Milojičić: Naprednjaci zadužili Srbiju za 11 milijardi evra

“Srpska napredna stranka za šest i po godina Srbiju je zadužila za skoro za jedanest milijardi evra i nastavlja sa zaduživanjem. Istovremeno pričate da je Srbija 2012. godine sa zaduženjem od 14, 1 milijardu evra bila pred bankrotstvom, ali šta smo sada kada je država zadužena 26 milijardi evra. Zar sada nismo pred bankrotom“, pitao je Radoslav Milojičić poslanik Demokratske stranke tokom nastavka rasprave u Skupštini Srbije o setu finansijskih zakona. Poslanika DS interesovalo je i zašto se ova vlada sa najboljim budžetom, sa najvećim suficitom u istoriji čovečanstva ponovo zadužuje.

“U redu je da se Srbija zadužuje za 25 miliina evra za razvoj zdravstva, ali nije u redu zaduženje od 160 miliona evra koje ide uglavnom za propala javna preduzeća, gde su propali direktori iz vladajuće stranke. Četrdeset miliona evra ide za reformu finansijskih institucija, umesto da zaposleni u tim institucijama nemaju plate po 500 i 600 000 dinara, dok građani Srbije rade za 22 000 dinara. Za šest i po godina uspeli ste da poskupite cenu struje, goriva, da smanjite subvencije poljoprivredi, smanjite plate i otmete lokalonoj samoupravi 50 milijardi dinara” , naveo je Milojičić i dodao da je žalosno što državni sekretar u Ministarstvu finansija Nenad Mijailović u takvoj Srbiji kupuje vilu od 400 000 evra.

Replicirajući poslaniku DS, naprednjakinja Aleksandra Tomić, predsednica skupštinskog Odbora za finansije navela je da je interesantno da o lokalnoj samopravi govori čovek koji je tu istu samoupravu zadužio za četiri milijarde dinara kako bi isplaćivao plate preko fudbalskog kluba. “U vreme o kome poslanik DS govori devizne rezerve bile su 400 milijardi evra, a danas su 10.550 milijardi evra. Znači, velika je razlika. Od kredita koje ste podizali ostalo nam je čak 1,5 milijardi evra kamate. Kursne razlike ste krili na posebnim računima NBS ,a dug po sudskim presudama narastao je na 22 milijarde dinara. To sve nije ušlo u javni dug“, objasnila je Tomićeva.

Dijanu Vukomanović, poslanicu Narodne stranke interesovalo je zbog čega raspravi o novim zaduženjima i finansijskim zakonima ne prisustvuje resorni ministar Siniša Mali.

“Izgleda da sam bila u pravu kada sam rekla da će Mali biti premijer, a ne ministar finansija, jer da jeste on bi bio ovde u parlamentu. Verovatno nas gleda preko malih i verovatno je njegov tim odlučio da nije dobro da njegovo prvo pojavljivanje bude baš po pitanju zaduživanja“, rekla je Vukomanovićeva negodujući što tri nova zajma o kojima parlament raspravlja iznosi čak 408 miliona evra, od čega 84 odstro su namenjena za javne rashode, javna preduzeća, deset odsto za podršku finansijskim institucijam, a i minornih šest odsto za razvoj zdravstva.

Navodeći razloge zbog kojih je primetno odsustvo novog ministra finansija u parlamentu Tomićeva je objasnila: ”Mali je u formiranju svog kabineta i da je tek na putu da sa svojim saradnicima dođe ovde“. Ona je napomenula i da priča o novim zajmovima nije tako jednostavna, jer Srbija vraća kredite koji su nekada podizani sa kamatnom stopom od po 8,3 odsto, a danas se uzimaju krediti po dva odsto kamate, sa velikom otplatom i grejs periodom.

Predsednica skupštinskog odbora za finansije napomenula je i da prethodna vlast nije prikazala realni javni dug zbog čega je „MMF otišao i nije hteo da razgovara sa Srbijom“, a vratio se posle 2012. godine kada je dobio „dobrog političkog partnera u vidu SNS i Aleksandra Vučića“.

I poslanik SNS Veroljub Arsić optužio je prethodnu vlast da u toj „igri brojeva nije bila iskrena prema građanima“.

„Da li je javni dug samo ono što se država zvanično zadužila na tržištu kapitala ili je i javni dug ono što je država prihvatila kao obavezu, a nije obezbedila izvore finansiranja? To neće da kažu. To će da prećute. To im nije u interesu“, rekao je Arsić i dodao da predstavnici bivše vlasti neće da kažu ni gde su potrošili 450 miliona evra od prodaje NIS-a, te da još uvek kriju „kao zmija noge“ gde je potrošen novac od prodaje Mobtel-a. Da neće da kažu da je te dve milijarde evra završilo u susednim zemljama i u zemljama bivše Jugoslavije. Najviše u Bugarskoj, jednim delom u Bosni, Sloveniji. To neće da kažu“, rekao je Arsić, navodeći da je prethodna vlast ostala dužna i oko 40 mili jardi dinara za subvencije poljoprivrednicima, a i to je, dodaje, javni dug.

„Kada postave pitanje kako je javni dug narastao do fantastičnih 76 odsto neće da kažu da je 1,7 milijardi evra narastao dug na kredite koje su oni podizali u dolarima, na kursnim razlikama, i to će da prećute. Na otplate „njihovih kredita“, aktuelna vlast je postrošila četiri milijarde evra i zatekla je „iscrpljenu privredu na kolenima“, rekao je Arsić.