Ja mislim da su Srbiji potrebni novi ljudi jer smo se do sada nekako vrteli u krug.
I upravo tu svežinu pravimo u ovom novom DSS-u. Ne samo što smo izvršili smenu generacija u stranci već nam konstantno prilaze novi ljudi, kako obični članovi i studenti koji su obraćaju direktno meni ili Milošu Koviću, tako i ljudi poput prvaka opere Narodnog pozorišta Miodraga Jovanovića, koji će biti na čelu resornog odbora za kulturu. Za tako nešto u Srbiji ne da ima mesta već ima potrebe i tu nema nikakve sumnje. Pitanje je zapravo drugo: ima li u postojećim medijskim okolnostima realne mogućnosti da s time dopre do građana, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, upitan ima li na političkoj sceni Srbije prostora za još jednu koaliciju, koju bi, eventualno, predvodila DSS. Stranka na čijem čelu je Jovanović prekjuče je održala sednicu Glavnog odbora, na kojoj nije odlučeno da li će se DSS pridružiti Savezu za Srbiju, iako se u proteklih nekoliko meseci o toj temi dosta govorilo u javnosti.
* Odlaganje donošenja odluke o pristupanju Vaše stranke Savezu za Srbiju javno ste obrazložili stavom da ne treba žuriti jer „do izbora po svoj prilici ima još dosta vremena“. Šta će DSS učiniti ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić za nekoliko meseci, ipak, odluči da raspiše vanredne parlamentarne izbore?
– S obzirom da je sadašnja vlast već u dva navrata, 2014. i 2016. godine raspisivala vanredne parlamentarne izbore bez ikakvog valjanog razloga takav rizik uvek postoji mada nam se čini malo verovatnim u ovom trenutku. Što se nas tiče, ponašaćemo se kao da je kampanja već počela a relativno brzo ćemo i doneti odluku o načinu budućeg delovanja odnosno eventualnom ukrupnjavanju.
* Šta su, prema Vašem mišljenju, prednosti i mane udruživanja u Savez, čiji je jedan od inicijatora Dragan Đilas?
– Svima su poznate i mane i prednosti i ne bih mnogo o tome. Nije sasvim sigurno da takvo udruživanje može biti instrument za sprovođenje istinskih promena kakve su Srbiji potrebne i verujem da su mnogi saglasni sa takvom konstatacijom. Glavno pitanje ostaje međutim da li takvo udruživanje predstavlja jednu nužnu etapu ka tim promenama. Drugim rečima, ostaje pitanje nije li takvo udruživanje jedna nužna faza? Daćemo sebi još malo vremena za taj odgovor.
* Izjavili ste da ste se u poslednje vreme susretali sa Đilasom, ali niste otkrili koje su bile ključne teme vaših razgovora. Da li je DSS dobila neku konkretnu političku ponudu od Saveza? Hoće li u narednim danima biti nastavljeni pregovori o pristupanju tom političkom bloku?
– Kada se pomenu ti razgovori, u javnosti oni uvek deluju nekako, ne bih rekao ozbiljnije nego što jesu, ali se stvara slika da se tu sada pravi nekakva strašna strategija i neki detaljni planovi. Iznenadili biste se kada bi znali koliko tema možete da se dotaknete u tim razgovorima, i načelnih političkih i onih ljudskih, da kažem običnih. Tu je reč naprosto i o upoznavanju. Ali u svakom slučaju, odgovori na pitanja koja treba da razrešimo neće proisteći iz navedenih razgovora. Te odgovore možemo da damo samo mi kao stranka.
* Šta će biti glavni zadaci DSS-a do kraja godine?
– Nastavak organizacionog i kadrovskog jačanja. Idu nam u novembru stranački izbori za gradski odbor u Beogradu. Sređujemo situaciju i u Nišu i do kraja godine ćemo imati jake i funkcionalne odbore u svim velikim gradovima. Biće još i kadrovskih pojačanja, čime nastavljamo da radimo na sebi. Predstavićemo takođe sažetu političku platformu koju čini trougao koji se odnosi na uređenje zemlje, odnos sa EU i kosovsku politiku.
* Poznati ste kao zagovornik „zamrznutog konflikta“ kada je reč o „kosovskom čvoru“. Kako komentarišete izjave koje ovih dana stižu iz Beograda i Prištine na temu KiM?
– Nezavisno od pojedinačnih izjava koje su neretko kontradiktorne, katkad i kada dolaze od iste osobe, ideja razgraničenja je uzela maha i očigledno se na njoj ozbiljno radi. Ona kao takva apsolutno ide u prilog albanskoj naciji i pride ima potencijal da trajno destabilizuje region.
“Trzaji Makrona”
* Kako kao „francuski đak“ gledate na tvrdnje da je zvanični Pariz umnogome uključen u „diplomatiju iza kulisa“ u vezi sa Kosovom?
– Od devedesetih godina, kada je pustila da se Nemačka afirmiše, Francuska nema svoju politiku na Balkanu. A trzajima Makrona i zakulisanim radnjama njene diplomatije i njenih službi ne bih pridavao veći značaj. Uostalom, Francuska suštinski jedva da više postoji. Koliko god vam grubo zvučala ova tvrdnja sačekajte najdalje još jednu generaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.