„Hajde da ne gledamo u prst nekoga koji nam prstom ukazuje na važne stvari. Suština je da opozicija prestane da se deli, da prestane da vodi svoje ratove velikih sujeta i nekakve prevlasti unutar ničega i da sedne za sto. Plašim se da je Savez za Srbiju do sada odigrao užasno negativnu ulogu na političkoj sceni Srbije. I danas mnogo više predstavljaju kočnicu i prepreku nego zamajac u borbi za promene. A kako će biti u bliskoj budućnosti, to je već do njih“, ocenjuje u razgovoru za Danas Miloš Jovanović, lider DSS i član Predsedništva pokreta Metla 2020.
Ovaj pokret je na izborima 21. juna osvojio 2,25 odsto glasova, odnosno bio je „teći ispod crte“ – cenzusa od tri odsto, iza monarhista Žike Gojkovića i Suverenista Saše Radulovića. Za cenzus je Metli nedostajalo oko 21.500 glasova. Metla je, međutim, osvojila odbornička mesta u više lokalnih parlamenata.
„Izbori i sve što se u vezi s njima dešavalo, od ideje bojkota do samih rezultata, pravi su odraz naše stvarnosti, odnosno naše političke i demokratske nezrelosti koja se ponekad, mora se priznati, graniči s čistom glupošću. Reč je o nezrelosti svih nas: političkih elita, medija odnosno novinara kao i samih građana. Ista konstatacija važi i za trenutne proteste ako se to što se dešava može uopšte nazvati ozbiljnim protestima jer se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, ni ko šta hoće niti ko organizuje. Zbog toga je ta ogromna papazjanija osuđena na neuspeh“, kaže Jovanović odgovarajući na pitanje kako komentariše ispravnost izbora, demonstracije na ulici koje su izbile ubrzo posle njih i jak odgovor i intervenciju policije.
Naš sagovornik smatra da ima „nešto simptomatičnije i sa dubljim značenjem u ovoj opštoj sluđenosti i konfuziji: a to je da Srbi i građani ove zemlje više uopšte ne poimaju reč proces!“
– Ne shvataju činjenicu da je potrebno graditi procese, strpljivo, temeljno, promišljeno. Ne shvataju da se ništa neće niti može uraditi na o-ruk. A ljudi očigledno više nisu spremni da grade. Ni političari (opozicioni), ni građani. Sve se svelo na foru, na trenutak, na selfi… To se vidi po tome što građani koji su opoziciono nastrojeni u biti ne znaju šta hoće, odnosno nemaju nikakvu predstavu kako nešto postići. Ne valjaju im političari, ne valjaju im stranke, ne valjaju im izbori, na valja im ni revolucija ili barem za nju nemaju snage ili hrabrosti, ne žele sami da se politički angažuju jer neće da se „prljaju“… Prosto se nameće pitanje „pa dobro, ljudi, šta vi uopšte hoćete“ i još važnije „kako uopšte zamišljate da se dođe do promena“. Ovo drugo je možda suštinsko pitanje jer odgovor potvrđuje nezrelost o kojoj sam govorio maločas. A odgovor je opet traženje mesije. Protiv Vučića ćemo se boriti tako što će neko pasti s neba, neki novi Vučić, ali koji ća nama biti drag – bio to vladika Grigorije, Mlađa Đorđević, sudija Miša Majić, Brus Li ili Paja Patak…, ističe Jovanović zaključujući da su to „neverovatne detinjarije“.
– Aleksandar Vučić je plod dugog procesa koji je sam gradio. Danas je najmoćniji čovek u zemlji, ali mu to nije palo s neba. NJegova smena, a meni još važnije – sistemska promena u zemlji – takođe će biti plod dugog procesa koji moramo da gradimo. Naprosto ne postoji drugi način i postajem smešan samom sebi kada ponavljam ovakve banalnosti. Ali su ih izgleda svi zaboravili, zaključuje Miloš Jovanović.
Žuti prsluci bi bili srećni
Pitanje o intervenciji policije je potpuno izlišno i promašena je tema, smatra sagovornik Danasa. „Policija kao policija. Radi svoj posao manje ili više brutalno. Bez ikakve želje da opravdavam prekomernu upotrebe sile kada se ona desi, znam da bi Žuti prsluci u Francuskoj bili presrećni kada bi imali srpsku policiju jer im njihova – francuska – ispaljuje gumene metke u glavu pa je skoro trideset ljudi ostalo bez oka. Ali ponavljam, suština nije tu“, ukazuje Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.