Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
Za mene su Kosovo sjajni ljudi koje tamo poznajem i na severu i među Albancima, izjavio je FoNetu predsednik Upravnog odbora Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) Dušan Milenković i upozorio da bi se zamrznuti konflikt, umesto sporazuma, drastično odrazio na tamošnji život i prilike na terenu.
Kosovo i Metohija su ljudi koje poznajem. Poznajem sjajne ljude sa Kosova, mahom sa severa, ali poznajem takođe i dosta sjajnih Albance sa Kosova, naglasio je Milenković, u okviru serijala razgovora Kosinus.
Svi ti ljudi, sa kojima Milenković voli da priča, provodi vreme i da se druži, za su njega Kosovo.
On je novinaru Nikoli Todoroviću rekao da je njegova majka rođena na Kosovu i da je odatle cela njegova familija sa majčine strane.
Milenković ističe da danas imamo ozbiljan protok roba i kapitala, značajan nivo razmene informacija, komunikacije i pregovaranja.
Prema njegovom stavu, to je daleko od sjajnog stanja, ali ni takvo neće opstati, ako se unedogled odlaže postizanje sporazuma ili odustane od toga.
Od prvih tehničkih pregovora 2011.gdine je primetan napredak, a ubrzanje tog napretka posle 2013. donosi očekivanje da se ide ka konačnom sporazumu, procenjuje Milenković, u ime CDDRI, koji je član radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35.
Ako bi bilo koja strana izneverila to očekivanje, on ukazuje da bi neizbežno došlo do regresije, klizili bi ka zamrznutom konfliktu i „prekinuo bi se život”
Prema njegovim rečima, zabluda je misliti da je ovo što danas imamo zamrznuti konflikt, već bi to zapravo bilo mnogo gore faktično stanje na terenu do kojeg bi se došlo regresijom.
Odbacujući zamrznuti konflikt kao „očajno“ rešenje, Milenković priznaje da postizanje sporazuma „nije lak i brz proces“.
Kako objašnjava, sporazum sam po sebi ne garantuje da će biti uspešan, ali pruža šansu da smanjujemo distancu koja postoji između dva društva.
Milenković misli da je moguć kompromis vlasti u Beogradu i u Prištini, ali veruje da je, zbog veće političke pluralnosti na Kosovu, moć odlučivanja tamošnjih pregovarača manja, kao i njihova sposobnost da garantuju održivo sprovođenje bilo kakvog sporazuma.
Optimizam da će doći do ompromisa Milenković zasniva na „političkim činjenicama“ da su i jedni i drugi „uslovljeni da postignu taj sporazum od raznih međunarodnih faktora“, a smatra i „da im se to politički isplati“.
Milenković kaže da je „uveden diskurs o razgraničenju, faktičkoj razmeni teritorija između Srbije bez Kosova i Metohije i Kosova“ i tvrdi da je takav dogovor dve vlasti moguć, ali da je podrška međunarodne zajednice tome „neizvesna, da ne kaže nerealna“.
Prema njegovim rečima, to bi predstavljalo poraz ideje multikulturalnosti, pogotovo na veoma osetljivom Balkanu.
Da li je to srpski interes, Milenković nije siguran i najveće zamerke takvoj ideji vidi u životu Srba južno od Ibra, kao i položaju i imovini Srpske pravoslavne crkve (SPC).
U slučaju sveobuhvatnog sporazuma, koji ne uključuje razmenu teritorija, srpski interes bi, kako ističe, prevashodno trebalo da bude da se sprovede sve što je do sada dogovoreno.
Dalje, da se dobije nešto što smo, kao organizacija CDDRI, u okviru unutrašnjeg dijaloga nazvali Brisel plus, a što uključuje pojačane i jasno definisane nadležnosti Zajednice srpskih opština u najvažnijim oblastima, naglašava Milenković.
Neophodni su, kako kaže, i kompletno rešavanje pitanja svih oblika imovine, zaštita SPC, njene imovine i autonomije, kao i dogovor o jezeru Gazivode.
Milenković napominje i da mora da prestane falsifikovanje istorije prema kulturnom nasleđu SPC na Kosovu.
Ukoliko bi se sve to dobilo, on smatra da bi za Srbiju bilo prihvatljivo da Kosovo ima stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN).
Budući da bi taj čin značio i kraj pregovora, prethodno je potrebno sve ispregovarati i sprovesti, predočio je Milenković.
Razmena teritorija, prema njegovom objašnjenju, podrazumevala bi da se dve nezavisne države međusobno priznaju u granicama koje dogovore, tako da bi tu sve jasno oko članstva u UN.
Milenković smatra da je format u kojem se sad vodi dijalog dobar za ovaj konkretni slučaj, jer kod međunarodnih konferencija postoji pritisak vremena.
On je napomenuo da postoji i rizik da velike sile „seku“ situaciju svojim rešenjem, a sva je prilika da to za Srbiju u ovom trenutku ne bi bilo povoljno.
Prema stavu Milenkovića, odluka o Kosovu mora da prođe kroz referendum.
Građani Srbije, naglasio je, svakako bi na referendumu sa jasno postavljenim pitanjem trebalo da se opredele za ili protiv rešenja koje ova vlast postigne sa vlastima u Prištini. (kraj) zvs/nt 12:28
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
