Miloš Jovanović: Srbija mora ozbiljnije da se bavi crnogorskim režimom

Zemlja se otvara, kako naša tako i sve ostale. Restorani i kafići ponovo rade i život se polako vraća u normalu. Ako postoje uslovi za to, onda po definiciji postoje uslovi i za vraćanje političkog života u pravne i proceduralne okvire koji nameću održavanje redovnih parlamentarnih izbora. Ako bi se situacija pak naglo i osetno pogoršala, pretpostavljam da bi se ponovo uvelo vanredno stanje pa bi i sami izbori bili odloženi, kaže za Danas Miloš Jovanović, jedan od lidera pokreta Metla 2020 i predsednik Demokratske stranke Srbije, odgovarajući na naše pitanje da li izbore treba odložiti zbog moguće nove opasnosti od korona virusa.

* S obzirom na situaciju u zemlji da li ćete tokom kampanje organizovati velike predizborne mitinge, ili ćete se usredsrediti na društvene mreže i medije?

– Radićemo na terenu u onoj meri u kojoj to okolnosti budu dozvoljavale i uz puno poštovanje preporuka struke. Ali će mediji i društvene mreže u ovoj kampanji svakako imati veću ulogu nego ranije.

* Vladajuća Srpska napredna stranka i dalje je jedina sa svojim funkcionerima vidljiva za građane u medijima. Sve ostale stranke smeštene su u predizborne blokove. Smeta li vam to i da li je to ravnopravna borba za glasove?

– Naravno da borba nije ravnopravna. Ali to već postaje dosadno i ponavljati. Tako je kako je. Sigurno neću da kukam i plačem narednih sto godina zbog nepravde i šta ti ja znam čega sve. U odsustvu bolje opcije i boljeg načina borbe – boljeg u pogledu svrsishodnosti i efikasnosti – morate se prihvatiti boja koliko god on bio neravnopravan, pa kom opanci kom obojci. Uostalom, neće ovo biti poslednja bitka. Borba da se Srbija upristoji i unormali je proces i on će trajati.

* Koliko vam smeta kada vas opozicija i građani koji su za bojkot svrstavaju u Vučićevu lojalnu opoziciju?

– Ne obazirem se ni inače previše na politikanstvo, a naročito to ne bih radio sada kada se pokazalo koliko je ideja bojkota bila ishitrena, nepromišljena i suštinski kontraproduktivna (zamislite samo kako bi sve izgledalo da je opozicija ujedinjena izašla na izbore). Ali priznajem da me pomalo čudi i zabrinjava to potpuno odsustvo elementarne logike i sposobnosti rasuđivanja jer na kraju ispade – ako je za pratiti Vaš rezon – da svako ko se ne slaže sa Draganom Đilasom i njegovom idejom bojkota automatski postaje takozvana lažna opozicija. Ne biva to. Na sreću, građani umeju da budu mnogo lucidniji od ostrašćenih političara i ponekad novinara kod kojih se takođe, u opozicionom delu, u poslednje vreme javlja doza subjektivnosti.

* I sami ste u proteklom periodu kritikovali opoziciju, malo više nego vlast, zbog čega?

– To što govorite naprosto nije tačno. Zaista me čudi da od Vašeg lista dolaze tako tendenciozna i maliciozna pitanja. Nikada nisam kritikovao ostatak opozicije niti se bavim takvim stvarima. Čak i kada me vaše kolege nešto priupitaju o tome, trudim se da ostanem racionalan i argumentovan u svojim tvrdnjama. Kada su me tako na primer pitale za mišljenje o nedavnim incidentima ispred Skupštine, uvek sam naglašavao da se ne sme zaboraviti da su navedena dešavanja, koliko god mi se činila neprimerena i neefikasna, samo reakcija na sveopštu atmosferu za koju je na prvom mestu odgovorna vlast.

* Kakve rezultate očekujete na republičkom, a kakve na lokalnom nivou?

– Očekujem da dođemo u poziciju iz koje ćemo još više moći da utičemo na javni i politički život kako bismo nastavili borbu i u jednom trenutku bili u mogućnosti da preuzmemo odgovornost za vođenje javnih, odnosno državnih poslova. Izlazimo sa jasnim programom i novim ljudima a građani su ti koji će doneti konačnu odluku. U krajnjem ishodu, svaki narod zasluži i vlast i opoziciju koju ima.

* Kako treba rešavati pitanje Srba u Crnoj Gori?

– U Crnoj Gori nisu Srbi problem već je problem gangsterski režim Mila Đukanovića. Taj režim pokušava da izvrši preumljenje čitavog jednog naroda, čime uzrokuje veliku nestabilnost pretvarajući Crnu Goru u politički izrazito trusno područje. Očigledno je da će gospodin Đukanović ići do kraja i tu činjenicu treba uzeti kao nepromenljivu datost. Zato Srbija mora, uz punu i svesrdnu pomoć Srbima u Crnoj Gori, ozbiljnije da se pozabavi i samim crnogorskim režimom.

* S obzirom da ste više puta isticali da ste borac za Kosovo u sastavu Srbije smeta li vam što parlamentarni izbori nisu na celoj teritoriji Kosova i kako gledate na veliku kooperativnost Srpske liste u izboru nove kosovske vlade?

– Nisam ništa isticao a naročito ne sebe. Samo sam ponavljao jednu, meni se čini, jednostavnu istinu. Svaki vid predaje Kosova i Metohije će imati pogubne posledice po nas kao naciju. Prvo, zato što bismo takvim sramnim činom negirali sopstveno nacionalno biće, nacionalnu istoriju i kulturu. Drugo, zato što bi predaja KiM predstavljala početak niza novih geopolitičkih problema jer bi se time neminovno otvorilo pitanje velike Albanije i tako otpočela puna destabilizacija regiona. Nažalost od 2008. a naročito od 2012. srpske su vlasti bezumno išle linijom manjeg otpora i predavale komad po komad naše uporišne tačke secesionistima. Protivustavni Briselski sporazum iz 2013.  je u tome otišao najdalje. Od tada se ne održavaju ni lokalni izbori shodno srpskom ustavu i zakonima a kamoli parlamentarni.

Uslov svake promene – većinski sistem

* Sa kakvim programom izlazite pred građane i zbog čega bi oni trebalo da glasju baš za Metlu?

– Živimo u zemlji u kojoj je partijska knjižica postala apsolutno najvažniji dokument. Ona je jača i od radne knjižice i od studentskog indeksa. Ona vam omogućava da nađete posao ili da ga zadržite, ona vam omogućava da se obogatite, ona vam omogućava da, po potrebi, steknete i neku diplomu. Preduslov svakog boljitka je da se takva snaga stranaka razbije. To ćemo učiniti promenom izbornog sistema. Omogućićemo građanima da biraju svoje predstavnike ne samo po stranačkoj pripadnosti i ideologiji (mada se ovo drugo poodavno izgubilo) već prvenstveno po imenu i prezimenu. Kada političari u Srbiji budu crpeli svoj legitimitet podjednako od sopstvenog imena koliko i od stranačke pripadnosti, ova strahovita snaga stranaka koja počiva na čvrstoj hijerarhiji i negativnoj selekciji će biti razbijena. Više neće postojati stranačka vojska iliti stranačka mašinerija koja melje i korumpira sve pred sobom, od nezavisnog pravosuđa do nezavisnih medija – o tokovima novca i budžetskim sredstvima da ne govorim. Ova promena predstavlja apsolutni preduslov za sve ostalo. A „ostalo“ je na prvom mestu obračun sa korupcijom. Usvojićemo Zakon o poreklu imovine koji će se ticati isključivo nosilaca javnih funkcija od 1990. godine na ovamo a ne svih građana kako je danas predviđeno. Izmenom Krivičnog zakonika ćemo onemogućiti da se za dela korupcije izriču kazne ispod zakonskog minimuma kao što je to danas praksa. Generalizovaćemo instituciju prikrivenog islednika odnosno agenta provokatora. Reč je o ovlašćenom licu koje će moći da ponudi mito raznim službenim licima ili službenicima javnog sektora kako bi se razoktrila korupciju. Drugim rečima, ići ćemo krajnje represivno protiv korupcije. Formiraćemo razvojnu banku koja će pratiti politiku reindustrijalizacije zemlje sa posebnim osvrtom na namensku industriju i industriju informacionih tehnologija. U poljoprivredi ćemo staviti akcenat na edukaciju poljoprivrednika, subvencije i stabilnost i predvidljivost otkupnih cena kroz intervenciju države. Četvrti prioritet se tiče debeogradizacije Srbije kroz mere delokalizacije i decentralizacije.