Mini Šengen ima veliki značaj za prevazilaženje (post)kovid krize

S druge strane, na ovu temu nismo uspeli da dobijemo nikakav komentar od predstavnika kosovskih Albanaca, niti od najvećih stranaka vladajuće koalicije u Crnoj Gori.

Mini Šengen je zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije iz 2019, i odnosi se na slobodan protok robe, kapitala i ljudi.

Priština se u septembru 2020. Vašingtonskim sporazumom o ekonomskoj normalizaciji odnosa sa Beogradom takođe obavezala da će se pridružiti navedenom projektu, ali aktuelna kosovska vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem u svom programu ne govori o tome, već se navodi da će Kosovo “zastupati nezavisan stav o regionalnoj saradnji”, kao i da će “zastupati interese zemlje i građana u različitim formatima regionalne saradnje”.

Govoreći o Mini Šengenu, Sonja Mirakovska, narodna poslanica Nove socijaldemokratske partije u parlamentu Severne Makedonije, navodi za Demostat da “zajednički projekti koji vode ka dubljoj povezanosti na Balkanu čine ovaj region korak bliže EU i idu paralelno sa procesom evropskih integracija, jer jačaju regionalnu saradnju, poboljšavaju poslovnu klimu, privlače inostrane investicije i neguju dobrosusedske odnose veze”.

– Naročito regionalne inicijative kao što je Mini Šengen doprinose povezanom i umreženom Zapadnom Balkanu, imaju potencijal za brži razvoj regiona. Istovremeno, novi je imperativ ubrzati integraciju regiona u Uniju. Mini Šengen će uticati na brži i neometaniji protok građana, roba i usluga, smanjiti troškove za kompanije i građane, povećati izvoz i razviti turistički potencijal. Naročito se u ovom teškom kriznom periodu pokazalo da su regionalna povezanost i solidarnost izuzetno važni u zajedničkoj borbi za spasavanje ljudskih života. Dokazano je da je u teškim trenucima najsnažnija podrška susedima, što se pokazalo na primeru solidarnosti koju je Srbija dala izdvajajući vakcine za zemlje regiona. Ta podrška je bila značajnija i brža od podrške pružene preko sistema “Kovaks”, ističe naša sagovornica.

Mirakovska ukazuje da “kako borba protiv pandemije još nije gotova, ovaj dobar primer trebalo bi da bude povod za jačanje saradnje na polju imunizacije stanovništva”.

-U saniranju ekonomskih posledica izazvanih kovid krizom od velikog je značaja za regionalnu saradnju realizovati Evropski ekonomsko-investicioni plan, odobren kako bi se podstakao dugoročni ekonomski oporavak regiona, kao i realizacija bilo koje druge inicijative koja će uticati na ekonomski oporavak regiona i njegovo približavanje Evropskoj uniji, navodi Mirakovska.

Genc Polo, bivši albanski ministar obrazovanja i funkcioner Demokratske stranke u toj državi, poručuje za Demostat da “svaku inicijativu koja bi podspešila saradnju, pomirenje i prijateljstvo na Balkanu, uključujući Zapadni Balkan, treba pozdraviti i ohrabriti”.

-Cilj inicijative Mini Šengen je sprovođenje čuvene “četiri slobode” Evropske unije u zapadnobalkanskoj “šestorki”. Taj njen proklamovani cilj je vredan hvale. Ipak, imajući u vidu naše nasleđe, trebalo je već na početku težiti ujedinjenju i izbegavanju podela po svaku cenu. Nažalost, to nije bio slučaj. Inicijatori se nisu prethodno konsultovali i postarali da svih šest država Zapadnog Balkana bude uključeno, već su vlade Srbije, Severne Makedonije i Albanije nastupile kao trio. Reakcije iz Crne Gore, Kosova i Bosne i Hercegovine bile su negativne, kada je reč o formi i sadržini. Drugo, ostaje pitanje da proklamovani cilj koji se odnosi na “četiri slobode” može da bude ostvaren novom inicijativom, ili onima koje su ranije pokrenute. Naše države već imaju sporazume o slobodnoj trgovini u okviru CEFTE, koju podržava EU i čije sedište je u Briselu, i trebalo je da naše države tamo pregovaraju i dogovore se o “četiri slobode”, što bi moglo da podrazumeva proširenje mandata CEFTE, tako da se uključe pitanja finansija i tržišta rada. Slobodan protok ljudi je već objašnjen i donekle ostvaren, a “ukidanje” granica u ovom trenutku po ugledu na Šengen, možda bi bilo prerano, ocenjuje Polo.

Vesna Marković, narodna poslanica Srpske napredne stranke, ističe za Demostat da “iako su se sa inicijativom Mini Šengen saglasile Srbija, Severna Makedonija i Albanija, verujem da će i ostali u našem regionu uvideti sve prednosti ove inicijative u odnosu na neke druge oko kojih smo postizali dogovore poput CEFTE ili Berlinskog procesa, a koji su dali određene rezultate“.

-Za razliku od CEFTA sporazuma, Mini Šengen predviđa punu slobodu kretanja ljudi i roba, jedinstveno tržište rada, saradnju u oblasti elementarnih nepogoda. Zajedničkim infrastrukturnim projektima takođe možemo da konkurišemo za sredstva iz fondova Evropske unije. Akcenat je stavljen, pre svega, na ekonomsku saradnju, na osnaživanje naših ekonomija međusobnom saradnjom, ali i zajedničkom nastupu na trećim tržištima. Ekonomski rast čitavog regiona dovešće do rasta ličnog standarda naših građana. Moramo realno da sagledamo mogućnosti koje nam donosi saradnja, jer svaka vrsta približavanja vodi ka boljem razumevanju, ali i miru i stabilnosti kao krajnjem cilju. Da bi se sve ovo realizovalo u praksi neophodna je politička volja koju je Srbija pokazala, ne samo u ovom slučaju, već mnogo puta do sada. Zaista verujem da Mini Šengen predstavlja prečicu, a ne zamenu za proces evropskih integracija, kome svi težimo u regionu, ukazuje Marković.

Prema mišljenju Branislava Borenovića, predsednika Partije demokratskog progresa i poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH, inicijativa Mini Šengen je “višestruko korisna za sve zemlje regiona”.

-Brži protok ljudi a posebno roba, usluga i kapitala je važan za razvoj cijele regije, posebno ako se uzme u obzir činjenica da proces EU integracija ima drugačiju dinamiku za svaku zemlju pojedinačno i da je pandemija covid-19 pokazala slabo djelovanje institucija u određenim zemljama, prvenstveno u BiH. Mini Šengen je dobra prilika da se osnaži ekonomska saradnja, objedini tržište, ukinu sve eventualne takse koje ograničavaju saradnju i potencijalno ojačaju privredni subjekti zemalja Zapadnog Balkana koje mogu biti konkurentniji u tržišnoj utakmici sa daleko naprednijim preduzećima i sa Zapada i sa Istoka. Ekonomska povezanost, zajedničke kontrole putnika, roba i vozila, ukidanje usluga rominga, putovanje samo sa ličnim kartama, priznanje akademskih kvalifikacija, brža fluktuacija radne snage, neka vrsta carinske unificirane saradnje sve sa ciljem povećanja investicija i privrednog rasta trebaju biti imperativ. Sve to podrazumjeva ozbiljne reforme radnog, imigracionog i carinskog zakonodavstva u svakoj zemlji ponaosob ali svakako ka tome treba težiti, naglašava Borenović za naš portal.

I Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, tvrdi da je Mini Šengen “veoma značajan, pre svega za Srbiju”.

-Pitanje ne bih sveo samo na Mini Šengen, već i na ukupno regionalno povezivanje. Mini Šengen je samo politički izdvojena inicijativa koja vodi istom ishodu – stvaranju Regionalne ekonomske zone. Nedavna procena Svetske banke je da bi uspostavljanje Regionalne ekonomske zone donelo 3,5 milijarde evra dodate vrednosti regionu. Pitanje je šta treba da bude ostvareno Mini Šengenom – šta je agenda, odnosno šta je sve na njoj i koje sve države treba da okupi. Meni se čini da je reč samo o verziji Regionalne ekonomske zone koju sprovode države koje nemaju sumnje oko dobiti od jače regionalne integracije. Dakle, one uzimaju elemente sa agende Regionalne ekonomske zone i implementiraju ih. Ipak, inicijativa je značajna zato što gura napred i implementaciju Regionalne ekonomske zone, zaključuje Novaković za Demostat.