Miletić: U Srbiji ostaje rezervat jeftine radne snage; Momčilović: Važno skretanje od Merkelove politike

S druge strane, u odgovoru na pitanje kako će smena vlasti u Nemačkoj uticati na jačanje levičarskih pokreta, kao i, načelno, prilike u Srbiji, Predrag Momčilović, koordinator međunarodnog sekretarijata Ne davimo Beograd, kaže za Danas da će u novoj vladi „jedne od najvažnijih zemalja EU, po svemu sudeći, biti ljudi koji dobro razumeju probleme enormnog zagađenjem i posledica klimatskih promena, ali i društvenih nejednakosti sa kojima se Srbija posebno suočava“.

Možda važnije od toga, dodaje on, u novoj vladi biće ljudi koji zastupaju odlučnu borbu sa ovim problemima, a ne održavanje statusa kvo.

Momčilović napominje da bi ubrzavanje procesa pravedne energetske tranzicije u Nemačkoj trebalo pozitivno da utiče i na druge države EU, ali i na Srbiju koja je članica Energetske zajednice.

Prema preliminarnim rezultatima, na izborima u Nemačkoj najviše glasova je osvojila Socijaldemokratska partija – 25,7 odsto, na drugom mestu je koalicija oko Hrišćanskih demokrata – 24,1 odsto, izgubivši značajan broj podrške u odnosu na prošle izbore. U parlamet su ušle i ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku sa osvojenih 10,3 odsto glasova, liberalna Stranka slobodnih demokrata (11,5 odsto) kao i stranka Levice (pet odsto).

– Ova mala razlika između dve vodeće partije još uvek ne garantuje SPD-u da će oni biti ti koji će i formirati vladu, a ako kancelar i postane njihov lider Olaf Šolc kao dosadašnji vicekancelar i ministar finansija svakako ne obećava bilo kakve promene u onim društvenim sferama koje bi bile značajne za levicu u Srbiji – kaže Marko Miletić.

Kako dodaje, Nemačka će nastaviti sa jačanjem svoje tržišne privrede pod čijim je velikim uticajem i Srbija kao zemlja koja za najveću evropsku ekonomiju predstavlja jedan od rezervoara jeftine a kvalifikovane radne snage koju Nemačka po potrebi može privući sebi ili pak podsticati otvaranje  fabrika nemačkih kompanija u Srbiji koje ovde čekaju povoljni uslovi i isti ti jeftini radnici.

– Isto tako možemo očekivati i kontinuitet podrške nemačkih institucija i fondova za različite zakonske koji vode ka urušavanju radnih prava, poslednji u nizu takvih zakona je Zakon o radnom angažovanju, čije se usvajanje očekuje, tu je i Zakon o dualnom obrazovanju… Niz je dugačak a svakako je najznačajniji u tom smislu Zakon o radu koji je donet 2014. godine – ističe naš sagovornik.

Za građane Srbije, smatra Miletić, to znači da nivo plata neće značajno rasti, da će se radna prava i dalje sistemski narušavati kao i da će se iz državnog budžeta i dalje izdvajati novac za subvencije stranim investitorima.

– Sve su to neki od najznačajnijih problema koji stoje pred lokalnom levicom, a koje buduća Nemačka vlast neće olakšati – naglašava sagovornik Danasa.

Predrag Momčilović napominje da Pokret Ne davimo Beograd ima dugogodišnju saradnju sa nemačkim zelenima, ali i sa kolegama i koleginicama iz Austrije (koji su juče takođe ostvarili odličan rezultat na izborima u Gracu), Francuske, Holandije i Švedske, kao i sa Evropskom zelenom partijom.

– Nedavno smo bili u trodnevnoj poseti Briselu, gde smo sa evropskim poslanicima Zelenih Gvendoline Delbos Korfild iz Francuske, Tomasom Vajcom iz Austrije i Violom von Kramon iz Nemačke, razgovarali o zajedničkom delovanju i saradnji koja će u budućnosti biti mnogo konkretnija. Očekuje nas i značajnije regionalno povezivanje sa Možemo iz Hrvatske i URA iz Crne Gore, a u planu su zajednički događaji sa srpskom dijasporom iz Austrije i poseta predstavnika Ne davimo Beograd Berlinu gde je na vlasti levo-zelena koalicija koja je i na jučešrašnjim regionalnim izborima ostvarila sjajan rezultat. Ovo sve nam govori da su zelene politike ne samo budućnost, već i sadašnjost evropske politike, a Ne davimo Beograd je deo ovog narastajućeg talasa – kaže naš sagovornik.

Za lokalni kontekst, smatra Momčilović, važno je i skretanje od politike koju je konzervativna vlada Angele Merkel vodila prethodih 16 godina.

– Pokret Ne davimo Beograd upozoravao je na neprincipijelnu i štetnu podršku koju je Angela Merkel davala režimu Aleksandra Vučića i voleli bismo da nova vlada ne ide ovim putem, već da podrži neophodne promene koje zagovaramo. Srbiji je podrška Nemačke važna, ali ne za opstanak autoritarnog režima, već kako bi se izborili sa problemima nedostatka demokratije i devastirane životne sredine u društvu sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi – zaključuje Predrag Momčilović.

Značaj za razvoj levice u Srbiji je u Berlinu

Značajnije za razvoj levice u Srbiji, kaže Marko Miletić, su pobede koje su ostale pomalo skrivene iza trke za nemački parlament.

– U Berlinu je većina građana na referendumu, održanom juče, podržala predlog da se ekspropriišu stanovi rentijerskih kompanija koje poseduju više od 3000 stanova i da se te jedinice uvedu javni stambeni fond kako bi se kontrolisalo tržište nekretnina i stalni rast cena najma. Ovu kampanju je, između ostalih, aktivno vodila i Levica (Die Linke) kao jedna od partija iz lokalne vlasti dok su njihovi partneri Zeleni bili ambivalentni a socijaldemokrate čak protiv referenduma. Podstrek za lokalnu levicu dolazi i iz Graca, drugog po veličini grada u Austriji, gde je Komunistička partija Austrije (KPO) postala najjača politička opcija osvojivši 30 odsto glasova na lokalnim izborima. Komunisti već duže vreme učestvuju u lokalnoj vlasti ali su sada postali i najača partija na lokali i to, kao i u Berlinu, zahvaljujući kontinuiranim bavljenjem socijalnim problemima ljudi, kao što je rešavanje stambenih problema – zaključuje urednik portala Mašina.