Razgovarao sam sa Sandom Rašković Ivić, predsednicom DSS, o mogućnosti da je zamenim na mestu predsednika stranke na sledećoj izbornoj skupštini i zato me nije iznenadilo kada je o toj mogućnosti progovorila u javnosti.
Međutim, usled mnoštva profesionalnih i privatnih obaveza zaista nisam stigao da ozbiljno promislim o eventualnom ponovnom političkom angažovanju u DSS, jer ta odluka prilično važna i za moju porodicu i mene može imati dalekosežne posledice. Na sreću, nema nikakve potrebe za žurbom. Na jesen ću ponovo razgovarati sa predsednicom DSS, pa ćemo videti kako stvari stoje s obe strane – kaže za Danas Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu i bivši potpredsednik DSS, koji je 2013. godine podneo ostavku na to mesto.
*Vidite li sebe kao predsednika jedne desničarske stranke koja je za veću saradnju sa Rusijom, a protiv ulaska u EU. Da li je to vaš san?
– Nikada nisam imao problem sa preuzimanjem odgovornosti pa ne ga ne bih imao ni sada, ako se na tako nešto odlučim i ako stranka to hoće. A što se snova tiče, nanizao sam već određen broj godina pa nisam siguran da je navedena kategorija prikladna.
*Razlikuje li se ovaj DSS od onog iz kog ste se povukli 2013. godine?
– Ne mislim da se nešto suštinski promenilo sa DSS. Još uvek je to stranka koja kritički posmatra takozvani „evropski put Srbije“, koja je glasna i istrajna u stavu da Srbija ne sme postati članica NATO i koja smatra da borba za Kosovo i Metohiju nema alternativu. Promenila se, međutim, politička paradigma. Iščezle su krupne nacionalne teme koje su bile u centru srpskog političkog i javnog života poslednjih decenija, a u centar su postavljena više tehnička, u prvom redu, ekonomska pitanja. To je neka vrsta pokušaja „normalizacije“ Srbije koja bi u tom smislu trebalo da liči na zemlje koje se dugi niz godina samo takvim pitanjima i bave. Ipak, ne treba gubiti iz vida činjenicu da izbacivanje nacionalnih pitanja iz javne debate ne znači da nacionalnih, odnosno geopolitičkih problema zaista i nema. Pored toga zanimljivo je primetiti da u nekim zapadnoevropskim demokratijama upravo dolazi do obrnutog procesa i da su u javnoj sferi sve prisutnija krupna konstitutivna pitanja – o naciji, identitetu, sekularizmu, itd. – o kojima je do pre dvadesetak godina bilo nezamislivo govoriti na sadašnji način i u ovolikoj meri.
*Ima li DSS u takvim promenjenim okolnostima perspektivu, ako se zna i da je na proteklim izborima osvojila manje glasova nego 2014. godine?
– Ako imamo u vidu nestalnost srpskog partijskog sistema, tradiciju DSS i srž njenog političkog programa uveren sam da ta stranka može igrati važnu, možda i odlučujuću ulogu u budućnosti Srbije. Da li će se to zaista i desiti, zavisi ipak, najvećim delom, od samih ljudi u DSS.
*A među ljudima u DSS nema više onih zvučnih imena, viđenijih funkcionera, ali ni Vojislava Koštunice osnivača i bivšeg predsednika. Da li je to hendikep za stranku, ili možda prednost?
– Kako se uzme. Verovatno i jedno i drugo u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja. Možda bi određen broj bivših stranačkih funkcionera i trebalo vratiti. Ipak, najvažnije je da je ostalo dovoljno dobrih ljudi u DSS.
*Predajete na Pravnom fakultetu Uvod u pravo evropskih integracija, a protiv ste ulaska Srbije u EU. Kako to ide jedno s drugim i kako na to gledaju vaši studenti?
– Kao prvo, navedeni predmet je tehničke prirode i sastoji se od upoznavanja studenata sa osnovnim kategorijama prava EU – prvenstveno njenom institucionalnom arhitekturom i glavnim karakteristikama njenog pravnog poretka. Tu naprosto nema prostora za vrednosne, odnosno političke sudove. Drugo i načelnije, slušaonica ili amfiteatar nisu mesta gde se propovedaju politički stavovi i svaki predavač u tom pogledu ima ono što Francuzi nazivaju „obavezom uzdržanosti“. U tom smislu, moji politički stav u vezi sa Srbijom i EU nema nikakve dodirne tačke s mojom profesijom, a samim tim ni sa mojim studentima.
*Kada mislite da ćemo ovakvim tempom kornjače stići do Evropske unije, ako nas na tom putu malo-malo pa neko blokira?
– Ponekad mi se čini da su ovakva pitanja potpuno bespredmetna. Ko zna šta će uopšte biti sa EU u doglednoj budućnosti. Ovde čak ne mislim na prvom mestu na finansijsku krizu, Bregzit i slične fenomene koliko na slabljenje, možda i smrt postmodernističke ideologije koja se najbolje očitava na primeru današnje Francuske a čije je EU takođe oličenje. Živimo u strahovito ideologizovanom i prilično dekadentnom vremenu i došli smo do tačke u kojoj sama realnost postaje duboko reakcionarna. LJudska prava shvaćena po zapadnocentričnom individualističkom modelu, prava manjina, verskih, seksualnih ovakvih ili onakvih, princip jednakosti shvaćen kao negacija prirodnih razlika, istopolni brakovi, školski sistemi zasnovani na prohtevima deteta, major Helena, prava životinja, mrava i komaraca i svakakva druga čudesa – čini mi se jednostavno da smo se malo zaigrali i da sve to neće dugo trajati. Plašim se samo da će buđenje, ili da upotrebim jednu izvornu srpsku reč – resetovanje – biti bolno.
Da li to znači da su Britanci možda pametniji od nas i da su se na vreme probudili? Pametniji svakako nisu kao što nismo ni mi od njih. LJudi su svuda ljudi, iako istorijske okolnosti, kontinuiteti i diskontinuiteti prave određene razlike među narodima. U ovom slučaju se ipak mora priznati da su pokazali demokratsku zrelost koja nama ponekada, razumljivo, nedostaje.
*Tvrdite da je cena ulaska Srbije u EU da se odreknemo Kosova i Metohije?
– Jasno je rečeno je da je to cena i prethodnoj i sadašnjoj vlasti. Da li će na tu cenu iko u Srbiji ikada pristati – ne mogu da znam, videćemo. Ja ću se svakako uvek boriti protiv toga, u najmanju ruku, koristeći svoje glasačko pravo.
*Da li odugovlačenje u formiranju vlade ima veze sa pritiscima i sa istoka i sa zapada?
– Očigledno da ima, jer ne vidim kako drugačije objasniti odsustvo formiranja vlade u situaciji kada o njoj odlučuje samo jedna stranka ili preciznije, skup stranaka sa jedne izborne liste koja je dobila apsolutan broj mandata u Narodnoj skupštini.
*Vlasti u Srbiji često nisu mnogo volele svoj narod i nastojale su da ga promene. Da li je to cilj i ove vlasti?
– Vaša konstatacija mi deluje pomalo grubo, naročito njen prvi deo. Što se drugog dela tiče, o nastojanjima za promenom, zavisi kako tačno gledate na stvari. Određene promene bi svakako bile dobrodošle. Lično bih voleo da konačno povratimo smisao za opšte i javno dobro, da nešto od one solidarnosti, energije i požrtvovanosti za zajednicu koje pokazujemo u neprilikama prenesemo i u mirnodopska vremena, da konačno uredimo ovu našu zajedničku kuću. Prečesto nam nedostaje sistematičnosti i utoliko mi recimo nimalo ne bi smetalo da parola „red, rad i disciplina“ postane nešto što dobro oslikava naše delanje. To bi dakle bila poželjna promena, neću reći našeg mentaliteta, ali svakako naših trenutnih navika.
Antievropejac sa Sorbone
*Mnogi mogu da vam prigovore da zagovarate bliže odnose sa Rusijom, ali da ste ipak studirali na Sorboni, a ne na Lomonosovu?
– Splet životnih okolnosti odveo me je na tu stranu i priznajem da sam privilegovan što je sudbina tako udesila stvari jer sam mnogo toga video i poneo iz Francuske koja, nezavisno od njenih sadašnjih posrnuća, ostaje velika zemlja sa bogatom kulturom i slavnom istorijom. Imao sam i nemerljivu sreću što sam uhvatio poslednju generaciju starih francuskih profesora koja je imala jednu istinsku istorijsku vertikalu i shvatanje sveta koje nije bilo pokriveno velom već tada dominantne ideologije. Inače, ovo naše stalno gledanje i merkanje različitih strana sveta mi postaje krajnje iritantno jer pokazuje našu slabost i odsustvo samopoštovanja i samopouzdanja. Ja sam Srbin i građanin države Srbije koja, koliko znam, nije maloletna da bi morala nekome da se priklanja i večno traži zaštitu. Možda smo danas nevelika država ali ta činjenica mora imati jednu i samo jednu posledicu – rađanje ambicije da ojačamo, da uredimo i osnažimo državu. Utoliko sam uvek smatrao nedoumice i alternativu Zapad ili Istok uvredljivim. Jedino opredeljenje je Srbija. Uostalom, niko neće podići ovu zemlju osim nas samih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
