Milica Delević: Postoji život i van EU ali on podrazumeva izbor – šta želite da pustite

„I kako vodite svoju javnost do razumevanja da je stradanje, patnja, i sve što se u ovom trenutku dešava, da se dešava pre svega u Ukrajini“, kazala je.

Milica Delević je direktorka za upravljanje i politička pitanja u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, ekspertkinja za Evropsku uniju, nekadašnja direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji i pomoćnica ministra zadužena za evrointegracije.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Ostavku na poslaničku funkciju podnela je 2013. godine zbog prelaska u Evropsku banku za obnovu i razvoj.

Poslednji intervju za srpske medije dala je 2012. godine. To je bilo vreme promene vlasti, kada joj je bilo ponuđeno mesto šefice diplomatije, koje je ona odbila. O tome da li se zbog toga kaje, kaže:

„Ja mislim da je moj stav isti, ja sam u tom trenutku bila poslanik opozicione stranke i nisam mogla da prihvatim ponudu. Odlazak u London je meni neke stvari doneo a neke odneo. Odlazak mi je doneo veći kontekst, da se bavim drugim situacijama, a odneo mi je to da u nekoj situaciji mogu da odlučujem u kreiranju politike u svojoj zemlji“.

I od tih godina, čini se da se ništa nije promenilo. I dalje su aktuelne tema i Kosovo, i EU, i ljudska prava, i izbor Rusija ili Zapad.

„U 2012. ja drugačiju odluku nisam mogla doneti. A da li živimo Dan mrmota? Pa bližimo se 20-ogodišnjici sastanka u Solunu, kada je celom Balkanu obećano da će ući u EU. Mislim da je to ostao neuspeh i EU i regiona“, rekla je.

Dodaje da su u zemljama Zapadnog Balkana neka pitanja ipak rešena, poput imena Severne Makedonije, ali da su neke situacije ostale iste, poput normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Ali, u suštini, ono čemu smo se nadali da će se desiti barem nekom od nas, da ćemo biti bliže ili u članstvu EU, se nije desilo“, rekla je Delević.

Ona, kaže, dolazi iz Velike Britanije, koja je izašla iz EU.

„To što gledam tamo od trenutka izlaska iz EU, na jedan način potvrđuje da je taj put (u EU) i dalje koristan. Naravno da postoji život van EU, ali on podrazumeva izbor – šta je to što želite da propustite, da pustite, a šta želite da zadržite. Postoji i izraz za to – kejkizam, da imate vaš kolač i da ga pojedete. To je nešto važno za Britaniju, ali i za Srbiju“, navela je.

Kako je rekla, sa druge strane, razume da proces evrointegracija traje veoma dugo. „I u kome kada niste član i do neodređenog trenutka kada budete postali član, mnogo ljudi se pita kuda taj proces vodi“, kazala je.

Prema njenim rečima, postoji „kretanje ka EU“.

„Kretanje ka EU postoji, ali šta su koraci i šta očekujete da se desi kad se neki koraci preduzmu, mislim da je to otvoreno pitanje. I mislim da je to bio predmet rasprave u civilnom društvu i u Evropskoj političkoj zajednici – šta je to čime možete da zadržite zemlje na tom putu, da usklađujete sve što je potrebno za EU, šta je to što ili vi stičete u sledećem koraku ili gledate kako ga je neko drugi stekao, jer vi niste“, naglasila je Delević.

Na pitanje da li je Evropska politička zajednica nešto najviše što možemo da dobijemo, Delević kaže da smatra da ona „nije zamena za EU“.

„Ona nije zamena za proširenje, naročito zemlje članice iz centralne Evrope su bile oštre u tome da ne žele da to vide kao zamenu, ali je ona jedan forum za politički dijalog“, rekla je Delević.

Svaka prilika za dijalog je, dodaje, dobra prilika.

A o odnosu prema Ruskoj Federaciji i neuvođenju sankcija zbog rata u Ukrajini, Delević komentariše kao čudnu.

„Srbija je podržala u Generalnoj skupštini UN rezolucije kojima se akcije Rusije u Ukrajini osuđuju kao agresija, a takođe je osudila i aneksiranje četiri oblasti u Ukrajini. U tome Srbija stoji uz veliku većinu članica UN. To jesu teške povrede međunarodnog prava, za koje je Srbija stavila svoj glas. Međutim, pitanje je koja je mera za to što smo tako glasali u UN, i kako vi vodite svoju javnost do toga, a to je razumevanje da je stradanje, patnja, da se u ovom trentuku dešava pre svega u Ukrajini“, ocenila je.

A treći element je, dodaje, usklađivanje spoljne politike sa EU, i to se, kaže, javno pominje kao primedba.

Delević kaže i da nema konkretne informacije da li će Srbija snositi neke posledice zbog neuvođenja sankcija Rusiji, poput onih da će se strani investitori povući ili da neće želeti da ulažu u Srbiji.

„Ali je tačno da svi investitori očekuju stabilne političke i ekonomske prilike u nekoj zemlji, da bi u njoj ulagali. To važi i za veće zemlje“, kazala je Delević.