Miloševićeve strukture i danas utiču na vlast

Jedan od mogućih razloga za izostanak rezultata je činjenica da su mnoge strukture Miloševićevog režima ostale nepromenjene na svim nivoima vlasti. One su, uz pomoć aktuelne vlade i vlade Vojislava Koštunice, spremni da drastično krše procedure kako bi sakrile svoju odgovornost, a možda i da eliminišu svedoke svojih kriminalnih radnji, navodi se u izveštaju projekta „Stop zaboravu – Pravno-medijska podrška porodicama civila i vojnika nastradalih pod nerazjašnjenim okolnostima“. Autori izveštaja su direktorka CEAS Jelena Milić i advokat Dragoljub Todorović, u saradnji s Roditeljima u crnom, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo.

Milićeva i Todorović smatraju da je slučajeve pogibija vojnika kod Leskovca i u objektu Karaš, kao i tragediju u RTS, neophodno objediniti u isti društveno-politički kontekst. Ujedno, identifikovali su Ministarstvo odbrane kao nadležni državni organ koji odbija da učini dostupnim relevantna dokumenta.

U izveštaju se naglašava da je RTS tokom NATO bombardovanja, a pre nego što je zgrada pogođena, proglašen „za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje“, a u ratnim uslovima bio je pod ingerencijom Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane SRJ. Dragoljub Milanović, tadašnji glavni i odgovorni urednik RTS, koji je pravosnažno osuđen na deset godina zatvora, tokom suđenja tretiran je kao pojedinac, a ne kao deo sistema u lancu komande, iako je tokom ratnog stanja dobio čin generala.

Dragoljub Todorović naglašava da je tadašnji nadležni tužilac Krsman Ilić pogrešno pravno kvalifikovao krivično delo za koje je osuđen Milanović. Ilić je, inače, danas na funkciji zamenika republičkog javnog tužioca. Todorović naglašava da je upravo Republičko javno tužilaštvo državni organ koji obavlja opstrukciju slučaja Topčider.

Ovaj advokat ističe da su, pored Dragoljuba Milanovića i drugih bivših čelnika RTS, odgovorni i funkcioneri Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane, s obzirom na to da je državna RTV proglašena za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje u ratu.

„Da bi se utvrdila ta vrsta odgovornosti neophodno je da se sva lica za koja je istražni sudija tražio oslobode čuvanja: službene, državne i vojne tajne. To je prvi uslov da bi se utvrdila eventualna odgovornost funkcionera iz Ministarstva odbrane, kao i eventualna odgovornost drugih funkcionera iz tog ministarstva, koji su svojevremeno odbili zahtev istražnog sudije za oslobađanje od čuvanja tajne“, kaže Todorović u izveštaju.

On tvrdi da i aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac nastavlja da „opstruiše rasvetljavanje slučaja budući da ne dozvoljava punomoćnicima porodica da lično vide pojedine spise, već sam objašnjava šta u njima ima i šta u njima piše“. Autori izveštaja projekta „Stop zaboravu“ izražavaju sumnju da se krije činjenica koliko je tačno lica poginulo te noći u zgradi RTS, a kao povod navode okolnost da ne postoji zapisnik Vojske s mesta tragedije.

Dragoljub Todorović podseća da je veštačenjem utvrđeno da je obojicu gardista u objektu Karaš na Topčideru ubilo treće lice. On kritikuje tadašnjeg istražnog sudiju Vojnog suda Vuka Tufegdžića i ukazuje da je Tufegdžić danas istražni sudija Okružnog suda u Beogradu.

Todorović u izveštaju ističe neophodnost da u daljem postupku bude saslušan veliki broj lica iz Gardijske brigade, iz Vojne policije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i BIA, ali i članovi Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom, pre svih Rasim Ljajić i Vladimir Vukčević. Njih dvojica su, smatra Todorović, više puta isticali da znaju gde se u određenim vremenskim periodima nalazio Ratko Mladić, ali da to ne mogu javno da obelodane.

„S obzirom na to da je pitanje ubistva dvojice gardista izuzetno bitna stvar, moglo bi se reći stvar od državnog značaja, ta saslušanja pred istražnim sudijom bila bi proglašena tajnom i zatvorena za javnost sve dok se ne dođe do podataka bitnih za istragu o ubistvu vojnika“, navodi Todorović.

Prema rečima Jelene Milić, nosioca projekta „Stop zaboravu“, slučaj smrti trojice vojnika iz Vojne pošte Leskovac indikativan je po tome što nikad nisu tri navodna samoubistva vojnika iz iste vojne pošte posmatrana uporedo. Takođe, nisu uzeti u obzir rezultati obdukcija „koji su nesumnjivo davali povoda da se rasvetli veliki broj dodatnih okolnosti“.

Milićeva podseća da su se sva tri navodna samoubistva desila kada je komandant Prištinskog korpusa bio sadašnji zamenik načelnika Generalštaba, Mladen Ćirković. Ona u izveštaju ističe da joj je ministar Šutanovac rekao da poginuli vojnik Ivanović nikad nije vozio generala Ćirkovića, što se, kako tvrdi, ne poklapa s više puta javno ponovljenim izjavama oca poginulog, Milorada Ivanovića, da mu je sin vozio Ćirkovića, ali i haškog begunca Ratka Mladića, koji je povezivan i sa slučajem Topčider.

MILIĆ: Moguć dogovor DS i SPS

– Najnovija izjava predsednika SPS Ivice Dačića da u pregovorima o formiranju vlasti u Zemunu socijaliste ne zanima tema raspisivanja referenduma protiv ulaska Srbije u NATO, govori u prilog sumnji da su DS i SPS možda napravili neku vrstu dogovora koji podrazumeva da se ne insistira na odgovornosti tadašnjeg političkog i državnog vrha u slučaju RTS, a da se zauzvrat sadašnji SPS, čiji su funkcioneri i tada imali visoke položaje, ne protivi ulasku Srbije u NATO – ocenjuje Jelena Milić. Ona napominje da način na koji se vode slučajevi stradanja vojnika govori da pretpetooktobarske vlasti, ili bar njeni nekontrolisani i neformalni delovi, još kontrolišu Srbiju.