Milić, Vlaškalić i Čabradi u Savezu 90 zelenih Srbije

Zanimljivo je da Savez zelenih neće organizovano učestvovati na najavljenom ekološkom protestu protiv dolaska Rio Tinta, ispred Predsedništva Srbije 11. septembra. Smatraju da nije loš način protestima uticati na vlast, ali da to ne rešava suštinske probleme, niti dovodi do zabrane iskopavanja litijuma. Problem se, prema mišljenju Saveza zelenih može rešiti samo trajnim opredeljenjem Srbije ka zelenim rešenjima, jer će u suprotnom Srbija “uvek imati neke Rio Tinte i neke proteste”.

U ovom Savezu ne spore da je dolazak Rio Tinta veliki problem za Srbiju i da se u ovom slučaju pokazalo da je profit glavni, a zaštita životne sredine u stotom planu. To je i razlog zbog čega su od Vlade Srbije tražili obustavu svih radova, eksploataciju, kupovinu zemljišta vezanih za iskopavanje litijuma i uticaja na životnu sredinu kako bi se uradila procena ekološke opravdanosti projekta Rio Tinta koji želi kod Loznice do otvori rudnik jadarita.

Nenad Milić, potpredsednik Saveza zelenih, kaže za Danas da su juče dobili odgovor iz vlade u kome oni tvrde da su naložilli Rio Tintu da uradi svoj projekat uticaja na životnu sredinu.

”To treba da uradi država, ali eto neka vrsta odgovora je već data. Međutim, bez te ekološke procene nema smisla ni referendum o Rio Tintu, niti bilo šta drugo. Bićemo u situaciji da sve bude kasno kada bude završena ekološka procena. Ako studija pokaže da je projekat nepovoljan, kako će se popraviti uništeno”, ističe Milić i dodaje da za litijum ne postoje tehnologije koje mogu da kažu „to je apsolutno bezbedno za životnu sredinu da se na taj način eksploatiše“.

U Savezu zelenih navode da klimatske promene nisu samo naš, već svetski problem i da je dobro što se u Srbiji probudila svest i potreba za građanskim samoorganizovanjem i zelenim aktivizmom, ali da građanski aktivizam nije dovoljan.

“Politički život se u našoj zemlji i dalje odvija kroz političke stranke. Skupština donosi zakone, na osnovu participacije građana predstavljenih u okviru stranaka, kroz rezultate na izborima. Sudovi sude i Vlada vlada na osnovu tih zakona. Pozivati samo na aktivizam, odbijati svaku stranačku inicijativu, “zatvarati nos”u prisustvu politike, znači I te kako baviti se politikom. Na taj način ne učestvovati u političkom životu znači i omogućiti drugima da vode svoju politiku. Tako vam ostaje samo da se bunite, jer vaše ideje nisu zastupljene u Skupštini i nema ko da donosi prave zakone i da se stara o njihovoj primeni. Mi to ne želimo da dozvolimo. Zeleni moraju da budu jaka parlamentarna stranka”, navodi Đura Vlaškalić, predsednik Saveza 90.

On pojašnjava da Savez ubrzano radi na formiranju stranačke nfrastrukture i akcionom programu, a da su deo stranke postala mnogobrojna udruženja, partije, poljoprivrednici, ali i veliki broj stručnih ljudi.

Na pitanje da li se upravo stranka Savez zelenih pojavila da popuni taj upražnjeni prostor na političkoj sceni odgovaraju da nisu nastali neočekivanoi preko noći, već kao izraz potrebe artikulisanja političkih odgovora na brojna pitanja i probleme savremenog srpskog društva, a pre svega u oblasti zelene politike i zaštite životne sredine. Negiraju, međutim, da su nastali kao projetakt vlasti sa ciljem da budu pandan aktivistima okupljenim oko Aleksandra Jovanovića Ćute.

“Ako ste ispratili prošle izbore, Zelena stranka je bila u koaliciji sa Živkovićevom Novom strankom, a većeg anti-Vučića od njega nema u Srbiji. Toliko o tome da iza nas stoji vlast. Priča će uvek biti, i na njih smo navikli. Nama je važnije da zelene teme zauzimaju odgovarajuće mesto u društvu, a da građani pa i političari postaju svesni pitanja važnosti zdrave životne sredine”, objašnjava za Danas Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke, koja je deo Saveza zelenih

On ocenjuje da je Ćutin angažman dobar, jer alarmira javnost o potencijalnim problemima, ali nije dovoljan.

“ Ne nude se rešenja. I koliko sam ja razumeo prethodnih godina, njega politika i politički angažman ne zanimaju, samo rešenje ekoloških problema. Ja sam u ekologiji 30 godina, i uvideo sam da na žalost u Srbiji političari ne slušaju ekologe. Samo političare. I verujem da se u Srbiji stvari mogu menjati samo ako ste politika. Na žalost je tako, a to nam pokazuju i iskustva drugih razvijenijih zemalja”, napominje Čabradi, a na pitanje zbog čega nije nešto promenio dok je bio poslanik u Skupštini Srbije odgovara da je pokrenuo niz pitanja, ali da kao samostalni poslanik nije mogao više da uradi.

Moguć savez sa pokretom Odbranimo reke Stare planine

U Savezu 90 zelenih Srbije ističu da ne beže od saradnje sa drugim ekološkim organizacijama, pa i sa pokretom Odbranimo reke Stare planine.

“Smatramo da je moguć savez na političkoj liniji sa svima koji se bave zelenom politikom i aktivizmom. Naša ruka je pružena i pozivamo sve pokrete i aktiviste da nam se priključe, jer samo organizovani u političke stranke možemo postići željeni cilj. Uostalom u okviru našeg Saveza već deluje Pokret Odbranimo reku Grzu i naši aktivisti su nedavno učestvovali u akciji Odbranimo reku Studenicu“,ističe za Danas Đura Vlaškalić, predsednik Saveza 90 zelenih.

Prema njegovim rečima dosad su im se pridružili još i Ujedinjeni pokret zelenih Srbije, Kragujevačka inicijativa, Ujedinjeni zeleni front, Eko Lonjin, Paori Crepaja i drugi…