Ministar Saša Radulović poslao obrazloženje ostavke Nikoliću i Dačiću

PREDSEDNIKU VLADE

REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 133. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 23. stav 1. Zakona o Vladi podnosim ostavku na mesto Ministra privrede u Vladi Republike Srbije.

O B R A Z L O Ž E Nj E

Pravni osnov

Odredbom člana 133. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 23. stav 1. Zakona o Vladi regulisano je da ministar može podneti ostavku predsedniku Vlade, koju predsednik Vlade prosleđuje predsedniku Skupštine.

Razlozi ostavke

U postupku rekonstrukcije Vlade, imenovan sam 02. septembra 2013. godine za ministra privrede. Ekonomski deo ekspozea predsednika Vlade koji sam pisao sa ministrom finansija, i koji je predstavljao i osnov za ekonomsku politiku Vlade, sadrži plan neophodnih i više decenija odgađanih reformi koje su podeljene u pet ključnih tačaka. One treba da omoguće privredni rast, zapošljavanje i rast životnog standarda građana:

1. Regulatorna reforma – stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta – izmene Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji, Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji

2. Smanjenje nameta na rad – kao ključna mera podsticanja privrede i glavna pretpostavka za borbu protiv sive ekonomije, zapošljavanja na crno i crnog tržišta

3. Završetak decenijskog restrukturiranja 153 preduzeća u restrukturiranju koje po studiji Svetske banke koštaju državu preko 750 miliona dolara godišnje

4. Uvođenje reda u javni sektor, posebno javna preduzeća, korporativno upravljanje, smanjenje državnog učešća u privredi, oslanjanje na privatni sektor, zdrava država

5. Sređivanje bankarskog sektora koji je opterećen posledicama katastrofalno sprovedene privatizacije, neodgovornošću novih vlasnika-menadžera, kao i samih banaka, što je sve dovelo do visokog nivoa NPL-a i visokih kamatnih stopa kredita za privredu

Nijedna od ovih reformi nije sprovedena. Najviše se odmaklo u pripremi zakona o stečaju i privatizaciji, izradi ličnih karata preduzeća i pripremi finansijskog restrukturiranja za preostala 153 preduzeća. Na kraju je i ova reforma zaustavljena.

Paket mera ekonomske stabilizacije je potpuno promašen. U njegovoj izradi nije učestvovala ni Vlada kao kolektivno telo, ni Ministarstvo privrede. Na njemu je radilo Ministarstvo finansija i kabinet Prvog potpredsednika. Ministar privrede iz protesta nije bio prisutan na javnoj sednici Vlade na kojoj je predstavljan ovaj paket javnosti.

Doneti budžet za 2014. godinu je neodrživ, u delovima neozbiljan i ni približan onome što je Srbiji potrebno. Da pomenem samo jednu stvar: bez ikakvog pisanog dokumenta, samo na osnovu usmenih informacija iz treće ruke, očekujemo 3 milijarde evra od UAE.

Smanjenje nameta na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja kao ključna mera podsticanja privrede i suzbijanje sive ekonomije je napušteno bez ozbiljne rasprave ne samo kao deo budžeta za 2014. godinu već i u 2015. i 2016. godini. Politika povećanja poreza i smanjenja potrošnje bez smanjenja nameta na rad je ekonomski neodrživa. Na samom početku mandata ove Vlade 2012. godine, donet je paket za fiskalnu konsolidaciju koji je povećao poreze i smanjio potrošnju. Kao rezultat imamo povećanje duga za 4 milijarde evra, povećanje deficita, smanjenje poreskih prihoda i pad ekonomske aktivnosti. Nakon rekonstrukcije, pokušavamo isto očekujući drugačiji rezultat.

Partijsko zapošljavanje i nametanje stranačkih ličnosti bez ozbira na stručnost je očigledno zvanična politika Vlade i po mišljenju Ministra privrede neprihvatljiv deo koalicionog sporazuma. Odbijanje prihvatanja ovakve politike je dovelo Ministarstvo privrede u ozbiljan konflikt sa kabinetom Prvog potpredsednika. Gotovo tri meseca je trajala borba sa kabinetom oko postavljenja direktora agencija u nadležnosti ovog ministarstva. Umesto podrške ministru i reformama, podrška je data postojećim direktorima agencija koji su na sve moguće načine podrivale politiku Ministarstva privrede. Zbog ovoga nisam mesec dana dolazio na Vladu kao jedini metod pritiska koji sam imao u tom trenutku da otkočim reforme. Tu bitku smo dobili tek krajem novembra meseca.

Prethodni ministar finansija i privrede je ostao deo Vlade i aktivan deo kabineta Prvog potpredsednika Vlade. Borba za zaustavljanje propalih projekata subvencionisanja, javašluka i kriminala u SIEPA, ALSU, Fondu za razvoj i Agenciji za privatizaciju, štetnih privatizacija Vršačkih vinograda i Prve petoletke je trajala od samog početka do današnjeg dana. Ljudi iz kabineta Prvog potpredsednika su direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi. Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede su išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme.

Nepoštovanje institucija sistema, Ministarstva privrede i agencija u njegovoj nadležnosti, je očigledno deo ekonomske strategije raznih kabineta i političkih stranaka. Puno poverenje u arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije, i sve ostale propale politike prethodnog ministra su izgleda jedina politika na koju se zaista i iskreno računa.

Nadležnosti ovog ministarstva pokušali su i dalje pokušavaju da obavljaju predstavnici kabineta Prvog potpredsednika bez ikakve procedure, bez javnosti i bez ekonomske analize da li su ti poslovi korisni ili štetni za Republiku Srbiju. Svi žele da budu deo nekakvog dila koji će se napraviti. Svi ovi vaninstitucionalni projekti su uspešno zaustavljeni od strane Ministarstva privrede, ali je potrošena velika energija uz veliki gubitak vremena. Primeri su svi „arapski poslovi“, posao sa Etihadom, Al Dahra, poslovi vezani za Fijat, poslovi obećavanja i dodeljivanja subvencija, stvaranja zajedničkog preduzeća sa Gorenjem.

Štetan tajni ugovor Republike Srbije, JAT-a i Etihada, a posebno njegova vanstitucionalna implementacija je najbolji primer ovakvog delovanja. Kabinet Prvog potpredsednika je mesecima sprečavao Ministarstvo privrede da dobije ličnu kartu JAT-a, procenu vrednosti imovine i spreči sprovođenje finansijskog restrukturiranja. Poruke koje su dobijali neodgovorni direktori o tome kako politika Ministarstva privrede ne uživa podršku Vlade direktno su se odrazile na nivo njihove saradnje. Pošto je Ministarstvo privrede odbijalo da Vladi predlaže štetne ugovore po Republiku Srbiju, tu ulogu predlagača je suprotno Zakonu o ministarstvima, preuzeo kabinet Prvog potpredsednika. Kada je Ministarstvo privrede davalo negativno mišljenje na zaključke Vlade kojim se odobravaju ti poslovi, recimo unošenje JAT Keteringa u JAT, takva mišljenja nisu dolazila na dnevni red a zaključci su se usvajali.

Posebno je otežan rad Ministarstva privrede kada je predložilo ukidanje fiskalnih subvencija u budžetu 2014. godine. Pri tome su se više uzbunili predstavnici vlasti, kabineti i političke stranke nego strani investitori. Usvojen je budžet u kome nema više subvencija i po kome je predviđeno ukidanje SIEPA, a sa druge strane je nastavljeno slanje poruka kako javnosti tako i nekim stranim investitorima direktno, kako treba nastaviti subvencije i kako će one u stvari biti nastavljene.

Vlada za svo ovo vreme nije nikada radila kao tim. Dnevni red za sednice Vlade poznat je pet minuta pred samu sednicu Vlade. Na Vladi se ništa ne diskutuje. Osetan je strah članova Vlade. I drugi članovi Vlade imaju slične probleme, ali se ne usuđuju da o njima javno govore.

Medijski linč kojem sam izložen preko tabloidnih medija je prešao sve granice. Od priča kako sam špijun, lažnih priča o vozačima, laži o tome koliko sam novca zaradio, do poslednjeg provlačenja lažnih vesti o mojoj deci na naslovnoj strani tabloida. Medijski linč je deo medijskog mraka koji seje strah. Samocenzura je na neverovatnom nivou. Od gušenja vesti do mentalnog razgibavanja, ovo je značajan deo blata u kome propadamo.

Današnji naručeni protest sindikata preduzeća u restrukturiranju protiv donošenja zakona o privatizaciji i stečaju i jučerašnji štrajkovi, ali i sve dosadašnje sindikalne aktivnosti, poput demonstrativnog napuštanja radne grupe i bojkotovanja javne rasprave povodom izrade Nacrta zakona o radu, direktno su instruisani od strane političkih partija, u cilju zaustavljanja započetih reformi, koje žele da zadrže propalu ekonomsku politiku vođenu poslednjih deset godina, da zadrže i partijske i sindikalne privilegije u javnom sektoru, a sve na štetu građana Srbije. U tome ih podržavaju i neodgovorna rukovodstva preduzeća u ovom sektoru.

Protivljenje reformama od strane kabineta Prvog potpredsednika Vlade je najozbiljnije počelo početkom decembra kada je Ministarstvo privrede, nakon sprovedene javne rasprave, uputilo predloge Zakona o privatizaciji i izmena Zakona o stečaju Vladi Srbije na usvajanje. Ovo odustajanje od reformi je jasno ukazivalo da se planiraju izbori. Krajem decembra, očigledno pod pritiskom međunarodnih institucija zakoni su prošli Vladu i poslati u skupštinu, ali Vlada tokom januara, i pored više pisanih urgencija Ministarstva privrede koji su ukazivali na katastrofalne posledice neusvajanja zakona pre izbora, nije zakazala vanrednu sednicu skupštine na kojoj bi se raspravljalo o zakonima. Time su praktično i zakočene reforme.

Najava konačnog odustajanja od reformi i izlaska na izbore bio je ničim izazvan neformalni sastanak održan u ponedeljak 20. januara 2014. godine, u obliku „kolegijuma Socijalno ekonomskog saveta“, koji ne poznaje niti Zakon o Socijalno ekonomskom savetu, niti Poslovnik o radu ovog tela. Farsom sa tim naručenim sastankom i naručenim protestima sidikata, želi se stvoriti privid širokog protivljenja reformama.

Istog dana kada je održan pomenuti sastanak, Ministarstvo rada bilo je spremno da tekst Nacrta zakona o radu, posle svih pristiglih predloga i sugestija nakon završetka javne rasprave, uputi ministarstvima na mišljenje. U toku su bili i pregovori sa ostalim sindikatima oko usaglašavanja stavova i nazirala se i očekivala saglasnost svih strana do kraja ove nedelje. Svi ovi napori su bez ikakvog povoda, najave i obrazloženja obesmišljeni u ponedeljak. Sve se ovo desilo bez bilo kakvih konsultacija sa Ministarstvom privrede.

Na tom sastanku je, u senci otpora Nacrtu zakona o radu, najavljeno i povlačenje predloga zakona o privatizaciji i stečaju i dva prateća zakona, koji su u skupštinskoj proceduri i koje je Vlada jednoglasno usvojila 30. decembra 2013. godine. Očigledno ja da nam kao društvu nije dosta Vršačkih vinograda, neodgovornih direktora i neodgovornih državnih službenika koji ne rade u interesu društva.

Više je nego jasno da usiljeni sindikalni protesti male grupe sindikalnih i partijskih aktivista ne mogu biti razlog za neusvajanje zakona, već samo izgovor i paravan za prikrivanje nedostatka političke volje i želja za održavanje blata u kome kao društvo propadamo.

U dosadašnjem toku rada, predsednik Vlade nije bio prepreka reformskim aktivnostima. Sa druge strane, nije bio ni podrška. Premijer, koji deluje kao da je takođe pod velikim pritiskom svakodnevnih napada preko žute štampe, do sada nije pokazivao veliki interes, niti se bavio ekonomskim aktivnostima Vlade. Glavni kočničar svih reformi je bio i ostao kabinet Prvog potpredsednika.

Odustajanjem od usvajanja zakona o privatizaciji, stečaju i još dva prateća zakona, vladajuća koalicija je pokazala veliku neodgovornost. Da su umesto opstrukcije zakoni bili usvojeni u decembru mesecu, Agencija za privatizaciju bi u skladu sa planovima u januaru podnela plan finansijskog restrukturiranja za 10 preduzeća i ne samo ispunila obaveze prema Svetskoj banci za kredit od 250 miliona $, već bi i te prve firme mogle da uspešno završe finansijsko restrukturiranje u februaru, dobiju obrtna sredstva od Fonda za razvoj i počnu normalno da funkcionišu na zdravim tržišnim osnovama. Ni da se zakoni usvoje u januaru nije bilo kasno. Umesto toga, ove urušene društvene firme su osuđene na dalje propadanje, a zaposleni ostavljeni u daljoj neizvesnosti. Trošak za budžet je veliki.

Ovi zakoni zajedno sa budžetom su predvideli i isplatu svih zaostalih zarada na nivou minimalca i povezivanje radnog staža za sve radnike, kao i konverziju potraživanja radnika iznad minimalca u vlasništvo nad kompanijama u restrukturiranju. Finansijsko restrukturiranje je i konačno rešenje pitanja zdravstvenih knjižica za sve zaposlene. Bez ovih zakona ne može ni da se sprovodi budžet u delu Garantnog fonda i stvaranja Venture Capital industrije za inovatore.

Smatram da ovo nije odgovorno ponašanje. Usvajanje ovih zakona i postavljanje preduzeća u restrukturiranju na zdrave noge je razlog zbog koga sam pristao da budem deo ove vlade, da kao član tima prihvatim odluku Vlade o lošim merama fiskalne konsolidacije, podizanju poreza, nedostatku čak i planova reformi poreske politike, poreske uprave, penzionog sistema, zdravstva, obrazovanja, sistema socijalne zaštite, tolerišem sve opstrukcije i neodgovornost javnih preduzeća. Tog razloga više nema. Ovim je obesmišljen moj svaki dalji ostanak u ovakvoj Vladi.

Za Srbiju postoje dva puta – jedan je propala ekonomska politika subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva i drugi, mnogo teži, put odgovornosti, napornog rada, domaćinskog ponašanja, pristojnosti, institucija sistema. Dosta je bilo.

U Beogradu, 24.01.2014. god.

Ministar privrede

Saša Radulović