Milivojević: Zamrznut konflikt vodi u izolaciju

Ukoliko postoji stvarna politička volja, onda je kompromis moguć, rekao je Milivojević u razgovoru za serijal Kosinus i predočio da se i srpska i albanska strana moraju odreći maksimalističkih zahteva, ako žele kompromis.

On je novinaru Milenku Obradoviću rekao da zamrznuti konflikt predstavlja svojevrsnu samoizolaciju i konstatovao da su primeri za to Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah.

Takvi slučajevi, uveren je Milivojević, pokazuju da zamrznuti konflikt ne doprinosi ni rešenju, niti normalnom životu učesnika konflikta. Prema njegovim rečima, ideja razgraničenja bi na neki način značila širenje problema i otvaranje „pitanja granica i centralne Srbije“.

„Ako bi to trebalo da bude razmena teritorija i zadovoljenje interesa obe strane, onda to znači otvaranje granica i centralne Srbije, jer ne bi moglo da se zaustavi samo na podeli Kosova“, ukazao je Milivojević.

On je ocenio i da etnički model razgraničenja nije moguć, jer većina Srba na Kosovu živi južno od Ibra.

„Znači, taj etnički model je teško ostvariv“, konstatovao je Milivojević, koji nije uveren da bi Albanci pristali na odvajanje severa Kosova od ostatka teritorije koju oni smatraju svojom državom.

Prema Milivojeviću, Albanci žele da potvrde svoju državnost, pa tek onda da razgovaraju sa Srbijom, kao dve nezavisne države.

„Mislim da i zapadni centri moći, koji su kreatori kosovske državnosti, imaju interes da se ta državnost potvrdi, a da onda sva druga pitanja budu rešena između dva subjekta međunarodnog prava“, precizirao je Milivojević.

On ne zna šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podrazumevao pod idejom razgraničenja, ali savetuje da Srbija iskoristi faktičko stanje i na neki način valorizuje svoju poziciju na severu Kosova.

„Činjenica je da Priština ne kontroliše sever Kosova i da Srbija tu, ipak, ima određenu kontrolu“, objasnio je Milivojević i poručio da to ne bi trebalo ispustiti. Kako je napomenuo, sve drugo bi bilo otvaranje granica centralne Srbije i tu bi se Srbija suočila sa većim problemom.

Milivojević smatra da međunarodni pravni poredak, ipak, funkcioniše i da Albanci nastoje da zaokruže svoju državnost u Ujedinenim nacijama (UN). Prema njegovom stavu, pokazalo se da EU i njena spoljnopolitička služba nisu u stanju da isteraju do kraja pregovore o Kosovu, jer u samoj Uniji nema konsenzusa o Kosovu.

„Pet članica EU ne priznaje Kosovo. Prema tome ne može se razgovarati sa EU u punom kapacitetu“, konstatovao je Milivojević, uveren da je na pomolu uključenje velikih sila, SAD i Rusije.

Milivojević ističe da će svaki eventualni sporazum o Kosovu morati da bude verifikovan na globalnom planu, što znači da se o tom pitanju saglase velike i da ono bude razmatrano u Savetu bezbednosti UN.

Nisam uveren da bi Priština i zapadne zemlje pristale na međunarodnu konferenciju o Kosovu, jer bi to značilo da priznanja iz 2008. ne važe i da bi trebalo ponovo razgovarati o statusu, rekao je Milivojević.

On tvrdi da bi to bio poraz, ne samo za Prištinu, nego i za međunarodne sponzore Kosova, i zato nije uveren da bi oni pristali na međunarodnu konferenciju.

„Sve ovo što se događa u ovom trenutku meni više liči na nastojanje da se potvrdi državnost, a ne da se od toga odustane“, uveren je Milivojević, koji veruje da Priština ima prećutnu podršku, uprkos primedbama zbog uvođenja taksi.

On ne misli ni da bi velike sile bile sklone da organizuju međunarodnu konferenciju samo radi normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Eventualna konferencija bi verovatno rešavala i druga otvorena pitanja u regionu, poput pitanja granice Srbije i Hrvatske na Dunavu i pitanje Bosne i Hercegovine, predočio je Milivojević.

On je naglasio da Srbija ne bi trebalo da pristane na članstvo Kosova u UN, jer bi to značilo odricanje od svojih prava. Masa pitanja može da se reguliše bez samog priznanja, uveren je Milivojević koji, kao primer, pominje odnose Kine i Tajvana, među kojima ima na stotine avio letova, uprkos političkom sporu.

Kao primere zemalja koje se ne odriču svojih prava, Milievojević je i pomenuo i Španiju, u slučaju Gibraltara, i Rumuniju koja smatra da joj je protivpravno oduzeta Besarabija.

Možete vi da garantujete mir i stabilnost, a da to ne bude obavezno odricanje od prava, baš kao u slučaju Olandskih ostvra i Gibraltara, precizirao je Milivojević.

On je ocenio i da će svako rešenje za Kosovo značiti promenu međunarodnog položaja Srbije kao države i da će ono morati da se proveri na referendumu.

To je ustavna kategorija, jer menjate državno pravni položaj države. To u svakoj normalnoj državi mora biti provereno, istakao je Milivojević.

Za njega Kosovo ima „istorijsku dimenziju“ i, kao pripadnik srpskog naroda, to ima u vidu, iako je svestan realnosti.

To je za mene jedan prostor u kome postoje istorijske i druge vrednosti srpskog naroda, naglasio je Milivojević.

U tim okvirima sam zainteresovan za njegovu zaštitu u meri u kojoj je to moguće, rekao je on, ali bez sukoba i posledica na račun budućih generacija, moje dece i mojih unuka.