Printskrin Kossev„Ključ ove diskusije je da na žalost mi budemo negativan primer ljudima u Srbiji, kako to izgleda kada postanete pretpolitičko društvo“, kazala je na predstavljanju „Podrži Proglas“ u nedelju u Kosovskoj Mitrovici Milica Andrić Rakić iz NVO „Nova društvena inicijativa“.
„Od 2013, svaki izborni mehanizam, tj. negativna metoda, prvo je bila isprobana ovde, i manje-više prve izmene koje vidite u političkom delovanju ovde, kad-tad se prenesu na Srbiju“, kazala je ona.
Jedna od prvih takvih pojava jeste višegodišnji nedostatak političke predstavljenosti.
„Mi to sada imamo. Na sreću u poslednjih godinu dana počele su da se pojavljuju alternativne političke opcije koje su najzad ispunile tu prazninu koju je nama ostavila Srpska lista, ključna najveća partija koja nas više nigde ne predstavlja“, naglasila je Rakić-Andrić.
Navodeći da to nije samo (ne)prisustvo u kosovskim institucijama, objašnjava da je izostanak predstavljanja Srba sa Kosova od strane Srpske liste, vidljiv i kada je pitanju pred međunarodnom zajednicom.
U dijalogu nas nisu nikada ni predstavljali, a nikada im nije ni smetalo to što nisu u dijalogu, a nisu ni potezali kao problem sa matičnom partijom u Srbiji.
Zajednica svedena na to da ih predstavljaju NVO-i
Andrić-Rakić je navela da su Srbi sa Kosova već više meseci, na žalost, svedeni na nevladine organizacije kao njihove predstavnike.
„Što nikome ne odgovara. Ne odgovara nevladinim organizacijama, to je prevelika količina odgovornosti. Mi nemamo glasove da to radimo. Mi nemamo toliko složene kontakte sa društvom da to možemo da radimo. Ne odgovara to ni našoj zajednici. Ja sam vrlo svesna stigme koja postoji u vezi sa radom nevladinih organizacija i znam da nismo baš uspešni da razuverimo javnost da to nije baš tako, a ne odgovara, na kraju krajeva, ni političkim predstavnicima, posebno tim mladim, kojima mi zauzimamo prostor. Ali to se desilo zato što smo imali jednu veliku partiju koja je bila svuda i odjednom se povukla i prestala da radi ono što političke partije treba da rade, a to je da predstavljaju zajednicu i interese zajednice“.
Navodi da politička stranka ne sme sebi da dozvoli da odluči da više neće da sarađuje sa strancima ili medijima.
„Onda niste politička partija. Onda ste ogorčena osoba, izolovana u svoja četiri zida“, ukazuje.
Umesto toga, Srbima sa Kosova je potrebna stalna diplomatija i predstavništvo na svim mogućim nivoima.
„Zato je učešće bitno. Zato je bitno da glasate, pa makar da bi vas teralo da pratite tu političku opciju za koju ste glasali“, kaže.
Navodi da je u procesu glasanja na Kosovu važno da se prepozna potreba da se prevaziđe „osećaj usamljenosti“ i da se tako bori protiv pritiska.
„Iako ima zastrašivanja sa svih strana, opet ima mnogih koji trpe taj pritisak i koji su naučili da ga prežive, bez nekih značajnih posledica po sebe i mislim da je ključna poruka glasačima, na žalost: Kako god da glasate, biće sve u redu. Neće se završiti svet, neće se raspasti društvo, nećemo se survati u građanski rat. Ne postoji opasnost od toga. Treba da se izađe iz tog imaginarijuma konstantne krize“.
S druge strane primećuje i da su krize za Srbe na Kosovu unazad dve godine vrlo realne i pogubne.
„I plašim se da će se to početi dešavati i na širem nivou Srbije ukoliko se ne stane i ne stavi tačka i krene u drugačiji način političkog delovanja, da će stvarno postojati ozbiljna pretnja nasiljem, gde stvarno nešto neće biti u redu na sledećim izborima“, dodaje.
Kriza je počela u novembru 2013.
Prisećajući se kriza na Severu, navela je da su one započele još novembra 2013. kada su se organizovali prvi kosovski izbori uprkos otporu lokalnih Srba.
Bila je to faza, navodi dalje, lažnih obećanja, kombinovana sa pretnjama po fizičku bezbednost, ali još uvek bez nasilja iz institucija. Dodajući da iako je u avgustu iste godine Narodna skupština raspustila sve lokalne samouprave na Kosovu, sada bivši politički predstavnici još uvek su tada imali snagu da organizuju bojkot, odnosno malu izlaznost.
Kasnije se započelo sa prikupljanjem glasova unutar institucija, kolektivnim glasanjem uz Srpsku listu na čelu kolone, čime se signalizirao pritisak i to da vlast nije bila i sigurna u glasove svojih zaposlenih. Kasnije se, dodala je Andrić-Rakić, sve potom prevelo u kontrole fabrikovanih kriza, da bi, prema njenim rečima konačno došlo do realne krize, opasne po živote, odnosno, „sve se istrglo kontroli“.
Srbija da se informiše o gorućim problemima Srba sa Kosova
Govoreći o odnosu političkih stranaka u Srbiji prema problemu Srba sa Kosova, ona je naglasila da, izuzev vladajuće, ne postoji velika stranka koja ima kapacitet da se detaljno bavi problemima Srba sa Kosova, ali da ipak moraju da se informišu i o temama koje nisu direktno deo dijaloga, ali su deo istog procesa, i jesu „gorući problemi“, kao što je nabavka lekova.
„Kosovo je prisutno u kampanji u Srbiji u tome – koliko je određena partija za ili protiv Sporazuma o putu ka normalizaciji, a naši problemi dolaze baš zbog toga što su svi fokusirani na krajnji dogovor Beograda i Prištine, dok je sve ostalo potpuno po strani“, ukazala je Andrić-Rakić.
Traumatizacija mora da se prevaziđe
Govoreći o samom ProGlasu, navela je da u Srbiji postoji veliki broj mladih i sredovečnih ljudi koji su zapali u defetizam i misle da njihov glas ne menja ništa, te da je animacija upravo ovih slojeva društva ključna za onu vlast koja bolje predstavlja interese naroda, ali i koja je smenljiva.
Iznela je deo ProGlasa u kojem se građani pozivaju da „prepoznaju trenutak“.
„Za mene je taj trenutak ta linija koja trenutno postoji između potencijalne smenljivost vlasti i nenasilja“, kaže, dodajući i da razume „traumatizaciju“ generacija Srba kod kojih promenjena vlast 2000-ih nije donela „željene efekte“, već se vratilo na „sličan način delovanja“.
„Ali to zaista sada mora da se prevaziđe. Mislim da je to sada ovaj trenutak kada je moguće uticati na reprezentativnost vlasti bez nekog značajnog nasilja u društvu i kada je moguće uzdrmati status kvo bez nekih značajnih posledica“, objašnjava.
Navodi da se mnogo ljudi plaši „uzdrmavanja statusa kvo“.
„Žive malo bolje od svojih roditelja ili komšija i plaše se da ako se nešto promeni da će se i njihov status dovesti u pitanje. Ja duboko verujem da je to pogrešno i da smo mi kosovski Srbi, nažalost, najbolji primer toga po kojoj ceni dolazi održavanje statusa kvo. Mi smo manje-više u takvom odnosu preko jedne decenije i nama je sve gore i gore. Pod sve smo većim pritiskom“.
Štaviše, poruke koje stižu iz Beograda su upravo o tome da će biti još gore, podseća Andrić Rakić, navodeći najnovije obraćanje srpskog predsednika od pre par dana.
„Nikako ne dobijamo poruke kako će to neko da spreči. Moram da priznam, ne dobijamo to na žalost ni od drugih političkih faktora“ dodaje.
„Jako je opasna ta ideja da održavanjem statusa kvo nekako održavate svoj status. Takođe, nije opasno imati raznolikost u društvenom i političkom delovanju, jer mora da postoji taj osećaj da ste odgovorni. Pored uključenosti građana u politiku, to je druga ključna stvar da postoji osećaj da ste odgovorni, da delite vlast. A opet, to je još jedna od stvari koju mi ovde jako dobro razumemo – koliko su ti mehanizmi deljenja moći koje mi imamo u kosovskom sistemu – moćni i koliko je teško nama kada nam se ti mehanizmi oduzimaju, a oduzimaju nam se stalno. Prosto bih da upozorim javnost Srbije na takve odluke jer verujem da većina ljudi koja ne glasa, ne glasa zato što podsvesno ili svesno smatra da takva vrsta akta upravo doprinosi statusu kvo i onda moralno mogu da ostanu čisti i da kažu – e pa ja nisam glasao, svi su oni onakvi ili ovakvi, nije odgovornost na meni. Svi smo politička bića i toga ne treba da se sramite. Ne treba se sramiti i u slučaju da glasate, pa vaša politička opcija za šest meseci kaže nešto glupo – pa šta?! Glasaćete drugačije na drugim izborima. Ja nisam presrećna nijednim svojim izborom do sada, ali me zaista to nikad ne bi odvratilo od glasačkog mesta“.
Upoređujući sa situacijom u kojoj Srbi sa Kosova od prošle godine više ne mogu da glasaju u svojim mestima, već da putuju u najbliža mesta iza administrativne linije u Srbiji, navodi da je za Srbe sa Kosova sada potrebna posebna motivacija da bi oni i glasali, jer je odluka vrlo nepovoljno uticala na potencijalne glasače.
Ujedno podseća da je do pre dve godine na izbore za vlast u Srbiji u svojim sredinama izašlo 50.000 glasača sa Severa, a da je 2022. u Rašku došlo svega njih 20.000, što znači da je broj glasača prepolovljen za više od pola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
