Miloš Subotić iz Severne Mitrovice za Danas: Dok su me tukli u policijskoj stanici, drugi službenici su se smejali, ovo više ne liči na život

Poslednjih mesec dana u većinski srpskoj Severnoj Mitrovici na delu je ekspanzija lokala u albanskom vlasništvu, poput lanca brze hrane Heb’s ili lanca poslastičarnica Missini. I dok lokalno srpsko stanovništvo, kojem je usled zabrane platnog prometa u dinaru i uvoza srpske robe, gotovo potpuno onemogućeno bavljenje ugostiteljstvom, otvaranje „albanskih lokala“ smatra političkom odlukom u cilju albanizacije severa Kosova, mitrovačko šetalište dobija još jedan lokal. Pri sređivanju ovog najnovijeg, ukupno četvrtog lokala u vlasništvu Albanaca u Severnoj Mitrovici na šetalištu, zagrađen je deo ove pešačke zone.

Miloš Subotić priveden je u subotu, sat vremena iz ponoći, nedaleko od glavnog mosta na Ibru, nakon što je, kako sam kaže, pri povratku sa proslave razgrnuo kese sa javne površine kod novootvorene prodavnice „Mehana“, kako bi prošao dok se vraćao kući sa suprugom.

„Ja sam prošao kroz barijere, zagradili su pešačku stazu. Da li sam upotrebio manju ili veću silu, razgrnuo sam to čime su blokirali šetalište. Da sam bio u pravu da je to javni prolaz dokazuje i to da su odmah sledećeg dana uklonjene barijere i napravljen normalan prolaz“, opisuje Subotić za Danas.

Odveden je u policijsku stanicu gde je, po sopstvenom svedočenju, doživeo policijsku torturu. Naime, Subotić je u subotu naveo kako su ga policijski službenici vezanog udarali u prostoriji bez kamera, ali i da su pokušali da mu na silu uguraju uređaj za alkotestiranje u usta, nakon što je on odbio alkotest. Sve to u jaknama, sa prekrivenim identifikacionim bedževima.

Ovaj Mitrovčanin je i javno prikazao povrede, ali i napomenuo da su one konstatovane i prilikom pregleda u KBC Kosovska Mitrovica.

On napominje da se moraju odvojiti dva dela – jedan da je probio barijeru, a drugi je da – „niko ne može da te bije i nehumano postupa u policijskoj stanici“.

„Ko  se normalan ne bi uplašio u takvoj sitauciji za svoj život. Mene je pogodilo iživljavanje, nehumano ponašanje. Sve vreme dok su me udarali prolazili su i drugi policijski službenici, neki su se čak i smejali na to što se dešava ovamo u sobi. Soba je bila bez kamera, policajcima su bili pokriveni bedževi da se ne bi mogle videti njihove službene identifikacije. Nisu mi dali pravo na advokata, nisu mi rekli koji je razlog zašto sam uopšte i priveden. Govorili su mi čak i da ne smem da se kreće oko 11 uveče ako popijem. To je non sens, ja sam bio u pratnji svoje supruge“, kaže on.

Napominje da policijski službenici nisu hteli da mu prevedu prijavu na srpski jezik, te da zato nije znao za šta je optužen sve dok mu drug Albanac oko 6-7 ujutru nije prevedeo dokument na srpski.

„Bukvalno su mi rekli da nemaju šta pametnije da rade pa će da mi prevode na srpski. Nisam ni znao za šta sam optužen dok mi drug Albanac u 6-7 ujutru nije preveo. Nisam znao. A to je slučaj s mnogima na severu Kosova, prekomerna upotreba sile, abnormalno mnogo je policije… Pretresanje, stres, potpuno nam je život doveden do kolapsa. Ne znam ni kako da se postavimo. Ovo ne liči ni na šta, ovo ne liči na život“, opisuje naš sagovornik život svojih sunarodnika na severu Kosova.

Prebijanje su iz Kosovske policije demantovali, a Petrit Fejza iz policijskog regiona Sever pozvao je Subotića da prijavi slučaj, na šta je Subotić upitao kako da prijavi prebijanje u stanici u kojoj se to prebijanje desilo. Ipak, najavio je prijavu Polivijskom inspektoratu Kosova.

S druge strane Subotić navodi da je policija izašla sa dve oprečene izjave, prvo da je oštetio državno, opštinsko vlansništvo, a onda privatno. „Ali to privatno vlasništvo je bilo na putu. Ja nisam lomio izlog, nego razrgnuo to i prošao“, navodi on.

Planiranu prijavu PIK-u, kaže, nije stigao ni da pošalje, a već je PIK pod, kako navodi, pritiskom medija i javnosti pokrenuo istragu po službenoj dužnosti. Zvaničnu izjavu u PIK-u, u svojstvu oštećenog, je dao u subotu oko 17 časova. No, u efekte te istrage nije uveren.

„Ali ne znam koliko će da bude efekta, znajući za ranije slučajeve verovatno će se to zabašuriti“, kaže on. Kaže i da jedva čeka da ga sud pozove i da želi da vidim kako će da pravdaju presudu.

Na prebijanje Subotića reagovale je kolektivno nekoliko nevladinih organizacija – Aktiv, CASA, ACDC, InTER i Nova društvena inicijativa, koje su i zbog „kontinuiranog ćutanja lokalnih policijskih savetnika EULEKS-a i čitave misije“ na bespravno ophođenje Kosovske policije. EULEKS je, pak, reagovao dan kasnije, i to na upit Radija Slobodna Evropa, tražeći hitnu istragu povodom optužbi.

Subotić kaže da je danas imao sastanak s istažnom jedinicom EULEKS-a. „Oni su se sve vreme ograđivali i govorili “mi smo monitoring, mi smo monitoring”, da bukvalno ne mogu ništa. Dao sam im zvaničnu izjavu“, navodi.

Koraktirali su ga i UN odeljenje za ljudska prava i Evropska komiisija. „Ne znam šta bih vam rekao, nemam poverenja ni u koga na Kosovu. Kao štio sam rekao već bojim se za svoj život i život svoje porodicu, imovinu. Smatraću Vladu Kosova i policiju Kosova odgovornima ako nam se bilo šta desi“, poručuje on.

Ovaj pravnik ponašanje Kosovske policije prema Srbima na severu Kosova vidi kao političku odluku, poručujući da je na severu KiM uspostavljen policijski protektorat. Nakon što je u javnost izašao sa svojim slučajem Subotiću su počeli da se javljaju i drugi građani koji su imali problema sa pripadnicima Kosovske policije.

„Došlo mi je hiljade poziva, SMS poruka, mejlova, u kojima su mi rekli da su pretrpeli neki vid nasija. Javile su mi se i neke žene koje su rekle da su doživele uznemiravanje, na primer dosta njih mi je reklo da kada prođe granični prelaz i pokažu dokumenta odmah im stignu zahtevi na društvenim mrežama od tih policajca“, navodi on.

Poručuje da je mnogo toga čuo ovih dana, ali da se niko do njih nije odvažio da, poput njega, ustane i kaže šta mu se desilo. „Nadam se da će sada ljudi steći malo više hrabrosti, malo više kuraži, da bi se znalo šta se desilo“, kaže.

Subotić navodi da na severu Kosova nema više ni civilne, a ni skoro ni sudske vlasti, već samo policija.

„Mi smo postali policijski protektorat. Nemamo civilne vlasti, skoro ne postoje ni sudske, imamo samo policiju. Dolazimo skoro da imamo situaciju da imamo jednog čoveka na jednog policajac. Potpuno je nenormalna situacija. Prošlo je godinu dana od Banjske, red bi bio da se deeskalira sukob, da se specijalna policija skloni, da u policiju uđu Srbi kao što je predviđeno zakonom“, kaže on.

Smatra da se Srbi mogu braniti jedino „ovako individualno, nenasilnim akcijama i otporom“ kako bi se stavilo do znanja i međunarodnoj zajednici kroz šta prolaze.

„Ono što mene boli je ta ambivalentnost međunarodne zajednice, kao čoveka koji živi na Kosovu, koji je verovao i koji veruje u EU i evropske vrednosti, na kraju radim to kao službenik za međunarodnu saradnju, radim Erasmus projekte. Žmure na sve ovo što se dešava na severu Kosova. Ne znam, nije mi jasno zašto žmure, da li čekaju da se ovde zapali, jer je sve na ivici. Kada sam ja došao do te situacije da počnem sa građanskim aktivizmom, koji sam miran, povučem, nisam imao nikada kaznu za brzu vožnju i parkiranja, a ne nešto drugo, možete misliti u kakvoj su situaciji drugi ljudi. Svi mi pričaju da treba da se krene u neki vid pasivnog otpora, nešto mora da se uradi“, navodi.

Subotić poručuje da u suprotnom sve ostalo vodi odlasku srpske zajednice sa Kosova.

„Ako se nastavi ovako samo može da sledi dalji odlazak srpske zajednice sa Kosova. Nije mi jasna ni međunarodna zajednica. Zar nisu želeli multientičko Kosovo?! Ako to žele ovo nije način. Sada nemamo intergraciju severu, nego osvajanje i kolonizaciju severa Kosova“, poručuje Subotić.