Milić: Da li je bilo državnog udara

Javnost bi morala da dobije i odgovor da li je to bila izmišljotina opskurnih tabloida ili deo političke propagande. Tužilaštvo mora da da odgovore na sva ta pitanja, jer se u ceo slučaj samo umešalo, a da ga nije umešao neko drugi“, rekao je danas na sednici skupštinskog Odbora za pravosuđe Nenad Milić, poslanik Liberalno demokratske partije, a povodom razmatranja godišnjeg izveštaja o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštite ustavnosti.

Milić je podsetio da je republički javni tužilac Zagorka Dolovac, prošle godine sama požurila da da izjavu Tanjugu, a povodom navodnog državnog udara, “da će tužilaštvo zaštiti ustavni poredak i sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena“.

Prema Milićevim rečima, prošlo je dosta vremena i javnost bi bar sada trebalo da bude obaveštena o rezultatima istrage o “takozvanom državnom udaru zbog koga je čak i premijer Aleksandar Vučić išao na poligraf“.

“Ja mislim da je besmisleno da tekst u tabloidu može da destabilizuje ovu zemlju. Mislim i da je ova zemlja bar malo ozbiljnija, zato tražim da mi odgovorite kakvi su rezultati ovih istraga jer velik je problem kada se u tako nešto umeša nezavisno tužilaštvo”, rekao je Milić, podsećajući predstavnike tužilaštva da mogu da mu daju usmeni odgovor, a ako to ne učine svakako će morati da učine pisanim putem.

Odgovor danas ipak nije stigao, a zbog “lošeg vođenja sednice“, poslanik Zajedno za Srbiju Dušan Petrović napustio je sednicu Odbora za pravosuđe.

Inače, izveštaj koji je danas Odboru podenla Zorica Stojšić, zamenik republičkog javnog tužioca, usvojen je većinom glasova. Protiv je glasalo pet opozicionih poslanika.

Stojšićeva je danas navela da je u protekloj godini podneto 181.499 prijava, od čega 8.330 prema maloletnim osobama i 57.771 protiv nepoznatih izvršilaca. Broj zaključenih sporazuma o priznanju krivičnih dela u odnosu na 2014. povećan je za više od 100 odsto i zaključen je sa oko 4.000 osoba.

“Kada govorimo o strukturi kriminaliteta u krivičnim predmetima, najviše je bilo krivičnih dela protiv imovine, zatim slede krivična dela protiv braka i porodice, protiv bezbednosti javnog saobraćaja, potom protiv privrede. Uočava se smanjenje krivičnih dela protiv života i tela, a kod krivičnih dela sa elementima nasilja izdvojila bih rast prijavljenih lica za krivična dela nasilja u porodici za čak 31 odsto u odnosu na 2014. Došlo je i do rasta krivičnih dela protiv privrede za 9,85 odsto. Rad odeljenja za viskotehnološki kriminal karakteriše porast broja predmeta i to za 45, 75 odsto, tako da u 2015. iznosi 2.074 primljena predmeta, što ukazuje na porast te vrste kriminaliteta”, istakla je Stojšićeva i dodala da je uočen porast maloletničke delikvencije, tako da je prijavljeno ukupno 8.330 maloletnih izvršilaca, od čega čak 1.100 mlađih od 14 godina, a za deset maloletnika izrečena je mera maloletnički zatvor.