Miletić: Razgraničenje je nerealno, ministar ne može da iznosi lični stav

Za izjavu ministra Vulina da je on lično za razgraničenje, kaže da je nemoguće da kao ministar iznosite privatne stavove. Političari koji vode Kosovo i Srbiju ne mogu do rešenja, oni funkcionišu na sukobima, dodaje.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da je Srbija strateški orijentisana ka Evropskoj uniji, ali da ukoliko Evropa ne želi Srbiju postoje drugi savezi koji je žele.

„Ta izjava odslikava politiku ove vlade i Srbije danas – s jedne strane, namigujemo EU, a s druge strane, mi pretimo njoj da postoje drugi savezi“, kaže Miletić. Izjava je besmislena, ali nije bezazlena, ocenjuje gost N1.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je izjavio da se zalaže za što hitnije razgraničenje s Albancima, upotrebivši reč „Šiptarima“, jer će Srbija, kako dodaje, samo tako moći da nastavi da se bavi sobom i svojim narodom. Naveo je da je to njegov lični stav.

To što Vulin kaže da je razgraničenje ponovo na stolu je neshvatljivo, jer je (predsednik Srbije i SNS Aleksandar)  Vučić rekao da je ta politika, taj predlog poražen, na skupu pre pet, šest meseci na stranačkim organima, podseća Miletić.

„Razgraničenje je anticivilizacijsko rešenje, time šaljemo poruku da ne možemo da živimo sa Albancima, u konkretnom slučaju, ali to važi i za sve druge narode u regionu. Ako ne možete da živite s ljudima druge vere, ili druge etničke grupe, onda ste zalutali na prostor Evrope“, ističe gost Dana uživo.

Nema ministar lične izjave, to je nemoguće – nemate lični stav, ako je to njegov lični stav i u suprotnosti sa politikom Vlade, nek izađe iz te Vlade, pa nek zastupa svoj stav, rekao je Miletić.

„Možda je njemu Vučić rekao – kaži ti, pa da vidimo kako će javnost reagovati, a možda je on hteo da pokupi poneki jeftin politički poen kod ljudi koji su takođe u glasačkom telu za to – za razgraničenje… Mogu da nagađam. Ali, ponavljam, nemoguće da kao ministar ili bilo kakav funkcioner dajete privatne izjave“.

Razgraničenje je nemoguće, nerealno, jer međunarodna zajednica to neće dozvoliti, ističe gost N1.

Kaže da se postavlja pitanje šta to sve znači i dodaje da možemo samo da nagađamo šta bi to moglo da bude „razgraničenje“.

„Razgraničenje može da bude da Srbija prizna Kosovo – dakle, razgraničili smo se Kosovom, onda postavlja se pitanje da li je to razgraničenje između Srba i Albanaca, ili Srbije i Kosova, da li je to podela na Ibru, da li je u pitanju dve, tri opštine na severu za Preševsku dolinu, da li je to samo Preševska dolina  Kosovu… Sve ove moguće varijante razgraničenja za mene su naprihvatljive, kaže Miletić dodajući da to nisu rešenja koja su dugoročno dobra.

Miletić podseća da Tači kaže za njih je razgraničenje pripajanje Preševske doline, kako oni to zovu – istočnog Kosova, i plus dodaju, na severu, demarkaciju. „Dakle ono što su imali sa Crnom Gorom – jedan kilometar unutra i napolje. I jedni i drugi su neozbiljni s tim pričama, razgraničenje se neće desiti, i mislim da su takve poruke dobili u Berlinu“, dodaje Miletić.

On navodi da su u Berlinu rekli Tačiju i Vučiću da moraju da nastave dijalog. Smatra da će dijalog biti nastavljen s  novom evropskom administracijom koja bi trebalo da dođe na jesen.

Komentarišući izjave predstavnika Srbije o tome kako se ko od zemalja na sastanku odnosio prema Srbiji, odnosno šta nam ko misli, Miletić je rekao da se to jasno stavilo do znanja kroz samu činjenicu priznanja ili nepriznanja Kosova. Očigledno je bilo nešto što ili ne žele da nam kažu, ili nešto što nisu dobro pročitali, neke poruke, kazao je.

Navodi da je problem EU što godinama unazad ne razume složenost problem Kosova, jer je to mnogo širi problem. Miletić je naveo da možda na Zapadu imaju i moralnu dilemu da li nešto više da traže od Srbije, kad se, s druge strane, može reći da se ne poštuje ni ono što je u Ustavu Kosova, ne poštuje se ni Ahtisarijev plan, niti ostali dokumenti koji su doneti po pitanju Kosova, a kada su u pitanju Srbi. „I to oni vrlo dobro znaju. Tako da su u problemu da kažu – priznajte, a znaju da Srbi nemaju na Kosovu ona prava koja su propisana pravima Kosova“.

Prvih šest tačaka Briselskog sporazuma je ZSO i ona do dana današnjeg nije formirana, podseća Miletić. On kaže da je i pitanje za vlast u beogradu zašto je dat međunarodni pozivni broj, zašto su integrisali pravosuđe i policiju,  zašto je data saglasnost za članstvo za MOK, a da Srbi zauzvrat nisu dobili ništa.

Kosovski Srbi više, ocenjuje, nisu politički subjekat već politički objekat. Dodaje da se kosovski Srbi više ništa ne pitaju, da u njihovo ime pregovara Vlada u Beogradu, kojoj je, kako ocenjuje, sada stalo da nešto dobije za sebe, a ne za Srbe na Kosovu.

„Kosovski Srbi ništa ne dobijaju i zato se, naravno, iseljavaju sa Kosova i zato ih je tamo sve manje“, ističe Miletić.

Navodi da su SAD sve vreme uključene u pregovore – „možda ne zvaničnim kanalom, ali uvek su uključene“.

Političke elite koje danas vode Kosovo i Srbiju ne mogu da dođu do rešenja, jer su to sklopovi ljudi koji funkcionišu samo na sukobima, ne na pomirenju – izmišljanjem, pravljenjem ili podstrekivanjem neprijatelja u regionu da bi oni mogli da na unutrašnjem planu rade ono što rade, ocenjuje nekadašnji potpredsednik Skupštine Kosova.

Petar Miletić, koji je u Pokretu slobodnih građana, govorio je i o protestima opozicije i naveo da će oni biti „pooštreni“, ne pojašnjavajući detaljnije šta to znači. Više ćemo provoditi na ulici, imamo nove spremne korake i saopštićemo ih u subotu, naveo je.