Ministarstvo pravde Srbije je danas saopštilo da nisu tačne informacije koje su se pojavile u medijima i da „ne postoji 17 preporuka GREKO-a (Radnog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije) upućenih Srbiji, već ukupno 13 i taj broj se nije promenio“.
U saopštenju se navodi da je Srbija u okviru četvrtog kruga evaluacije 2015. godine dobila ukupno 13 preporuka, i da taj broj, niti same preporuke, nisu promenjene od tada.
„Globalni izveštaj tog tela koji se odnosi na sve članice Saveta Evrope, a koji je danas predstavljen, ponovo je potvrdio činjenicu koja je istaknuta u posebnom izveštaju o napretku Srbije (objavljenom u aprilu 2019. godine) da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije“, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.
Kako se navodi, „to potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak, dok se, za razliku od nje, države poput Luksemburga, Turske, Danske i Češke, i dalje nalaze na toj listi“.
„Izveštaj o napretku Srbije iz aprila 2019. godine navodi da je Srbija delimično ispunila 10 preporuka, dok tri nije ispunila. Uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija poslednji izveštaj o napretku u borbi protiv korupcije uputila GREKO-u u decembru 2019. godine, a koji Globalni izveštaj nije uzeo u obzir, Ministarstvo pravde očekuje da će naredni izveštaj o napretku Srbije prepoznati učinjene pomake u ispunjavanju preporuka tog tela“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo podseća da je 1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu kojeg su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Кraljevu.
„Za dve godine primene ovog zakona doneto je više stotina pravnosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a medju procesuiranim licima nalaze se i visoki funkcioneri, predsednici opština i sudije“, navoodi Ministarstvo.
„Srbija je jasno opredeljena da se uhvati u koštac s korupcijom pokazala i donošenjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine, čiju osnovu čini metod unakrsne provere imovine kroz poseban poreski postupak koji vodi Poreska uprava“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo pravde podseća da je u septembru 2020. godine počela primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, usvojenog 2019. godine, koji treba da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
„Zakon je usaglašen sa GREKO preporukama i predstavlja krovni preventivni anti-korupcijski propis. Prošle godine je počela primena Zakona o lobiranju, čije je usvajanje i primena takodje bila jedna od preporuka GREKO-a. Ovim Zakonom se prvi put uredjuje oblast lobiranja u Srbiji i predstavlja jedan od mehanizama u borbi protiv korupcije koji treba da smanji sivu zonu nezakonitih uticaja“, navodi se u saopštenju.
Iz Ministarstva pravde su naveli i da se „Srbija od prošle godine više ne nalazi na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, takozvanoj ‘sivoj listi’ „.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.