Haški tribunal oslobodio je juče bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića (66) optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999, a petorici saoptuženih bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika izrekao je kazne od ukupno 96 godina zatvora.
Nikola Šainović (60), bivši potpredsednik Vlade SRJ, Nebojša Pavković (62), general u penziji Vojske Jugoslavije, i Sreten Lukić (55), penzionisani general MUP-a, osuđeni su na po 22, a generali u penziji Dragoljub Ojdanić (67) i Vladimir Lazarević(59) na po 15 godina zatvora zbog istih optužbi.
Šainović, Pavkovići Lukić su presudom označeni kao ključni učesnici „u zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova, od marta do juna 1999, čiji je cilj bila – kako je tvrdila i optužba – „promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole“ nad Pokrajinom. Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice – za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova. Generale Dragoljuba Ojdanića i Vladimira Lazarevića Tribunal je osudio na po 15 godina zatvora zato što su „pomagali i podržavali“ počinjenje zločina u okviru sprovođenja tog poduhvata, ali nisu imali nameru da Albance masovno rasele. Ojdanići Lazarevićproglašeni su krivim za pomaganje i podržavanje prisilnog premeštanja i deportacije, a oslobođeni su krivice po ostale tri tačke.
Oslobađajuću presudu Milutinoviću, po svih pet tačaka optužnice, Veće je obrazložilo nalazom da nije dokazano da je on „značajno doprineo zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, jer nije imao direktnu kontrolu nad snagama VJ i MUP Srbije koji su ga sprovodili. Takođe, Veće je ocenilo da Milutinovićnije imao ovlašćenja da spreči i kazni izvršenje zločina.
Milutinovićće, posle izricanja presude, biti pušten iz pritvora u Sheveningenu čim to bude praktično moguće.
Presudu je izreklo sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija iz Velike Britanije, u kojem su još Cvetana Kamenova iz Bugarske i Ali Navaz Čouhan iz Pakistana.
Sudije su presudom ustanovile da je dokazano da su snage Srbije i SRJ 1999. proterivale hiljade Albanaca s Kosova raširenom i organizovanom kampanjom terora, uključujući masovna ubistva. Prihvatajući kao dokazan navod iz optužnice da su ta zlodela sprovedena u okviru „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ u kojem su učestvovali optuženi, sudsko veće je naznačilo da je dokaz za to organizovanost i masovnost kampanje, „uz upotrebu značajnih državnih resursa“, te prikrivanje tela stotina albanskih žrtava u masovnim grobnicama u Srbiji.
Veće je konstatovalo da masovno raseljavanje Albanaca s Kosova nije bilo uzrokovano NATO bombardovanjem, niti sukobom Vojske Jugoslavije i MUP Srbije sa OVK, što je tvrdila odbrana optuženih. Kao dokazano, sudije su prihvatile da su VJ i MUP Srbije u 13 opština širom Kosova, posle početka NATO bombardovanja 24. marta 1999, sistematski napadali naselja s albanskim stanovništvom, maltretirali, pljačkali i ubijali civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru, te paleći njihove kuće i uništavajući imovinu.
– Sudsko veće je ustanovilo da su snage VJ i MUP namerno proterivale albansko stanovništvo naređujući mu da ode ili stvarajući atmosferu terora kako bi ga naterali da ode – naznačio je sudija Bonomi. Prema njegovim rečima, presudom je kao dokazano ustanovljeno i da su srpske snage, krajem marta 1999, počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući žene i decu, u Đakovici, Celinama, Beloj Crkvi, Maloj Kruši i Suvoj Reci. Tela nekih od ubijenih kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici, naglasio je sudija Bonomi.
U završnoj reči, u leto prošle godine, tužioci su tvrdili su da su dokazali krivicu svih optuženih i zatražili da oni budu osuđeni na kazne između 20 godina zatvora i doživotnog zatvora. Nasuprot tome, branioci su tokom svojih završnih izlaganja tvrdili da nema dokaza za krivicu optuženih i da ih stoga sudsko veće mora osloboditi. Suđenje Milutinoviću i saoptuženima počelo je 10. jula 2006, a završeno je u avgustu prošle godine. Tokom dokaznog postupka, tužioci su izveli 112, a odbrana 120 svedoka. Optuženi Šainovići Ojdanićsu u pritvoru Tribunala od proleća 2002, a Milutinović od januara 2003, kada su se dobrovoljno predali. Generali Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali sudu 2005. Vreme provedeno u pritvoru optuženima će biti uračunato u kaznu.
Ovo je prva presuda koju je Haški tribunal izrekao za zločine protiv kosovskih Albanaca tokom sukoba na Kosovu 1999. Za vreme rata na Kosovu, Ojdanić je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; Pavković je komandovao Trećom armijom VJ; Lazarević je zapovedao Prištinskim korpusom VJ, a Lukić je bio na čelu Štaba MUP Srbije u Prištini.
Aktivisti „1389“ protestovali u Beogradu
Oko dvadeset aktivista organizacije „1389“ okupilo se sinoćispred kancelarije Haškog tribunala u Beogradu, protestujući zbog presuda tog suda bivšim funkcionerima državnog i vojno-policijskog vrha SRJ i Srbije. Oni su prilikom poručili da je Haški tribunal antisrpski i da su njegove današnje odluke nepravedne, jer su, kako su istakli, „osuđeni heroji, a ne zločinci“, preneo je RTS. Okupljeni su nosili državne zastave, stare srpske zastave i transparente sa natpisima „Prezir diktaturi“ , „Marš iz Srbije“, skandirali haškim optuženicima Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju, a delili su i nalepnice na srpskom i ruskom jeziku sa porukom „Kosovo i Metohija – bilo je, jeste i biće srpsko“.
Kancelariju Haškog tribunala na Dedinju obezbeđivale su jake policijske snage sa specijalnom opremom za razbijanje demonstracija, a na krajevima ulice bila je postavljena i metalna ograda.Skup je protekao mirno i bez incidenata, a policija je preventivno bila raspoređena i u okolnim ulicama, ispred objekata drugih stranih organizacija i diplomatskih predstavništava.
REAKCIJE
PREMIJER SRBIJE MIRKO CVETKOVIĆ izjavio je da su presude „prilično neprimerene“ u odnosu na to za šta su bili optuženi, a posebno imajući u vidu oslobađajuću presudu koja je ranije izrečena Ramušu Haradinaju. „Mi principijelno, bez obzira na to neslaganje, podržavamo Haški tribunal. Smatramo da svaki pojedinac i zločinac ima svoje ime i prezime“, rekao je Cvetkovićnovinarima u parlamentu. On je dodao da očekuje da će biti podnete žalbe za presude i da će Srbija kao država, u skladu sa zakonom, podržati te žalbe kako bi se pomoglo haškim optuženicima.
ZAMENIK PREMIJERA IVICA DAČIĆ ocenio je da je presuda Haškog suda potvrda da je to od početka bio politički proces. „Izricanje presuda Haškog tribunala jeste, na neki način, potvrda da je od početka čitav ovaj proces bio politički vođen, odnosno da je služio legitimizaciji mišljenja koje je i tada vladalo, i zbog čega je i bombardovana naša zemlja“, rekao je Dačić.
PREDSEDNIK NACIONALNOG SAVETA ZA SARADNJU S TRIBUNALOM RASIM LJAJIĆ ocenio je da će presuda uticati na porast antihaškog raspoloženja u Srbiji. „Neminovno je da će u našoj javnosti ova presuda izazvati poređenje sa oslobađajućom presudom Ramušu Haradinaju. To će dodatno pojačati utisak o dvostrukim aršinima Haškog tribunala“, istakao je Ljajić.
DIREKTOR KANCELARIJE NACIONALNOG SAVETA ZA SARADNJU S HAŠKIM TRIBUNALOM DUŠAN IGNJATOVIĆ rekao je da presuda ima dobre i loše strane, ali da postupak nije konačan jer presuda nije pravosnažna. „Dosta je značajno iz perspektive države što je predsednik Republike oslobođen teških optužbi koje su mu stavljene na teret. Loša strana cele priče jeste to što je sud poverovao navodima tužilaštva da se radi o ‘zajedničkom zločinačkom poduhvatu’ koji je išao ka tome da se protera jedan značajan deo kosovskih Albanaca“, kazao je Ignjatović.
DIREKTORKA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO NATAŠA KANDIĆ kazala je da pravne činjenice iz presude Haškog tribunala mogu biti iskorišćene u postupku pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Dodala je da presuda Haškog tribunla može da ukaže da Srbija praktično nema nikakvih šansi pred Međunarodnim sudom pravde, od koga je zatražila mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova.
ŠEF POSLANIČKE GRUPE SRS DRAGAN TODOROVIĆ ocenio je da su presude Haškog tribunala kao „sramne“. On je dodao da je to „tragičan dan za Srbiju“. Todorovićje novinarima u parlamentu rekao da su, prema računici SRS, Srbi pred Haškim tribunalom do sada ukupno osuđeni na oko 920 godina.
PREDSEDNIK KOSOVA FATMIR SEJDIJU ocenio je juče da je presuda Haškog tribunala potvrdila je odgovornost srpskog režima za zločine koji su počinjeni na Kosovu. „Verujem u sudsku presudu. Na prostorima Hrvatske, Bosne i Kosova srpske su vlasti izvršile mnogobrojne zločine. Presuda koja je danas izrečena utvrđuje pojedinačnu odgovornost, ali i odgovornost režima za zločine koji su počinjeni“, rekao je Sejdiju na konferenciji za novinare u američkom Stejt departmentu, posle susreta sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.