Imamo novi gradski odbor sa novim čovekom – Velimirom Gavrilovićem – na njegovom čelu. Radimo ozbiljno na programu za Beograd i on bi trebalo da bude predstavljen javnosti tokom septembra.
Jedan od glavnih prioriteta je da se u potpunosti promeni koncepcija urbanog razvoja i prestane sa praksom u kojoj jedino privatni investitori daju pečat izgledu Beograda. Ne može se srušiti svaka kuća na Vračaru, Voždovcu ili Zvezdari kako bi se gradile zgradurine različitih boja i „stilova“ i ulice pretvarale u kanjone. Razvoj Beograda se mora odvijati u širinu a ne u visinu. Poštovanje ambijentalnih celina, spratnosti, postojećih infrastrukturnih kapaciteta (od vrtića i škola do parking mesta), estetike, mora se vratiti u prvi plan za centralne gradske opštine koje se u svakom pogledu guše. S druge strane, sređivanje infrastrukture, kanalizacija i svega ostalog za periferne delove mora biti prioritet gradske vlasti kao što to mora biti i stvaranje novih kvartova i ozelenjavanje srpske prestonice kako bi Beograd konačno zaista prodisao. Pored toga ostaju pitanja i velikih infrastrukturnih projekata poput deponije u Vinči, na kome se, istini za volju već radi, i, naravno, transporta odnosno izgradnje metroa. I o tome će novi DSS izneti svoj stav, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, govoreći o pripremama DSS-a za predstojeće izbore u Beogradu.
* Izjavili ste ovih dana da još nije odlučeno da li će DSS na izborima u srpskoj prestonici nastupati samostalno ili u koaliciji. Da li pregovarate o eventualnom zajedničkom učešću sa nekom političkom grupacijom i ko je potencijalni kandidat DSS-a za gradonačelnika ako budete nastupali samostalno?
– Pitanje nastupa na izborima je sekundarno u odnosu na pitanje naše vizije za Beograd. Izvršili smo smenu generacija u stranci, okupili smo nova i mlađa lica i privukli obrazovane ljude. Počeli smo da gradimo jedan novi DSS za koji ne sumnjam da će kao i stari biti prepoznatljiv po svom intelektualnom kapacitetu i koji će naći uporište u Beogradu kao što smo ga imali i do sada. Utoliko ne bi bilo nelogično da u našem Beogradu nastupimo samostalno. A imamo i dovoljno kvalitetnih ljudi u stranci za bilo koju poziciju. Sigurno je jedno, nova lica ni za Srbiju ni za Beograd ne predstavljaju hendikep. S druge strane, pošto ulazimo u period u kojem će se otvarati krupna državna pitanja, bilo bi odgovorno razmišljati i o jačanju saradnje sa politički srodnim strankama i organizacijama pa beogradski izbori mogu biti prilika i za početak jednog takvog približavanja. Ali o tom potom.
* Postoji li neka politička organizacija za koju već sada možete da kažete da ne postoji mogućnost predizborne i postizborne saradnje?
– Naravno. Sa svima onima koje su trenutno na vlasti.
* Kako ocenjujete trenutnu situaciju na političkoj sceni Srbije, uključujući raskol između Pokreta slobodnih građana i Demokratske stranke?
– Kao izrazito ostrašćenu i konfuznu, sa previše politikanstva i premalo politike. Glavni uzrok takvog stanja je kameleonska pozicija SNS-a koji još uvek uspeva da očuva privid suverenističke stranke a suštinski sprovodi politiku Borisa Tadića i donekle Čedomira Jovanovića. Otud nelagodnost u delu proevropske opozicije koja je u nemogućnosti da kritikuje ono u šta i sama veruje i što bi i sama radila – a to je nastavak „evropskog puta“ Srbije i „normalizacije“ odnosa sa Prištinom. Zbog toga navedena opozicija, kako bi opravdala svoj opozicioni status, prenaglašava tendencije aktuelne vlasti da ponekad zaobilazi institucionalne mehanizme kao što se videlo prilikom bespravnog rušenja odnosno kaubojštine u Savamali. Međutim, to prenaglašavanje, kao kada Saša Janković kaže da se sa Vučićem jedino može razgovarati o „mirnoj predaji vlasti“ ili kada Nikola Jovanović govori o „totalitarnom“ režimu Aleksandra Vučića, neretko deluje zaista preterano i neodgovorno jer reči imaju precizno značenje i ne vidim kako se totalitarizam, koji društvene nauke vezuju za Hitlera i Staljina, može ozbiljno upotrebiti u ovom kontekstu. Drugim rečima, previše je intelektualnog nepoštenja i kod jednih i kod drugih. Jedini izlaz iz te šizofrene situacije jeste da vratimo politiku u politiku i konačno otvorimo javnu raspravu o najvažnijim pitanjima. Ta pitanja svakako jesu mediji i pravna država, ali se isto tako tiču i članstva u EU, briselskog procesa kojim se Kosovo i Metohija predaju, koncepcije ekonomskog razvoja zemlje, pogubnih demografskih kretanja, kulturne politike i tako dalje. Nijedno od tih pitanja se ne može ostaviti po strani.
„Deca i tutori“
* Kako komentarišete najavljenu debatu o izmeni Ustava Srbije?
– Kao još jedan dokaz da srpske „elite“ ne razmišljaju svojom glavom i da raspravu o promeni najvišeg pravnog akta pokreću samo zato što im je to neko sa strane – u ovom slučaju Brisel – naložio. Mislim nažalost, i to je moje najdublje uverenje, da sve dok se budemo ponašali kao deca kojoj su potrebni tutori nikada ništa od ove zemlje nećemo napraviti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
