Milivojević: Đurić u Berlinu pokušao da nađe „kopču“ s Haradinajem

EU, kakvu sada imamo, nije u stanju da taj proces dovede do kraja, logično je da će se tražiti veći autoritet – Vašington, a ja bih rekao i Moskva, dodaje. Nedavni sastanak Đurića u Berlinu vidi kao pokušaj traženja „kopče“ s Haradinajem, i prostor za postizanje rezultata.

Sa jučerašnjih 99 danas smo stigli do 100 odsto – samita u Parizu, planiranog za 1. jul, neće biti. Na tom sastanku je trebalo da se sastanu najviši predstavnici Beograda i Prištine u prisustvu francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Milivojević kaže da u saopštenju stoji da se odlaže sastanak i konstatuje – proces se ne prekida. „To nije dobra vest, zato što to znači da se pitanje dijaloga odlaže, a nama je potreban dijalog“, navodi gost N1 dodajući da, čim toga nema, dolazi do rizika od novih tenzija i eskalacija. Bilo bi dobro da se dijalog nastavi, mada ja mislim da će on da se nastavi na nekom nižem nivou, tehničkom, dodaje.

Marko Đurić se u sredu u Berlinu sastao sa Seljimom Seljimijem, šefom kabineta kosovskog premijera. To smo saznali preko prištinskih medija sinoć.

„To nam govori da je to jedna tajna diplomatija koja non-stop funkcioniše i videli ste da su tu bili predstavnici Haradinaja. Pokušaj da se sa Haradinajem nađe kopča, prostor da se ipak postigne neki rezultat, koji bi omogućio i nastavak dijaloga… Pokušava se da se koristi taj kanal prema ključnom čoveku u Prištini, a to je Haradinaj“, kaže Milivojević. Treba respektovati tu tajnu diplomatiju, nije neophodno da se uvek za to zna, ako imamo rezultata, ali je važno da taj proces teče, da mi ne ostanemo bez šanse za dijalog, jer sve drugo je problem, ističe gost N1.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron su inicirali priču sa samitom u Parizu da dovedu do nastavka dijaloga, i ovaj dvojac vrši ključne poslove za račun i u ime EU, navodi Milivojević.

Ocenjuje da je ovo neuspeh EU i to neuspeh u kontinuitetu. „Zaboravljamo pet godina neuspešnih pregovora pod Federikom Mogerini, koji su doveli do ove situacije… Ovo je bio pokušaj da se većim autoritetom to prevaziđe. Logično se postavlja to – da će se tražiti veći autoritet – Vašington, a ja bih rekao i Moskva“.

Govoreći o ulozi Nemačke oko pitanja Kosova i Metohija, diplomata kaže da u ovom trenutku ta uloga ne ide u prilog srpskih interesa i onoga što Srbija vidi kao kompromis. S druge strane, smatra da Amerikanci imaju fleksibilniji stav u samom dolaženju do rešenja.

„Nemci polaze od toga da je nezavisnost Kosova završena tema i da nije moguć nikakav kompromis koji bi to doveo u pitanje. Amerikanci kažu – nema crvenih linija, neka dve strane vide šta će, a mi ćemo posle proceniti da li se to uklapa u koncept za koji se mi zalažemo, za stabilnost u regionu, da li dovodi u pitanje neka druga pitanja… Ostavljaju otvorena vrata da dve strane pronađu kako oni to kažu „kreativno rešenje“.

To je značajan manevarski prostor, imajući u vidu i da Srbija sada ima pojačanu poziciju u tome što je podržavaju Kina i Rusija“, kaže Milivojević ističući da je njihova uloga važna jer se ovo pitanje statusno ne može rešiti bez SB UN.

Smatra da bi rad sa Makronom i administracijom Trampa mogao da dovede da se pomerimo ka kompromisu, i kao značajan događaj vidi dolazak francuskog predsednika.

Govoreći o nekom roku za dogovor, kaže da je nakon ovog neuspeha izvesno da u ovom okviru ne možemo očekivati rešenje.

„Priština nije spremna da promeni stav, polazi od garancije da država Kosovo postoji i sve se oko toga vrti, Srbija takođe ne može da odustane od svoje pozicije… Ali ono što je problem je pitanje autoriteta EU. Ovakva kakvu sad imamo, ona nije u stanju da taj proces dovede do kraja. Treba računati na veću dinamiku Amerike. Tramp je ušao u predsedničku kampanju, uvek treba podsećati na njegovo pismo i poruke koje smo čuli… Isticati da je to važno pitanje i da Amerika ima interes da se reši“, naveo je MIlivojević.

Ne vidim da ove godine to pitanje može da se reši, naglašava.

Činilo se danima unazad da su upozoravanja na mogućnost neodržavanja samita, prvo u Beogradu, pa i u Prištini, deo pregovaračke taktike. Gost Dana uživo kaže da toga svakako ima, ocenjujući da su obe strane došle u poziciju kad ne mogu da odstupe.

„Srbija naprosto ne može da odustane od zahteva za ukidanjem taksi, jer je sada to pitanje kredibiliteta vođenja  pregovaračkog procesa, sa strane Srbije… Srbija je dosta ustupaka učinila, a prištinska strana svoj deo obaveza iz Briselskog sporazuma nije uradila“, dodaje.

S druge strane, pitanje taksi je za rukovodeću strukturu u Prištini – biti ili ne biti, ocenjuje gost N1. Milivojević navodi da su prištinske vlasti svoju političku sudbinu vezale za to pitanje i da moraju da imaju neki rezultat. „Ukoliko to nije priznanje, to bi trebalo u najmanju ruku da bude vizna liberalizacija – nešto što bi pokazalo da je ova (prištinska) vlast nešto učinila, nešto da imaju kao kompenzaciju“.

Milivojević ističe da se „preko ovih taksi, preko te tvrde pozicije (Prištine), pokušava s tim da se dokaže kosovska državnost i zbog toga ne mogu da idu ispod toga“.

Ocenjuje da Merkel i Makron su uložili svoj politički kapital i da to jeste njihov neuspeh, ali i neuspeh EU, jer oni nisu istupali u svoje ime, već u ime EU, posle neuspeha Mogerini.

„Neće se dozvoliti da ovaj proces prestane, odložiće se i nastaviće se napori da se ovo privede na teren koji bi omogućio nastavak dijaloga“, ističe gost Dana uživo.

Ocenjuje da se ovo pitanje mora rešavati diskretnije, jer se tu dosta toga lomi – lomi se autoritet EU, ali i pitanje Briselskog sporazuma. Ako ovo ne uspe, kaže, može se postaviti pitanje da li on i dalje važi. Ali, ističe da EU neće dozvoliti da se sve vrati na početak, dodajući da ni Vašington, prema njegovom mišljenju, neće to dozvoliti.

„Srbija nema interes da propadne Briselski sporazum jer je ona nekakve obaveze ispunila i jer je to zaživelo – integracija policije, sudstva, izbori… Ima interes da se on realizuje, on je politički kredibilan i figurira u pregovaračkom okviru evrointegracija. Ovim neuspehom Srbija rizikuje i ceo proces svojih evrointegracija“, dodaje.