Milovan Božinović: Derek Šole iscrpljenoj „velikoj četvorci“, koja stiže u Beograd, ubrizgao infuziju kiseonika

Šole je već uveliko iscrpljenoj „velikoj četvorci“ dao jednu infuziju kiseonika, što se od američkog povratka u kosovski „slučaj“ i očekivalo, dodaje Božinovć.

Da podsetimo, nakon povratka iz Davosa, predsednika Srbije Aleksadra Vučića, kako je sam najavio, očekuje susret sa “velikom četvorkom”, odnosno predstavnicima Francuske, Nemačke, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Upravo posle tog sastanka moglo bi da bude poznato u kom pravcu će se kretati pregovori oko Kosova, ali i šta će biti po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština

Božinović podseća da je na perspektive sporazuma do sada loše uticalo monopolisanje američke podrške od strane kosovskih Albanaca i građenje utisaka da je pitanje sporazuma isto što i pitanje kako će Srbija biti kažnjena za svoju raniju politiku.

„Mada Šole, visoki američki funkcioner, nije doneo ništa revolucionarno on je pregovorima (ako se tako smeju nazvati) vratio određenu ravnotežu i novu dinamiku. Imam, na primer, u vidu Šoleov izjavu britanskim medijima da se prava srpske zajednice moraju šire posmatrati nego što to pruža fokus na zajednicu opština, misleći očigledno na širi regionalni aranžman kojim bi se prevazišle pogubne nacionalističke uskogrudosti i dogme na svim stranama“, napominje Božinović.

Prema njegovim rečima, zanimljio je da“velika četvorka“ priređuje sastanak nakon što su se, uprkos svim pojmovnim i propagandnim konfuzijama, iskristalisale dve ključne teme: zajednica srpskih opština mora biti organizovana, a da srpska strana ne može da prihvati nikakve izmenjene, nekad i karikaturalno oslabljena varijante u odnosu na autentičan Briselski sporazum.

„Drugo, rešenje budućeg statusa Kosova očigledno će se tražiti na premisama „modela dve Nemačke“ jer je oko toga postignut suviše čvrst konsenzus Zapada da bi mu se Srbija, osim po cenu dubljih nesporazuma, mogla perspektivno odupreti. Međutim, taj model je samo polazna osnova i ja vidim značajan prostor za njegove dopune i modifikacije koje bi ga priblizile srpskim „crvenim linijama“, ili bar onom maksimumu koji srpska strana, nakon više od dve decenije potresa i drama, danas realno može da očekuje“, ističe sagovornik Danasa.

Za Srbiju je, kako kaže, od odlučujućeg značaja da u ovim događajima učestvuje, da se nekim naglim potezima ne isključuje, jer bi joj perspektiva bila dve jednako loše opcije: da konflikt bude „zamrznut“ i da dugoročno opterećuje srpsku politiku, ili da rešenje bude nametnuto u ambijentu sve grubljih ratnih igara velikih sila i njihovih računica

Duško Lopandić, potpredsednik Evorpskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador, smatra da je nova faza u okviru dijaloga još u inicijalnoj fazi, nakon smirivanja na terenu.

„Radi se o složenim pregovirima koji se odvijaju u širem kontekstu geopolitičkih promena u Evropi kao i određene revitalizacije politike EU prema Zapadnom Balkanu, uključujući i temu proširenja EU. Nije jasno u kom obliku i formi će doći do obnove Briselskog sporazuma, koji u praksi u ovom momentu ne sprovodi ni srpska, ni albanska strana. Uporno odbijanje Aljbina Kurtija da prihvati obavezu koju je Priština preuzela Brsiselskim sporazumom oko formiranja ZSO je jedan od ključnih prethodnih problema za nastavak pregovora“, ističe Lopandić.

Prema njegovim rečima, ne može se u ovoj fazi govoriti ko koliko prihvata od francusko nemačkog predloga, koji nije u načelu odbačen ni sa jedne strane i o kome će se bez sumnje dalje raspravljati.

„Nacionalni interes Srbije je da dođe do napretka u pitanju dugoročne normalizacije sa Prištinom, kako zbog potrebe stabilnosti u regionu i bezbednosti Srba na KiM, tako i zbog potrebe da ovo pitanje ne opterećuje i ne blokira proces dalje integracije, odnosno pristupanja RS u EU“, zaključuje Lopandić.

„Veliku četvorku“, koja uskoro stiže u Beograd čine predstavnici Francuske, Nemačke, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Reč je zapravo o posrednicima u razgovorima sa Prištinom, koji su se u poslednjih godinu dana praktično priključili timu Miroslava Lajčaka, slovačkog diplomate koga je Evropska unija zadužila za dijalog o KiM.

Deo te “velike četvorke” je i Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan, koji se od ulaska u pregovore naročito angažovao kad je reč o formiranju ZSO. Kako se spekulisalo, SAD bi upravo trebalo da preuzme na sebe implementaciju ove tačke Briselskog sporazuma, koja ni posle skoro 10 godina nije realizovana.

Deo „velike četvorke “ su i savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca – Emanuela Bona i Jensa Pletnera. Upravo njihovo imenovanje protumačeno je kao korak ka intenziviranju dijaloga Beograda i Prištine i namere najmoćnijih zemalja EU da ubrzaju pregovore oko Kosova. Da li će uslediti napredak još nije poznato.