Miloš Jovanović: Srbija danas zaista pretvorena u partijsku prćiju SNS-a

Šta očekujete od predsedničkih izbora, obzirom da tvrdite da ulazite u neravnopravnu borbu. Može li jasna politika, doslednost, ozbiljnost i lična biografija da nadomesti materijalna sredstva za kampanju?

– Doslednost, ozbiljnost i jasna vizija odnosno politički program mogu donekle da nadomeste nedostatak materijalnih sredstava u kampanji. Međutim, neravnopravnost u tom smislu je velika i to je nešto što ćemo morati da rešavamo u budućnosti. Jednako finansiranje u kampanji, kao i ograničenje svote novca koji u kampanjama možete da potrošite, kao i neke druge mere. Poput zabrane objavljivanja istraživanja rejtinga stranaka tokom kampanje ili ostavljanja komentara na raznim internet portalima, su poželjne ako želimo da izgradimo normalan demokratski poredak. Naravno, najvažnije je ratosiljati se konačno partijske države jer je Srbija danas zaista pretvorena u partijsku prćiju SNS-a.

Kako do promena?

– Ta promena se jedino može postići izmenom izbornog sistema. Funkcionisanje stranaka u Srbiji će se promeniti onog dana kada građani budu birali svoje predstavnike po imenu i prezimenu, a ne isključivo na stranačkim listama i onog dana kada odbornici i poslanici svoje mandate budu dugovali koliko stranačkoj pripadnosti i ideologiji, toliko – ako ne i više – i sopstvenim sposobnostima, imenu i biografiji.

Tada više neće biti moguća organizacija sa neprikosnovenim vođom i gomilom poslušnika; tada više neće biti govora o „partijskim vojskama i mašinerijama“; tada će stranke izgubiti snagu i neće biti sposobne da utiču na pravosuđe, medije, finansijske tokove… To je uslov svih uslova da Srbija konačno prodiše.

Koliko ste hendikepirani u startu zbog favorizovanja jednog predsedničkog kandidata?

– Koliko i svi ostali kandidati i u tom smislu neka kukanja. Uostalom, u svim demokratijama u kojima se predsednik bira na neposrednim opštim izborima, izlazeći predsednik je, po prirodi stvari, u prednosti samom činjenicom da u kampanju ulazi kao, još uvek aktuelni, šef države.

Pretpostavljam da svako ko je ušao u predsedničku trku priželjkuje drugi izborni krug, ali ukoliko se to ne desi da li ste spremni da podržite nekog ko se plasira za trku u drugom krugu? Koga biste podržali Vučića, ili kandidat opozicije?

Dobro pretpostavljate. I ja se borim da uđem u drugi krug i znam da je to, koliko god bilo teško, moguće. Pozivam građane da dobro pogledaju listu kandidata, prouče njihove biografije, njihov politički put i donesu odluku. I znajte još nešto: teško da će u Srbiji ikada postati predsednik neko ko nije rodoljub ili ko se barem ne percipira kao takav kod većine građana. Utoliko je jasno da trenutnog predsednika može pobediti samo patriotski kandidat.

Naravno, važno je da on bude demokrata koliko je i patriota.

Važno je da zemlju vodi neko ko nema huliganske manire, ko veruje u demokratiju, argumentovanu raspravu i neguje pravnu državu jer shvata njen značaj.

Važno je da je vodi neko ko ne deli narod već ume da okuplja ljude oko javnog dobra i opšteg interesa. Možda će vam ovo zvučati čudno, možda nekome i smešno, ali je istinito – ja sam najbolja šansa i ljudima koji čitaju vašu novinu iako znam da se ne slažu sa svim mojim političkim stavovima kao i svim ostalim „građanski orijentisanim“ biračima. Bolju nikada nećete imati.

Dosta pre svih počeli ste kampanju za predsedničke izbore. Koliko su vas u tome omeli unutarstranački sukobi kod vaših koalicionih partnera POKS-a?

Ja sam sa svima u POKS-u bio u dobrim odnosima i nimalo nisam mogao da utičem na turbulencije koje su se kod njih pojavile. Ipak, uveren sam da je srpska koalicija NADA iz tih turbulencija izašla jača, stabilnija i ozbiljnija. Kada jednu izbornu listu predvodi čovek poput generala Delića, kada je podržava čovek poput akademika Matije Bećkovića i kada ona broji toliki broj kvalitetnih ljudi onda ne može da ne ostvari rezultat niti da bude ometena bilo čime.

Kažete da niste ušli u trku da se igrate, već zato što ste spremni i zato što hoćete da preuzmete odgovornost za vođenje državnih poslova. Šta je prvo šta biste uradili ?

– Ništa se neće uraditi preko noći. U zavisnosti od rezultata parlamentarnih izbora, koji suštinski određuju kolika će biti stvarna moć šefa države, imao bih različite nivoe prioriteta. Ali ono što svakako možete da uradite s obzirom na demokratski legitimitet i političku težinu kojom raspolažete kao predsednik jeste da otvorite pitanja koja smatrate najvažnijim u ovom trenutku. Za mene su to na prvom mestu partijska država, korupcija i sudstvo odnosno poštovanje Ustava i zakona.

I uvek bih među građanima tražio saveznike za usvajanje odgovarajućih pravnih akata koji bi doprineli da se konačno uredimo kao društvo i država – ako nikako drugačije ono svakako kroz stalni politički pritisak na Vladu i skupštinsku većinu.

Ukoliko biste postali predsednik da li biste se odrekli funkcije predsednika DSS-a?

– Ne nužno. Gospodin Cvijetin Milivojević iz nekog razloga pogrešno tumači Ustav i Zakon jer predsednik stranke nije javna funkcija. Pri tome, potpuno je nebitno da li ostajete na čelu stranke ili ne. Mnogo je važniji način na koji obavljate funkciju. Nemojte da sumnjate ni jednog časa da bih lično, funkciju predsednika države, obavljao časno, dostojno i primereno.

Kakav biste odnos zauzeli prema medijima, da li biste  ih držali pod kontrolom kao što je sada slučaj?

– Odnos poštovanja. Nikada stranka čiji sam danas predsednik nije kontrolisala medije. Ne bismo to radili ni sada. Isuviše smo ubeđene demokrate da bi smo sebi tako nešto dozvolili. S druge strane, nije dobro ni da ih kontroliše bilo ko drugi, a naročito ne zapadni centri moći. Zato mislim da, poput politike, i u medijskoj sferi mora da se poveća kvalitet jer je i u vašem domenu on prilično opao.

Kao predsednik države kako biste rešili pitanje Kosova i koliko će naša osuda Ruske agresije u Ukrajini izrečena u UN  uticati na budući status te srpske pokrajine?

– Dijalog bih nastavio i on bi se vodio u okvirima Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SBUN. Jačao bi neprekidno srpski korpus na Kosovu i Metohiji što podrazumeva zahtevnu strategiju koju mogu sprovoditi samo sposobni i časni ljudi na terenu što svakako nisu oni koji danas čine Srpsku listu. Nastavio bi sa aktivnostima na povlačenju priznanja secesije KiM od strane drugih država i konačno, u svakom trenutku bih garantovao punu bezbednost srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini. Za ovu borbu će biti potrebno vreme i strpljenje, ali ne postoji druga opcija.

Kako se može odraziti ukrajinska kriza na BIH?

– Najviše zavisi od njenog ishoda. Videćemo.

Šta mislite o stvaranju srpskog sveta koje  zagovara Vulin i zar to nije drugi izraz za veliku Srbiju ?

– Ne znam šta gospodin Vulin pod tim podrazumeva. Ja podrazumevam brigu za Republiku Srpsku uz puno poštovanje izvornog Dejtonskog sporazuma kao i borbu za elementarna prava srpskog naroda u Crnoj Gori. Podrazumevam i brigu o našem nacionalnom identitetu i našoj nacionalnoj kulturi.

Istraživači javnog mnjenja ne daju vam neki veliki procenat na parlamentarnim izborima. Kakav je vaš utisak sa terena ?

– Istraživanjima javnog mnjenja se ne bavim, jer neretko služe za manipulaciju. Na terenu su reakcije sjajne. Ljudi istinski prilaze, prate i podržavaju.