Milić o dijalogu: Stvari se polako pomeraju, ali proces je kompleksan i potrajaće

Milić za Juronjuz Srbija pojašnjava da ovog puta nema maksimalističkih pozicija dve strane, što je bio slučaj pre poslednjih dogovora, formalizovanih i na sastanku u Ohridu, dok se dijalog ovog puta odvija uz pojačan nadzor stranih zvaničnika – EU i SAD, prenosi Kosovo online.

Ocenjuje i da će usaglašavanje tehničkih detalja o nekim delovima sporazuma poput Zajednice srpskih opština (ZSO) ili o nestalim osobama trajati duže nego postizanje političkog dogovora, koji, naglašava, takođe nije bio lak.

„Kada se razgovara o statusu ZSO, o nestalim osobama, o tablicama, dobrim delom su to i tehnički razgovori koji će i nešto duže da traju, nego što je trajao politčki dogovor koji nije bilo lako postići u Ohridu. Ovde suštinski ima jedan deo koji je dosadan za javnost i nije politički atraktivan, ali je podjendnako važan i tiče se pravnog i geografsko-tehničkog ugla, i možemo da kažemo da će veći deo implementacije biti baziran na tome“, rekao je Milić.

Na pitanje da li jučerašnji razgovor i najava novih sastanaka na visokom nivou znače i ubrzanje dijaloga između Beograda i Prištine, Milić ističe da nije neočekivano da dalji tok dijaloga ne ide glatko, naročito ako se zauzme odavno poznat stav obe strane oko pitanja nezavisnosti Kosova.

„Što se tiče tempa dijaloga, on može da se ubrza, ali je tu prvenstveno pitanje ZSO i načina pronalaženja okrvira, koji bi sa jedne strane uvažio interes srpske zajednice na Kosovu, ali i sa druge strane, da definisanje ZSO bude u skladu sa Ustavom Kosova, tačnije sa njihovim pravnim sistemom, koji Srbija ne priznaje kao legitiman. U tom smislu, to može da postoji kako najveći problem, jer do sada se pokazalo da tu nije bilo brzog napretka. Takođe, birotkratski deo može da bude dosadan i da traje, ali ukoliko se u političkom smislu ostvari najveći napredak, onda ćemo ga imati vrlo brzo i u ostalim oblasitma“, smatra Milić.

On dodaje da ne očekuje da bi zbog nerešenog pitanja registarskih tablica moglo da dođe do nove eskalacije u odnosima Beograda i Prištine, a kada je reč o mogućem ubrzanju dijaloga, ocenjuje da će to dosta zavisiti i od SAD.

„Mala je verovatnoća da bi mogao da nastane problem kakav smo imali prethodne godine. Tada smo imali dve maksimalističke pozicije sa obe strane. Kada imate jednu sivu zonu i nedefinisano pitanje kao što je ovo sa tablicama, i gde jedni ljudi koriste tablice iz jednog sistema, a drugi iz drugog, onda znate da su problemi izvesni. Kada neko želi da koristi element sile da bi dokazao da država na toj teritoriji postoji, onda je i očekivano da imate eskalaciju. Međutim, sada imate dijalog koji se vodi u Briselu i kada imate veću pažnju SAD i EU onda je teško da će se na taj način pristupiti po pitanju tablica u smislu da može doći do tih eskalacija. Verujem da će sada ovo pitanje biti rešeno kroz dijalog“, rekao je on.

Juče je u Briselu boravio i specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole koji je sa Lajčakom razgovarao o dijalogu Beograda i Prištine, a Milić ovo ocenjuje kao značajnu podršku SAD-a celom procesu i ubrzavanju impementacije, jer kako kaže, ključna pitanja u ovom regionu nisu se do sada rešavala bez učešća Amerike.

„EU je bitna s obzirom da je sadašnji dijalog dobrim delom vezan za pregovore u budućnosti i za članstvo. Ono što je politički element koji daje gorivo celom dijalogu i koji zapravo oduzima gorivo za eskalaciju i politčke probleme koji nastaju iz tog nedifinisanog odnosa dveju strana, onda je to svakako SAD. Činjenica je da oni imaju aurotiret u odnosu na vlasti u Prištini, a takođe treba imati u vidu i dosadašnju ulogu SAD u regionu, od 90-ih pa nadalje. Retko koji problem je rešen bez intervencije SAD – od pitanja BiH, definisanja imena Severne Makedonija u odnosima sa Grčkom, pa nadalje“, rekao je on.