Miloš Jovanović: I za demokratiju je potrebna hijerarhija

Policijski čas od 24 sata bio bi neka vrsta šok terapije, ali se nikako ne bi smeo primeniti bez modaliteta kojima bi bilo omogućeno da se ljudi snabdevaju, da pomognu onim svojim starim roditeljima kojima je pomoć apsolutno potrebna ili da prošetaju svog kućnog ljubimca. Drugim rečima, u vanrednim situacijama nemam ništa protiv velikih ograničenja, ali i ta velika ograničenja moraju imati ograničenja, odnosno ne smeju biti apsolutna – kaže za Danas Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije i član predsedništva pokreta Metla.

* Da li se tako drastičnim merama ispravljaju greške načinjene na početku pandemije?

– Ne mislim da je bilo grešaka na početku osim one užasno neozbiljne, nedorasle i diletantske konferencije za štampu na kojoj je bilo reči o rakijici, „šopingu“ u Milanu, komarcima i „smešnom“ korona virusu. Na sreću, glupost i neozbiljnost ostali su samo na rečima.

* I dok dobar deo javnosti kritikuje predsednika zbog uzurpiranja slobode kretanja, dotle stručnjaci – lekari imaju sve pohvale za Vučića i Vladu.

– Bitno je da dela nisu bila na tragu početnih besmislica i da navedena glupost nije imala posledica po javno zdravlje. To je u ovom trenutku najvažnije. A za ostalo će biti prilike kada ovaj nesrećni virus prođe. A i tada ćete promašiti temu ako budete insistirali na izrečenim besmislicama od strane stručnjaka ili verbalnim nedoslednostima predsednika. Tu je mnogo važniji fenomen potčinjavanja ili udvaranja političarima od strane lekara. Jer od dve stvari jedna: ili su ti lekari i profesori ozbiljne neznalice, ili su u želji da se dodvore Aleksandru Vučiću, preterali u ispunjavanju cilja navedene konferencije – a cilj je očigledno bio da se problem virusa relativizuje kako bi se izbegla panika. I utoliko ta konferencija predstavlja samo još jedan pojavni oblik naše demokratske nedozrelosti, našeg još uvek pomalo primitivnog političkog stanja. A ja želim i borim se da upravo to stanje promenimo.

* Panike među građanima ima, a ima i ocena, pogotovo na društvenim mrežama da predsednik svojim pojavljivanjem i načinom govora širi najveću paniku.

– Zaista ne pratim mreže jer one, po mom skromnom sudu, predstavljaju priličnu opasnost po demokratski poredak i suštinski se nalaze u punoj suprotnosti sa demokratskom zrelošću i sa potrebom postojanja ozbiljne i argumentovane rasprave. Koliko god vam ovo zvučalo paradoksalno, čak i demokratije moraju da počivaju na postojanju minimalne hijerarhije – ako ništa drugo, ono barem hijerarhije znanja i autoriteta – koju društvene mreže uspešno razgrađuju i rastvaraju.

* Kako ocenjujete paket ekonomskih mera zbog pandemije i najavu da će više od pet miliona građana dobiti po sto evra pomoći?

– Globalno, izrečene mere ne deluju loše, iako će taj novac koji pominjete i koji bi trebalo da bude podeljen građanima otići u najvećem broju slučajeva na potrošnju uvezene robe. Ali kako god, ideja upumpavanja novca ili održavanja kakve takve likvidnosti preduzeća sasvim je logična. Važnije je pitanje da li se ta cifra od pet milijardi evra zaista može pronaći. Odnosno, kako će se sve to finansirati. Tu je dat samo načelan, ne i precizan ili barem nešto precizniji odgovor.

* Kako je živeti u zatvorenom prostoru i pod posebnim režimom, policijskim časom?

– Ne žalim se niti imam razloga za to. Koliko god otrcano zvučalo, najvažnije je ipak da se sačuva zdravlje. Pri tome, poslednjih par meseci sam mnogo vremena provodio van kuće zbog političke borbe, a onda je krenuo i semestar na fakultetu tako da sam bio prezauzet i malo viđao porodicu. Sreća je u nesreći što sada, na obostrano zadovoljstvo, provodimo dane svi zajedno…

* Kako ispunjavate dan?

– Pored organizacije „online“ nastave i slanja materijala studentima, vreme provodim uz porodicu, neki film i čitanje, konačno. Politika vas užasno odvoji od knjige. Iskreno se nadam, zbog opšte situacije, da ovo neće dugo trajati ali ako dugo potraje, posle Pekića me čeka malo Crnjanski, pa Fransoa Moriak, uz poneki sociološki esej ili katkad strip, Huga Prata ili radije Eržea. Sve u svemu, imao bih literature za narednih deset godina, a ne deset ili trideset dana. Tim pre što ovo vreme koristim i da ponešto kupim preko interneta. Uvek se nađe neka knjiga ili stari katalog nekog dobrog srpskog slikara.

Sajam ne može drugačije da izgleda

* Nisu Vas uplašile slike sa Beogradskog sajma?

– Nisu me lično ni uplašile ni zgrozile. Jednostavno, to drugačije i ne može da izgleda. A ako baš hoćete da znate, malo me je ta slika asocirala na vojničke dane. Sećanja su se i pojačala kada sam video takozvani „kućni red“. Razlika je naravno što sam vojsku voleo i u njoj bio kao riba u vodi a što vas na Sajam dovodi bolest i zato nikom ne želim da se tamo nađe.