Milićević: Stavovi Tanje Fajon ponekad su nejasni, politički pristrasni i licemerni

Grbović je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet rekao da je evroposlanicima nepojmljiva činjenica da se u 21. veku, u Evropi, neka država suočava s problemima koji su u razvijenim zemljama rešeni ne u prošlom, nego u pretprošlom veku.

„Oni polaze od jedne logične premise – da se vlast menja na izborima, a da se politčki život vodi u paralmentu“, objasnio je Grbović, uz opasku da je to u principu tačno, ali da u Srbiji nije primenjivo u trenutnim okolnostima.

Zato je, kako napominje, bojkot u ovim okolnostima neka vrsta šok terapije koja je nama neophodna.

Uprkos tome, on je novinarki Tamari Skrozza rekao da je potrebno nastaviti međustranačke pregovore, uz posredovanje EU, ne samo sad, nego i posle izbora, zato što posao nije završen.

„Poenta je bila da se ovde uspostave neka pravila igre, da se ta pravila poštuju i da Srbija dobije poštene izbore. To nismo dobili, ali se nadam da ćemo to uraditi u nekom budućem periodu“, naglasio je Grbović.

Time bi se, prema njegovoj oceni, postavili standardi koji bi važili narednih 20 ili 30 godina, a Srbja bi mogla da se smatra demokratskom državom.

Za razliku od njega, Milićević je FoNetu izjavio da niko nema razloga da brine za demokratiju u Srbiji, jer se ovde ona ostvaruje na izborima, a ne na ulici.

Kako je napomenuo, „samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo učinili sve što je u našoj moći i mogućnosti, da imamo fer i demokratske izbore“.

Milićević smatra da su predstavnici evropskog parlamenta „bar jednom“ shvatili da u vladajućoj koaliciji postoji odlučnost i spremnost da se razgovara o svemu što bi moglo da popravi postojeće izborne uslove, i da se uvaže neke preporuke.

Kako je ukazao, oni uprkos tome favorizuju opozicione stranke sa kojima su razgovarali u „hotelskom lobiju“, a ne u paralamentu, gde se razgovori inače vode.

Prema uverenju Milićevića, opoziciji je jasno da je bojkot propao i da moraju pronaći način da izađu iz „bezidejne i bezizlazne političke situacije“.

On tvrdi da je, „uz propast bojkota, propao je verovatno i scenario koji su zamislili, a to je da, nakon izvesnog vremenskog perioda, posle redovnih parlamentarnih izbora, pokušaju da naprave haos u Srbiji, da izazovu vanredne parlamentarne izbore“.

Milićević zato poručuje da Srbija neće imati vanredne parlamentarne izbore, da ulazi u fazu redovnih izbornih ciklusa, ističući da imamo „intenzitet i kontinuitet“ i da je to „jako dobro“.

S druge strane, Grbović upozorava da će bojkot sigurno dovesti do ozbiljne političke krize i da je pitanje ko će i kako isplivati, ko će opstati, a ko neće.

Kako predviđa, „ta kriza će sigurno imati svoje reperkusije i na vlast, i na opoziciju, možda i na PSG“.

„To ćemo videti, ali došli smo u situaciju kada drugog izbora više nismo imali“, objašnjava Grbović.

On smatra da je uspešnost bojkota teško merljiva i zavisi od toga da li će građani Srbije u skorije vreme dobiti priliku da glasaju na slobodnim vanrednim izborima.

Ne želeći da licitira kada bi to moglo da se dogodi, on ipak predviđa period ne duži od tri godine.

„Ako i sledeći izbori budu redovni parlamentarni, a mi u međuvremenu ne uradimo ništa, onda će biti jasno da je sve to bio promašaj. Ali iskreno, verujem da neće biti tako“, zaključio je Grbović.