Miloš Nikolić: Tadić ima konsultantske angažmane sa Kinom

Bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, podelio je na društvenim mrežama svoj autorski tekst u kome se hvale uspesi Kine u modernizaciji, kroz „koncept harmonizovanog razvoja“, a sa druge strane kritikuje ideologija Zapada, uz ocene da „kapitalizam ima više žrtava nego pobednika“.

Tadić je tekst na mrežama podelio u trenutku kada u Srbiji na videlo izbijaju robovlasnički uslovi u kojima su držani vijetnamski radnici u kineskoj kompaniji Linglong u Zrenjaninu, te je zbog toga dobio mnogo kritika – od onih za „loš tajming“ za objavu teksta, do onih da Tadić podržava kineske politike eksploatacije i kršenja ljudskih prava.

Bivši predsednik ubrzo je odgovorio dežurnim kritičarima ističući da „ne bi bilo loše uočiti elementarnu razliku između teksta o državnom konceptu i planu modernizacije Kine i priče o pravima radnika u jednoj kineskoj kompaniji u Srbiji“, te da je problem Linglonga zapravo odraz vlasti u Srbiji.

Za sve koje je „uzbudio“ moj tekst u China Daily, pre ovakvih napada ne bi bilo loše uočiti elementarnu razliku između teksta o državnom konceptu i planu modernizacije Kine i priče o pravima radnika u jednoj kineskoj kompaniji u Srbiji.

— Boris Tadić (@BorisTadic58) November 18, 2021

Plasiranjem ovakvog teksta, kako kaže Miloš Nikolić, predsednik Libeka i glavni urednik portala Talas, baš u trenutku kada se podigla prašina usled robovlasničkog tretmana zaposlenih stranaca u kineskoj kompaniji u Srbiji, Tadić je pre radio u korist „rebrendiranja Kine“, nego za slanje sopstvenih političkih poruka biračima u Srbiji.

–  Opredeljenje da ovaj novi tekst podeli i na društvenim mrežama, koje su inače u Srbiji za razliku od Kine dozvoljene, jasno govori da potreba rebrendiranja Kine ima prevagu u odnosu na druga politička pitanja u Srbiji. Verujem da motivacija iza ovog neočekivano propagandnog teksta nema mnogo veze sa slanjem političke poruke biračima i građanima Srbije. Tekst je svakako daleko više u vezi sa međunarodnim konsultantskim angažmanima našeg bivšeg predsednika. Naime, Boris Tadić je od 2019. godine ko-predsedavajući član odbora jedne od najvećih kineskih poslovnih platformi ToJoy koja se bavi poslovnim povezivanjem investitora koji ulažu u Kinu – ukazao je Nikolić.

On kaže i da je u domaćoj javnosti potpuno nezapaženo prošlo i to što je Boris Tadić u oktobru ove godine učestvovao na velikom simpozijumu u organizaciji Komunističke partije Kine.

– Tamo je, slično kao i u ovom novom tekstu ushićeno i krajnje nekritički veličao postignuća rukovodstva Partije – ističe Nikolić.

On podseća da je upravo Boris Tadić, zajedno sa Mlađanom Dinkićem i Vukom Jeremićem pre 11 godina udario kamen temeljac srpsko-kineskim odnosima potpisivanjem Sporazuma o strateškom partnerstvu.

– Režim Aleksandra Vučića samo na svoj način sprovodi ono što bi radili i njegovi prethodnici. Podrška Komunističke partije Kine ide onome ko je u datom trenutku spreman i sposoban da prihvati njihove kredite i da ne talasa mnogo u javnosti oko uslova tih zaduživanja, položaja zaposlenih na tim projektima kao i posledicama po životnu sredinu – navodi Nikolić.

Ipak, Kina nije jedina zemlja sa kojom je predsednik Boris Tadić u poslednjem periodu intenzivirao odnose, zbog čega se u političkim krugovima već uveliko spekuliše da Tadić „okolo“ traži podršku za još jednu predsedničku kandidaturu.

Tadić je, naime, početkom ovog meseca otišao i u posetu prestonici Azerbejdžana – Baku, gde se sastao sa predsednikom te zemlje Ilhamom Alijevim. Tadić je o ovom sastanku izvestio svoje pratioce na društvenim mrežama i istakao da je sa Alijevim, sa kojim i aktuelna vlast neguje dobre odnose, razgovarao „o političkoj situaciji na Južnom Kavkazu i Balkanu, sa posebnim osvrtom na okolnosti krize u snabdevanju gasom“.

Odličan razgovor sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim o političkoj sitaciji na Južnom Kavkazu i Balkanu, sa posebnim osvrtom na okolnosti krize u snabdevanju gasom. pic.twitter.com/gNA6VNE6j8

— Boris Tadić (@BorisTadic58) November 7, 2021

On je o svojoj mogućoj predsedničkog kandidaturi javno govorio pre nekoliko meseci, ali su najave kandidovanja utihnule od kada deo opozicije pokušava da se dogovori o zajedničkom nastupu na izborima, uz pregovore o podršci jednom kandidatu za šefa države.