Ministarstvo evrointegracija: Srbija ozbiljno čita Rezoluciju Evropskog parlamenta

To je prva reakcija vlasti u Srbiji, nakon što je Evropski parlament 18. januara, glasovima više od 400 evroposlanika, zatražio da se evrointegracije Srbije uslove uvođenjem sankcija protiv Ruske Federacije zbog invazije na Ukrajinu.

„Podsećamo da Rezolucija nije pravno obavezujuća, ali je važno biti svestan stavova parlamentaraca, posebno u odnosu na prioritete EU i njenih članica u ovom momentu“, navodi se u pisanom odgovoru ministarke Tanje Miščević za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dodaje se da je dokument EP „rezultat kompromisnih stavova evropskih poslanika sa širokog političkog spektra“.

To nije prva Rezolucija Evropskog parlamenta, kojom se od Brisela traži da se otvaranje novih pristupnih poglavlja sa Srbijom uslovi usklađivanjem sa evropskom spoljnom politikom. To je zatraženo i u novembru 2022. godine.

Rezolucije nisu obavezujuće, ali odražavaju politički stav Evropskog parlamenta.

Srbija od početka rata u Ukrajini, u februaru 2022. godine, odbija da se uskladi sa evropskim sankcijama protiv Rusije, na šta je poziva Brisel jer je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Srbija se u Ujedinjenim nacijama pridružila osudi ruske agresije.

Ministarstvo za evropske integracije Srbije je ukazalo da „nema ukidanja pretpristupne finansijske pomoći Srbiji i da napredak u pregovorima zavisi od brzine našeg reformskog procesa“.

U odgovoru je naglašeno i da Srbija „nije neutralna u odnosu na rat u Ukrajini“.

„Naša država nedvosmisleno podržava teritorijalni integritet i političku nezavisnost Ukrajine. Par dana nakon agresije osudili smo rat koji se vodi na teritoriji te države i pridružili smo se svim Rezolucijama u Generalnoj skupštini UN u osudi rata“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Podseća se i da Srbija donira pomoć za razrušeni energetski sistem Ukrajine.

„Spremni smo i za svaku drugu vrstu humanitarne pomoći“, zaključeno je u odgovoru.

Šta piše u Rezoluciji?

Evropski parlament rezolucijom izražava žaljenje zbog „i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine“.

U testu se ponavlja stav EP da bi dalja poglavlja u pregovaračkom procesu sa Srbijom trebalo otvoriti tek kada zemlja ojača svoju posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa spoljnom politikom EU.

„EP podseća da Srbija, kao zemlja koja teži evropskim integracijama, mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU“, poručuje se u Rezoluciji.

EP je prošle godine već usvojio Rezoluciju kojom se od EU traži da nastavak pristupnih pregovora sa Srbijom uslovi sa usvajanjem sankcija protiv Rusije.

Šta su poruke evroposlanika?

Osvrćući se na to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, evropski zastupnik Dejvid Mekalister je naglasio da se od svih zemalja koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji očekuje usklađivanje sa evropskim politikama, uključujući sankcije.

„Srbija je očigledno drugačijeg mišljenja od Evropske unije. Bili smo vrlo jasni u vezi sa ovim. Srbija zna našu poziciju“, poručio je Mekalister, autor nacrta Rezolucije, uoči glasanja.

Dodao je da u procesu pristupanja uvek treba da se pokriju sva polja politike, a da je Poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku, „važan stub usklađivanja zemlje sa vrednostima i standardima EU“.

Zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji?

Srbija je, uz Tursku, jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja nije uvela sankcije Rusiji.

Iako je glasala za osudu ruske invazije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama (UN), Beograd je čvrstog stava da ne uvodi sankcije Moskvi uprkos pozivima Brisela i Vašingtona.

Taj stav zvaničnici pravdaju pre svega podrškom Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje. Kao drugi razlog navode zavisnost Srbije od ruskih energenata.

EU najveći donator Srbije

Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova. Pod okriljem EU vode se pregovori dve države, a Srbija ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine, proglašenu 2008. godine.

Kao problemi Srbije su se nabrajali i stanje vladavine prava – borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa i procesuiranje ratnih zločina iz devedesetih, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU i pre ruske invazije u februaru 2022.

Otvaranje poglavlja stoji od decembra 2021. godine. Tada je Srbija zvanično otvorila otvorila prvi klaster – set poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020 godine.

Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja u pregovorima, od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.

Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, Evropska unija je „najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama“, podaci su Evropske delegacije u Srbiji.

Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Oko 65 odsto srpskog izvoza prošle godine otišlo je u države članice Evropske unije, a više od polovine (54 odsto) ukupnog uvoza robe u Srbiju je iz EU, podaci su Republičkog zavoda za statistiku iz decembra 2022. godine.

EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži više od deset godina. Prethodne decenije, investicije iz EU činile su više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija.

U javnosti se, međutim, Kina i Rusija doživljavaju kao države koje najviše investiraju u Srbiju.