Minić: Srbija i Kosovo mogu da razvuku rešenje problema na još 10 godina

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Danas da sama činjenica da su predstavnici dve najuticajnije članice EU, Merkel i Makron, smatrali za potrebno da čuju od lidera Srbije i Kosova šta planiraju da učine i šta od njih očekuju jeste vest za medije.

– Taman i da je razgovor bio trivijalan i neproduktivan. Ali, posle sve buke „avioni, kamioni, borna kola, tablice, nalepnice“, a tek salve reči po tabloidima i javnim servisima, lepo se i kulturno razgovaralo i obećalo viđenje u Briselu, uskoro – ističe naša sagovornica.

Jedan od zaključaka iz deklaracije usvojene juče na Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, održanom na Brdu kod Kranja, glasi da se od Srbije i Kosova očekuje konkretan napredak ka punoj normalizaciji odnosa.

Normalizacija odnosa te dve države je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj celog regiona, kako bi se osiguralo da nastave svojim evropskim putevima, poruka je deklaracije usvojene u ovom gradu u Sloveniji, koja predsedava Unijom.

O tome kako je prošao sastanak i kakav je doživljaj predsednika Srbije Aleksandar Vučića, nakon susreta sa Kurtijem, Merkel i Makronom, svedoče njegove izjave medijima, da Srbija neći moći ući u EU dok ne reši svoje odnose sa Kosovom.

S druge strane, Aljbin Kurti je rekao da se u deklaraciju EU i obaveze kandidata za članstvo u Uniju moraju uključiti i naznake o bitnom suočavanju sa ratno zločinačkom prošlošću, kao preduslova za pomirenje.

Takođe, rekao je da se mora osuditi prošlonedeljni dolazak ruskog ambasadora u Srbiji na granični prelaz Srbije i Kosova kao i preletanje srpskih aviona.

Na pitanje šta nam govore izjave dvojice zvaničnika sa liderima Francuske i Nemačke o ishodu sastanka, Jelica Minić napominje da se ne bi moglo zaključiti da smo pročitali ili čuli bilo šta novo.

– Samo je evropski aparat za gašenje požara smirio uzavrele strasti po Zapadnom Balkanu i ponudili državnicima regiona velike projekte i podršku za ekonomski oporavak. Čak trećina deklaracije je posvećena ekonomskim temama i najavana tešnjih sektorskih veza sa regionom i unutar regiona i pripreme za jedinstveno evropsko tržište. Implicitno, to su koraci u faznoj integraciji sa EU o kojima ja već bilo dosta reči u poslednje vreme, a o samom procesu pristupanja je samo ponovljeno šta su uslovi – vladavina prava pre svega i za Srbiju i Kosovo, trajno rešavanje međusobnih odnosa – smatra naša sagovornica.

Prema njenim rečima, kako se 2030. godina pojavljivala kao neki datum za čitav region, pregovarači Srbije i Kosova mogu svoju priču da razvuku na skoro još jednu deceniju, ako im to odgovara da istrguju razne unutrašnje poslove, poslove po regionu, sa EU i drugim zainteresovanim igračima.

Jer, dodaje Jelica Minić, priča Kosovo-Srbija nije ograničena na samo dva igrača.

– Oni kojima odgovara status quo učiniće sve da tako ostane. Oni koji hoće rešenje što pre, neće se libiti od incidenata ne bi li iznudili ubrzanje – ističe sagovornica Danasa.

Ona dalje navodi da su u deklaraciji pomenuti  i ratni zločini i nestala lica i pomirenje i bilateralni sporovi, samo nisu poimence navedene države i entiteti, pošto je „puno toga bilo na sve strane“.

– Ali se zna ko je raspolagao većom silom, pa je više zla i učinio. Samit na Brdu kod Kranja nije mogao preuzeti ulogu Haškog tribunala. A automobilske tablice i događaji koji su usledili nikome ne služe na čast, ali ne mogu biti ni predmet širih međunarodnih foruma jer su deo Briselskog dijaloga. Dakle, tema četvornog dijaloga je svakako bio dijalog u Briselu i kako ga opet pokrenuti – kaže Jelica Minić.

O tome kako vidi Srbiju i Kosovo u narednim godinama, da li kao međusobno priznate države ili i dalje u sličnoj situaciji, koja svaki čas preti da eskalira u otvorene sukobe,  Jelica Minić kaže da se događaji na Kosovu poslednjih godina ne odvijaju u korist građana, a posebno Srba na Kosovu.

– Šta god pričali političari, prvo je pitanje šta od toga imaju građani tog duboko podeljenog društva. Svaki mali incidet je kao kamen bačen u vodu koji pravi koncentrične krugove nevolja, šteta, pa i nasilja. Jedan upitani građanin na Jarinju, mislim, rekao je u jeku blokade da političari treba da sednu i dogovore se, a da puste građane da normalno žive i rade. Inače, ako ovako nastavi, vidim sve manje Srba na Kosovu, pa će se logikom brojeva problem sam od sebe rešiti za 10 do 20 godina. Ionako nas je u regionu sve manje, a činjenica da i Srbi i Albanci masovno odlaze samo pokazuje da ni Srbija ni Kosovo nisu ni malo udobni, pa ni sigurni, kao kuće u kojima oni žive – zaključuje predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.