Foto: FoNet/ Nenad ĐorđevićVidećemo da li ćemo pristupiti budućem Savezu za Srbiju. Da li je to idealna opcija – verovatno nije. Da li smo mi njima idealan partner – verovatno nismo.
Ali od nečega se mora krenuti jer ovako više ne može. Ja do sada nisam učestvovao u razgovorima, ali stav o Kosovu i Metohiji koji su izneli ljudi koji će po najavama svakako biti deo saveza je za nas apsolutno prihvatljiv. Isto važi i za medijski tretman i izborne uslove. Jedno svakako znam, promene u Srbiji neće doći preko noći i biće posledica evolucije a ne revolucije. Trajaće i biće teško, ali drugog puta nema. Za početak bi trebalo upristojiti medijsku sliku i vratiti pluralizam na TV ekrane. Promena izbornog sistema takođe u nekom trenutku mora da dođe na dnevni red. To je preduslov da se izborimo sa korupcijom, klijentelizmom i političkom patronažom. Prioriteti i konkretne mere su u mojoj glavi vrlo jasni. I pokušaću da ih sprovodim. Korak po korak, kaže u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, odgovarajući na pitanje da li će se DSS pridružiti opozicionom bloku pod vođstvom Dragana Đilasa.
* Kako komentarišete tvrdnje sociologa Jova Bakića da ce „Đilasov savez biti korpa sa trulim voćem koja ce odbiti i levicu i desnicu“?
– Mislim da takva tvrdnja nije tačna jer neki ulozi – recimo, postojanje koliko-toliko slobodnih i nezavisnih medija – jednostavno prevazilaze političku podelu na levicu i desnicu. A, uostalom, isuviše je lako komentarisati sedeći po strani. Nema ničeg lakšeg i udobnijeg od toga. Moram da priznam da u postojećoj političkoj i društvenoj situaciji ne cenim previše takvu udobnu poziciju.
* Može li protivljenje vaše stranke EU integracijama Srbije da bude kočnica za pridruživanje DSS-a Đilasovom bloku?
– Ja mislim da to uopšte nije tema. Sada se pominje i 2032. godina za eventualno pristupanje Srbije. To već postaje smešno. A mi svakako jesmo protiv i to ne samo zato što je glavni uslov našeg mogućeg pristupanja da prihvatimo secesiju Kosova i Metohije već zato što se opet radi o prečicama za koje mislimo da će nas nekud odvesti i zato što se suštinski radi o bežanju od odgovornosti i mukotrpnog rada. Nema prečica, ljudi, tako nešto ne postoji. Muka mi je više da to ponavljam. Niko neće urediti ovu zemlju osim nas samih, ni EU, ni Rusija, ni Marsovci, niko! Meni lično ne treba neka Venecijanska komisija da mi govori kako treba da izgleda Ustav Srbije. Znam to dobro i sam, a znaju to i mnoge moje kolege sa Fakulteta. Ostaje samo pitanje hoćemo li da se potrudimo i počnemo da radimo za ovu zemlju ili nećemo.
* Kako ocenjujete političku situaciju u Srbiji godinu dana od formiranja Vlade premijerke Brnabić?
– Politička i društvena situacija u Srbiji je nezavisno od Ane Brnabić blago rečeno katastrofalna. Elite su nedorasle i nezrele, politički sistem partitokratski i korumpiran, nivo kulture u slobodnom padu a demografija takva da nam je opstanak doveden u pitanje. A najgore od svega je što smo kao narod, kao kolektivni projekat izgubili svaku ambiciju. Zapravo, kategorije opšteg interesa i javnog dobra skoro da više i ne postoje. U Srbiji su na snazi samo privatni i partikularni interesi. LJudi više nemaju ni svest da smo zajednica, nacionalna, politička, kakva god, ali zajednica. Nemaju svest da nešto valja uraditi, učiniti za tu zajednicu. Neki nemaju svest a drugi više nemaju snage. Dok se to ne promeni nema nam spasa. I zato je angažman jako važan – građanski, politički, javni. I vreme je da kvalitetni ljudi počnu da se angažuju, da ne ostave sav prostor osobama sa lažnim diplomama, starletama, kriminalcima i da ne nabrajam dalje. U suprotnom, nećemo imati pravo da se žalimo.
* Zašto DSS insistira na ideji o „zamrznutom konfliktu“ u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja?
– Zato što je to jedini razuman izbor u ovom trenutku. Ni manje ni više. Jer odmrzavanje konflikta u sadašnjem kontekstu može da znači samo prihvatanje takozvane nezavisnosti Kosova i Metohije. A ako neko misli da se prihvatanjem secesije južne srpske pokrajine stvari rešavaju i stabilizuju, onda taj ništa ne zna ni o međunarodnim odnosima niti pamti blisku nam prošlost. Prihvatanjem secesije ćemo samo sebi navući bedu na vrat za narednih pedeset godina. I umesto da se bavimo uređenjem države, promenom političkog sistema, zdravstvom, školstvom, kulturom, reindustralizacijom zemlje, mi ćemo se ponovo baviti geopolitikom, Raškom oblašću, jugom centralne Srbije i tako dok polako ali sigurno ne nestanemo. To nije moj izbor, a uostalom, postoje neke obaveze i prema precima i prema potomcima. Linijom manjeg otpora ih svakako nećemo ispuniti.
„Vučić želi da prihvati secesiju KiM“
* Kako gledate na mogući referendum o KiM?
– Kao na želju Aleksandra Vučića da prihvati secesiju Kosova i Metohije prebacujući odgovornost na građane Srbije. Reč je zapravo o poslednjoj prevari povodom Kosova i Metohije. Prvu je Aleksandar Vučić načinio prilikom dolaska na vlast 2012. godine kada je govorio o poništavanju svih do tada postignutih tehničkih sporazuma da bi jednom na vlasti iste ne samo primenio, već potpisao i mnogo više – Briselski sporazum. Ostaje samo pitanje kako aktuelna vlast misli to da sprovede jer kakvo god se pitanje formuliše na referendumu ono ne sme biti protivustavno. Ostaje naravno i pitanje da li se u ovakvim medijskim uslovima uopšte može održati referendum i kakav bi bio njegov legitimitet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
