Milov: Vučić sigurno zna kako je biti pod Putinovom čizmom

On flertuje i sa Zapadom i sa EU, ali istovremeno hoće da istakne rezerve protiv evropskih institucija, da sačuva moć i ne preda se previše Zapadu, ocenjuje za Danas Vladimir Milov, lider ruske opozicione partije Demokratski izbor i jedan od najbližih političkih saveznika ubijenog ruskog opozicionara Borisa Njemcova.

On je za naš list komentarisao ishod nedavne posete predsednika Srbije Rusiji i njegovog susreta sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije.

– Mislim da je cilj Aleksandra Vučića da postane neka vrsta Orbana ili Kačinskog, čak i pre ulaska u EU, ako se to uopšte bude dogodilo, uživajući benefite evropskih integracija, istovremeno ne deleći previše moći sa EU – smatra sagovornik našeg lista.

Prema njegovim rečima, za takvu vrstu igre Vučiću je očevidno neophodna Rusija kao kontrabalans.

– Međutim, verujem da je on svestan svih opasnosti koje nosi previše približavanja orbiti Moskve – siguran sam da razume kako bi to bilo, kada bi se našao pod Putinovom čizmom, jednom kada bi Putin stekao previše moći nad njim. Takođe, mislim da su prošlogodišnji događaji oko Crne Gore na njega imali otrežnjujući efekat, pa sam siguran da Vučić zna sa kim ima posla – ističe Vladimir Milov za Danas.

Sagovornik našeg lista napominje da Vučić pokušava da igra, kako kaže, veoma izazovnu i, verovatno, opasnu igru balansiranja između Zapada i Rusije, sa ciljem da postane neka vrsta srpskog Orbana – autokrata sa punom kontrolom nad političkim sistemom svoje zemlje, uživajući pritom u benefitima, do određene mere, evropskih integracija.

– Za tu igru potreban mu je Putin. Pitanje je, koliko dugo će ga Putin puštati da igra na taj način – u nekom trenutku bi Putin mogao da zahteva veću integraciju Srbije u rusku orbitu, što uopšte ne isključuje promenu vlade – videli smo to u mnogim zemljama – ističe Milov.

Na pitanje koliko je Putinu zaista važan uticaj koji ima na Srbiju i ovdašnju vlast, jedan od vodećih ruskih opozicionara za Danas potvrđuje tu relevantnost.

– Srbija je zaista važna, jer je Putin smatra jednom od glavnih „ulaznih tačaka“ u pokušaju da utiče na ono što se dešava u Evropi, i što je najvažnije, na Zapadnom Balkanu. Tu spadaju Grčka/Kipar, Mađarska, Austrija, ali nema primera sličnih onome kakav je Srbija, u smislu istorijskih veza sa Rusijom i uvrežene sumnjičavosti prema Zapadu – zaključuje sagovornik Danasa.

Neposredno nakon Vučićeve posete Rusiji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Aziju Brajan Hojt Ji je u intervjuu za grčku novinsku agenciju ANA-MPA izjavio da je „savet SAD Srbiji da jasno stavi do znanja državama-članicama EU da je 100 odsto posvećene prijemu i da pokaže da podržava viziju EU, a ne Rusije“.

On je, zamoljen da objasni kakvu je poruku želeo da pošalje srpskim vlastima svojim stavom koji je izneo tokom posete Srbiji da „Beograd ne može da sedi na dve stolice“, rekao da Amerika podržava napore Srbije da se pridruži Evropskoj uniji. „Naš savet u Srbiji (i drugim zemljama koje teže članstvu u EU) je da jasno stave na znanje državama-članicama EU da su 100 odsto posvećene prijemu, a ne da ih rastržu eventualne dileme i suprotstavljeni interesi“, rekao je Hojt Ji i istakao da SAD ne traže od Srbije da pokvari odnose sa Rusijom ili s bilo kojom drugom zemljom. „Međutim, Rusija gaji viziju Balkana koja se jasno razlikuje od vizije u Evropi (kao i naše). Srbija bi takođe trebalo da na delu i rečima pokaže da podržava viziju EU, a ne Rusije“, rekao je on. Hojt Ji je napomenuo da „neki koraci koje je učinila Srbija, podržavajući destabilizacione, agresivne stavove Rusije, uključujući nedavno glasanje protiv rezolucije UN o ruskoj okupaciji i pokušaju aneksije Krima, nisu kompatibilni s politikom EU“.