Ministri skoro nevidljivi za javnost: Da li u Srbiji odgovornost za društvene prilike nosi samo jedan čovek?

I onda u tabeli, na primer, imamo: Milićević, Đerlek, Begović, Tanasković, Martinović, Selaković, Gajić, Memić, Jovanović i Blagojević.

A u drugoj koloni: sport, poljoprivredu, informisanje, rad, dijasporu, turizam, regionalni razvoj, državnu upravu, javna ulaganja i nauku.

Ako ste spojili svih deset, čestitamo, ili ste član vlade, ili novinar unutrašnje politike nekog „ozbiljnog” medija.

Ukoliko niste, u nastavku teksta podsećamo se ko su ovi ljudi.

Možda će nekome zatrebati zbog kviza, a možda će doći dan da se zapitamo i da li odgovornost za društvene prilike nosi samo jedan čovek, ili to baš i nije tako.

I da se ne izgubi iz vida, ko su ti nevidljivi ljudi koji su pristali da to budu, da im ime samo tako negde stoji, da obavljaju dužnosti koje su možda daleko ispod njihovih kapaciteta ne čineći mnogo za resore koji su im dodeljeni.

Da li čine nešto za sebe lično, to se obično sazna prekasno. Ili nikad, piše Istinomer.

Oni „ne sede u prvom redu”

Dakle, nisu ovo oni ministri koji često stoje uz premijerku Anu Brnabić, niti oni koji po raznim televizijama svakodnevno citiraju predsednika Srbije.

Nisu nam tema najbliži saradnici Aleksandra Vučića, kao što je ministar finansija, ili oni čiji je rad često tema u javnosti, kao što su ministarka zdravlja ili ministar prosvete.

Imamo i neke ljude koji su prosto zavisni od medija, pa su vidljivi kao Goran Vesić, mada se u njegovim nastupima „od drveća ne vidi šuma”, pa se jedva nazire da je on u stvari sada zadužen i za građevinarstvo i za saobraćaj i za infrastrukturu!

Ili sveprisutni ministar Rade Basta koji priča o Rusiji, o NATO savezu, o ženama „koje su zakon”, o svemu osim o privredi za šta je zadužen.

Danas se sećamo onih koji kao da se kriju, koji će biti zaboravljeni pre nego što su zapamćeni,  nekadašnjih partijskih jurišnika, ili pak potpuno nepoznatih ljudi koji su ili prigodni da budu „ukras” u naprednjačkoj vladi, ili su se našli u nekoj koalicionoj partiji, pa je došao red i na njih.

Ministri koje zna samo ko treba da zna

Evo, na primer Đerlek.

Da pojasnimo za početak jednom skupštinskom anegdotom. Jednog dana ulazi u novinarsku sobu jedna ljubazna gospođa, kaže ona je iz neke skupštinske službe, pita da li znamo možda ko je slikao neki skup, ministar Đerlek bi voleo da dobije fotografije.

Sad tu neki znaju neki ne, svi su u gužvi, dosta brzo ode gospođa, da bi se nakon par trenutaka tišine, nekoliko novinara, skupštinskih izveštača međusobno pogledalo i glasno zapitalo – od kad je Đerlek ministar, pa on je državni sekretar u zdravstvu.

Tek će neko, ne bez gledanja u kompjuter da uzvikne – „Ljudi ne taj Đerlek, ne Mirsad, ministar je Edin!”

I stvarno, Edin Đerlek (iz Stranke pravde i pomirenja), ministar je od oktobra prošle godine, zadužen za ravnomeran regionalni razvoj, a da se o njemu za ovo vreme nije čulo gotovo ništa (ako izuzmemo tabloidne tekstove posvećene njegovom stilu).

Našli smo jednu izjavu: „Na red su došle opsežne reforme za podsticanje regionalnog razvoja Srbije da bi se stvorili jednaki uslovi za život u svim delovima zemlje – izjavio je u Subotici Edin Đerlek, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za ravnomeran regionalni razvoj”, prenela je osmog marta Agencija Beta dopisničku vest.

Možda je objavio još neko ako je dan bio „mršav”.

A ima i jedna od prošle godine, dan pred izbor za ministra kada je najavio da će pokazati „da je moguće biti ministar i raditi u interesu svog naroda, a ne na uštrb države, kao što je moguće raditi u interesu države, a ne na uštrb svog naroda”.

Kad se malo potraži naći će se da je ministar rekao kako će slediti politiku vlade, ili da je krenuo u obilazak gradova – ali sve je to zakopano duboko u lokalne medije i pod „ostale vesti”.

I dok smo kod potpuno nepoznatih ljudi, da se setimo – ministar turizma i omladine je Husein Memić, takođe Novopazarac, samo iz Sandžačke demokratske partije, čiji je osnivač Rasim Ljajić.

U novoj vladi dobio je važan resor, vrh vlasti se često hvali da je turizam velika razvojna šansa – a ministra nigde nema.

Jedna izjava o očekivanju većeg broja kineskih turista, jedna da je sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ministrom finansija Sinišom Malim razgovarao o većem broju vaučera za domaće turiste i da se nada da će to biti odobreno.

U turizmu dakle problema nema, a kod omladine valjda je još bolje, jer resorni ministar o tome nema ni reči još od januara kada je za Tanjug rekao da je postavio „strateški okvir” za rešavanje ključnih pitanja položaja mladih čiji je cilji povećanje aktivizma i volonterizma mladih, podizanje kompetencija za razvoj karijere, zapošljavanje i samozapošljavanje, očuvanje zdravlja.

Zato mladi u Srbiji, ako osećaju ili ne osećaju efekte te strategije, ako kupuju stanove, putuju, rade i zarađuju – treba da budu obavešteni ko im u tome strateški pomaže.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Istinomera.