Srbija nije formalno, u Skupštini Srbije, usvojila strategiju i ciljeve spoljne politike vidi se da su odnosi u regionu i napredak u procesu evropskih integracija nesporni prioriteti, ali i unapređenje odnosa sa Rusijom, ocenila je predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
Minić je, na konferenciji „Spoljna politika Srbije – između Brisela i Moskve?“, navela da će u novembru Evropski pokret obeležiti 25 godina rada i da je danas jasno da postoji politički konsenzus oko članstva Srbije u Evropskoj uniji (EU), ali izgleda ne i društveni.
Prema njenim rečima, spoljna politika Srbije razvija i unapređuje odnose i sa Turskom i Kinom, ali u percepciji građana čini se da Rusija ima jači uticaj nego saradnja sa EU i zemljama regiona.
Minić je rekla da su u istom danu u Belorusiji počele zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i Srbijom, odnosno na jugu Srbije vežbe Vojske Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Vladavina prava i ekonomski prosperitet su oblasti u kojima EU ima primat u Srbiji, rekla je ona i navela da Unija svoju vidljivost u regionu pokušava da ojača kroz Berlinski proces, odnosno sada kroz paket „Berlin plus“.
Ursula Koh-Laugvic, direktorka Regionalne kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“, rekla je da je cilj konferencije da se odgovori na pitanja kako EU gleda na odnose i saradnju Srbije i Rusije, odnosno kako će Rusija gledati na budužće članstvo Srbije u Uniji.
Politikolog i novinar Boris Varga rekao je da se odnosi Srbije i Rusije u novijoj istoriji mogu posmatrati kroz tri faze – za vreme Slobodana Miloševića, od 2000. godine do razdruživanja sa Crnom Gorom i Kosovom, kao i najnoviji period.
Prema njegovim rečima, period vladavine Miloševića obeležio je izolacionizam SR Jugoslavije, a merama međunarodne zajednice pridružila se i Rusija, pa država nije bila ni članica Ujedinjenih nacija.
Postojale su težnje tadašnjih vlasti, posebno u vreme bombardovanja, da se SRJ priključi savezu Rusije i Belorusije, o kojem i neki današnji akteri politike govore, ukazao je Varga.
Sa promenama 2000. godine, dodao je on, čini se politički zaokret ka Zapadu, ali je ekonomski uspostavljena nova linija sa Rusijom. jer tada stupa na snagu sporazum o slobodnoj trgovini.
Zoran Đinđić je tada govorio – Srbija je okrenuta Briselu, ali za Rusiju ima mesta na tržištu, podsetio je Varga.
Razdruživanjem sa Crnom Gorom, a posebno kada je Kosovo progasilo nezavisnost, dolazi do novog povratka Rusije na Balkan, iako Srbija tada promoviše spoljnu politiku „na četiri stuba – Brisel, Vašington, Moskva i Peking“, rekao je Varga.
Igor Novaković, iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond), rekao je da samo treba pogledati geografsku kartu i pitati gde u slučaju pretnji bezbednosti Srbija traži pomoć.
Pre svega odgovor leži u saradnji sa susedima, a potom u EU i NATO koji je okružuju. Geopolitički Rusija je daleko i nema mogućnosti direktne projekcije čvrste moći na Balkanu, rekao je Novaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
