Milo Lompar: Režim Vučić-Brnabić ukinuo je srpsku državnost na Kosovu

Lompar je agenciji Beta kazao da je reakcija „Vučić-Brnabić režima“ na najnoviji čin nasilja nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji licemerna i da nije neočekivana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o zabrani održavanja izbora 3. arpila na Kosovu i Metohiji rekao je da tu postoji dvostruka namera da se unize Srbi i oduzmu im se prava, a druga je, kako je naveo, pragmatična Kurtijeva (Aljbin) odluka da se smanji broj glasača liste Srpske napredne stranke (SNS). Prethodno je u Beograd na sastanak Nacionalnog saveta za bezbednost Vučić pozvao predstavnike Srpske liste, kao i srpske predstavnike u kosovskom pravosudju i policiji.

„Medijska buka zbog zabrane glasanja predstavlja kompenzaciju za sistematsko saučesništvo Vučić-Brnabić režima u političkoj izdaji Kosova i Metohije. O tome postoje podrobne i dokumentovane knjige koje pokazuju da je Briselskim (2013) i Vašingtonskim (2020) sporazumima ukinut gotovo sav sadržaj srpske državnosti na Kosovu i Metohiji“, istakao je Lompar.

Dodao je da je ukinuta srpska policija koja je postojala od 1999. do 2012. godine i koja je imala, s takođe ukinutom civilnom zaštitom, oko 2.000 pripadnika.

„Ukinuto je srpsko pravosudje koje je do 2012. godine radilo po srpskim zakonima. Ukinut je srpski izborni sistem i uveden kosovski. Otpočeo je prenos vlasti nad telekomunikacionim i energetskim sistemom. Srbija se obavezala da ne sprečava članstvo tzv. Kosova u EU, iako prema Lisabonskom ugovoru samo države mogu biti članice EU“, naveo je profesor.

Lompar je podsetio da je donet i sporazum o integraciji pravosudja, „pa je predsednik Srbije javno pozvao srpske sudije i tužioce da polože zakletvu pred Hašimom Tačijem“.

„Omogućeno je, preko Austrije, da tzv. Kosovo dobije pozivni broj 383. Vučić-Brnabić režim odrekao se suvereniteta nad jezerom Gazivode, za koje je otplaćen kredit u iznosu od 200 miliona dolara, iako je značajan deo tog jezera na teritoriji koja je van Kosova i Metohije. Priznata je nadležnost albanskog pravosudja nad srpskim manastirima i Srbija se obavezala da neće lobirati za povlačenje priznanja tzv. Kosova“, naglasio je Lompar.

Po njegovim rečima, Briselskim sporazumom je praktično prihvaćen Ahtisarijev plan, koji je odbila vlada Vojislava Koštunice, a Vašingtonskim sporazumom praktično je prihvaćen Išingerov plan o priznanju tzv. Kosova.

„I šta je ostalo iz Briselskog sporazuma što bi se moglo opozvati? Zajednica srpskih opština, koja nema rok za formiranje, pa predstavlja puku političku objavu, za razliku od drugih odredbi. I ostala je Srpska lista, produžetak sadašnjeg režima, kao član vlade tzv. Kosova. Da bi se sve te nepotkupljive činjenice propagandno sakrile, predizborno se simulira državnička odlučnost“, ocenio je profesor.

Naveo je da ponašanje „Vučić-Brnabić režima“, kada je u pitanju odnos prema Kosovu i Metohiji, ima prećutnu podršku oba politička krila javne pozornice.

„Gradjanska opozicija je sledila svoje klijentelističke interese u sporazumima s vlašću i, kao i u krizi oko Ukrajine, interese zapadnih činilaca. Nacionalna opozicija je takodje sledila svoje klijentelističke interese u sporazumima s vlašću, što je prikrivala ruskom podrškom vlastima. Moglo bi se kazati da je vladajući režim idealna negativna rezultanta interesa svih političkih činilaca: i spoljašnjih, i unutrašnjih“, objasnio je Lompar.

On smatra da je podrška opozicije Vučiću propagandno prikrivana lažnom dilemom oko, kako je rekao, ličnosti glavnog nosioca režima: „šta je problem – on ili njegova politika“.

„Za građansku opoziciju, i kod političkih stranaka i kod nevladine inteligencije, problem je bio on, a mnogo manje njegova politika, pa je njena kritika prevashodno vezana za depolitizujući karakter vlasti (korupcija, spomenici). U nacionalnoj opoziciji, i kod političkih predstavnika i kod nacionalne inteligencije, kritikovana je njegova politika bez kritike njega, kao da je ta politika pala s Marsa, pa je ova bezuba kritika bila čista simulacija“, kazao je profesor.

Ocenio je da se može zaključiti da nema srpske politike kao doslednog i praktičnog opredeljenja: „kako političkih stranaka tako i kod inteligencije“.

„Zaštićen sa tih strana, ovlašćen od strane zapadnih činilaca da upotrebi sva sredstva medijskog i poslovnog autoritarizma, Vučić-Brnabić režim razobručeno podstiče svakovrsne strahove ljudi, pogubno raspiruje konzumerističko ponašanje, sadržajima političke neosvešćenosti i beznadja ispunjava javnu svest i, postepeno, stvara pokolenje koje pristaje na svaki zahtev. Jer, na delu je društveni inžinjering koji donosi promenu svesti“, naveo je profesor Lompar.

Kazao je da u duhu takvog ponašanja, da bi simulacija imala „kružni karakter“, dozvoljeni oblici nacionalnog ponašanja su folklorni i navijački, a ne politički.

„Oni treba da prikriju istinske političke procese, čiji oblici uklapaju čitavu državu u sistem NATO, neutrališu srpska nacionalna prava u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ozakonjuju ideološki instrument srpske krivice u javnoj svesti i za duži period obezvredjuju svaki nacionalni sadržaj kod nas. Pozornica je istorijski pripremljena desetogodišnjom civilizacijskom regresijom koju je doneo Vučić-Brnabić režim“, zaključio je Lompar.