Miletić: Zajednica srpskih opština neće biti formirana, krivci i Priština i Beograd

Miletić je podsetio da prvih šest od ukupno petnaest tačaka Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, kako se formalno zove Brisleski sporazum, regulišu formiranje ZSO.

„Stoga se može reći da formiranje ZSO čini samu suštinu tog sporazuma potisanog 19. aprila 2013. godine. Tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači sporazumeli su se uz posredstvo visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da će nakon izbora zakazanih za novembar te godine biti formirana ZSO“, naveo je Miletić.

Međutim, prema njegovim rečima, ZSO nakon šest i po godina ne postoji i zbog te činjenice „nema nevinih“.

„Svi su pomalo doprineli da se sporazum ne sprovede, i Kosovo i Srbija, ali i oni koji su bili garant dogovora, a to je Evropska unija“, ocenio je on.

Miletić navodi da je osim ZSO bila dogovrena integracija srpskih policajaca, sudija i tužioca u pravni sistem Republike Kosovo što je Vlada Srbije i učinila, ukinuta filijala Telekoma Srbije i osnovana „ćerka firma“ po kosovskom sistemu, a obe strane su se obavezale da neće blokirati jedna drugu na putu ka EU.

„I najvažnije – najavljeno je održavanje lokalnih izbora po kosovskim zakonima na severu Kosova što će se u novembru iste godine i desiti“, rekao je Miletić.

Lokalni izbori koje su organizovale kosovske institucije na severu Kosova do potpisivanja Briselskog sporazuma nikada nisu održani, a parlamentarne su Srbi sa severa po pravilu bojkotovali.

„Važna je još jedna činjenica, Skupština Kosova je dva meseca nakon potpisivanja dvotrećinskom većinom ratifikovala Briselski sporazum“, podsetio je Miletić.

Na pitanje Bete zašto već šest godina slušamo prebacivanje odgovornosti zbog neispunjenog dogovora iz Brisela, Miletić kaže da je tačno da je formiranje ZSO trebalo da obavi Vlada Kosova i da su oni učinili sve da do toga ne dođe.

„Opstrukcije su činjene svakodnevno, ali glavni kamen spoticanja su nadležnosti Zajednice. A nadležnosti Zajednice su trebalo da budu svi oni poslovi koje Republika Srbija i danas obavlja u srpskim sredinama na Kosovu – obrazovanje, zdravstvo, socijalna davanja, prostorno planiranje, zaštita kulturnog identiteta, versko nasleđe“, navodi Miletić.

Bivši potpredsednik Skupštine Kosova kaže da su albanski političari propustili priliku da Zajednicu predstave svojoj javnosti kao kosovsku instituciju kojom paralelne srpske institucije, kako ih oni nazivaju, postaju kosovska institucija.

„Umesto toga oni su se takmičili ko će da smisli težu formulaciju kako ZSO ne bi bila formirana. ‘Bosnizacija Kosova’, ‘nova Republika Srpska’, ‘treći nivo vlasti’, ‘odvajanje dela teritorije’, ‘Zajednica neće proći’, ali ipak najteži udarac Zajednici zadala je tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga kada je uputila zvanično pitanje Ustavnom sudu da li formiranje Zajednice krši Ustav Kosova i odluka tog suda da Zajednica nije u putpunosti u skladi sa Ustavom“, ocenio je Miletić.

Od tog trenutka, navodi Miletić, zvaničnici Prištine se uglavnom pozivaju na ovu odluku Ustavnog suda kada žele da izbegnu odgovor na pitanje zašto zajednica nije formirana.

„Dakle, potpuno je jasno da Priština nijednog trenutka nije želela da ispoštuje potpisan dogovor iz Brisela“, rekao je on.

Na pitanje Bete zašto Beograd nije insistirao na formiranju ZSO, Miletić kaže da Beograd nikada nije snažno želeo ZSO i nikada na tome nije snažno insistirao osim kada im je to trebalo kao izgovor za sukob sa Albanicima.

„Kada su u novembru i decembru 2013. ali i januaru i februaru 2014. održani lokalni izbori, uz razbijanje kutija, ponavljanje glasanja po nekoliko puta i ubistva dva protivkandidata SNS-a, na kojima su po prvi put učestvovali i Srbi sa severa Kosova, prema sporazumu ali i zdravom razumu morala je biti formirana ZSO. I umesto da je Beograd u tom trenutku uslovio sve druge delove sporazuma, napisane i nenapisane oni su predano nastavili sa svim ostalim delovima sporazuma“, rekao je Miletić.

Ocenio je da tada srpskoj delegaciji u Briselu niko ne bi mogao da zameri neispunjavanje svojih obaveza ako bi razlog bio (ne)forimranje ZSO.

„Najzad u međunarodnim krugovima predlog razgraničenja Srba i Albanaca, šta god taj plan sadržao, doživljen je kao odustajanje Beograda od ZSO. Dakle, potuno je jasno da Beograd nikada nije snažno želeo ZSO i nikada na tome nije snažno insistirao osim kada im je to trebalo kao izgovor za sukob s Albanicima“, objasnio je Miletić.

Na pitanje Bete koliku odgovornost snosi EU zbog neformiranja ZSO, Miletić kaže da je EU izgubila kredibilitet jer nije uspela da izvrši dovoljan pritisak na sve one koji su bili u obavezi da ovaj posao privedu kraju.

„Ketrin Ešton se pokazala kao vešt medijator, ali Frederika Mogerini koja je nasledila posao posredovanja između Beograda i Prištine se nije najbolje snašla u ulozi nekoga ko treba da se pozabavi implementacijom sporazuma“, kazao je on.

Na pitanje ko će biti najveći gubitnici  iz ovog neobavljenog procesa, Miletić kaže da će kao i do sada najveći gubitnici biti kosovski Srbi. „Umesto da imaju instituciju koja bi radila na tome da njihov život bude što podnošljiviji na Kosovu, da rešavaju svoje životne probleme ‘veliki igrači’ će preko njihove grbače i za njihov račun da se preganjaju i proglašavaju velike pobede u nekakvim imaginarnim diplomatskim utakmicama“, zaključio je on.

Miletić je kao poslanik Samostalne liberalne stranke obavljao dužnost potpredsednika Skupštine Kosova od 2010. do 2013. godine.