno insistiranje na tome da Srbija stane uz svoje evropske partnere jer je njena politika sedenja na više stolica sada postala neodrživa – navodi Lazarević.

Kako dodaje, bilo je reči o stvaranju dodatnih podsticaja da se reforme u regionu podstaknu i da Srbija izabere „pravu stranu“ i stane uz EU.

– To je pre svega moguće kroz davanje konkretne i opipljive perspektive članstva u EU, a ne samo dosadašnje nejasne „evropske perspektive“. Da bi se to desilo, EU pre svega mora da pokaže svoju sposobnost da nagradi reforme i političke žrtve tako što će odblokirati početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a potom i tako što će dodatno unaprediti svoju politiku proširenja za region Zapadnog Balkana. Jedan od predloga koji se široko razmatraju u tom kontekstu jeste predlog za fazno strukturisanje procesa pristupanja, koji su zajedno izradili Centar za Evropske politike – CEP, iz Beograda, i Centre for European Policy Studies – CEPS, iz Brisela – zaključuje Lazarević.