Manjinski narodni poslanici mogu da se obrate na svom jeziku: Skupština Srbije Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević“Izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala biće omogućeno da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti. Strani investitori i fondovi će na brz i efikasan način moći da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala, rekao je ministar fianansija Siniša Mali.
On je to izjavio obrazlažući pred posalanicima Skupštine Srbije izmene Zakona o tržištu kapitala kojima se postiže i usaglašavanje sa Zakonom o javnom dugu.
On je predstavio i nove sporazume o zaduženju, što su poslanici vladajuće većine podržali, dok su radikali ocenili da sa ovakvim zaduživanjima Srbija lako može da upadne u dužničko ropstvo.
Predstavljajući izmene zakona Mali je podsetio da se prošle godine Srbija vratila na međunarodno tržište kapitala, gde je imala dve veoma uspešne emisije evroobveznica, i to po istorijski najnižim kamatnim stopama.
“Pri poslednjoj emisiji obveznica u novembru emitovali smo 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,25 odsto, a prethodno smo u junu emitovali obveznicu u iznosu od jedne milijarde evra, na period od 10 godina, sa stopom prinosa od 1,619 odsto i šest puta većom tražnjom”, rekao je Mali i dodao da će u sredu biti emitovana emisija državnih obveznica u evrima na rok od 20 godina, što se prvi put dešava jer su do sada emitovane na najviše 15 godina.
Ministar finansija objasnio je da su srpske obveznice prvi put uvrštene na listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju, napomenuvši da efikasno tržište kapitala i poverenje investicione javnosti predstavljaju bitan preduslov za dalji ekonomski razvoj zemlje.
Mali je predstavio i nekoliko Sporazuma o zajmu za izgradnju nove univerzitetske dečje klinike- Tiršova 2 u Beogradu, za nabavku voznih sredstava za Srbija voz, ali i za finansiranje izgradnje puta Novi –Pazara- Tutin, odnosno Požega Kotroman. A tu je i kredit, kako je naveo, za konkurentnu poljoprivredu u visini od 45,8 miliona evra sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, kao i kredit od 21 milion evra za projekat unapređenja zemljišne administracije.
Poslanici vladajuće koalicije podržali su danas na sednici Skupštine Srbije set finansijskih zakona i ugovora koje je predložila Vlada i u raspravi naročito pohvalili nova ulaganja u dečju kliniku „Tiršova 2“.
Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica podsetio je da je zgrada klinike u Tiršovoj građena 1936. godine, da joj nedostaju prostorni kapaciteti, sistem grejanja je zastareo, tako da je izgradnja nove klinike jedino rešenje.
On je naveo da je Srbija uputila zahtev Banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje delimičnog finansiranja izgradnje nove klinike u iznosu od 54 miliona evra od čega je za radove predviđeno 30 milona, a 24 miliona evra za neophodnu opremu.
I poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Ivan Bauer podržao je zajam od 45,8 miliona evra za konkurentnu poljoprivredu, koji je namenjen poljoprivrednicima koji nisu obuhvaćeni IPARD programom.
Bauer je pohvalio i sporazum o zajmu od 100 miliona evra za nabavku 18 elektromotornih voznih garnitura za „Srbija voz“.
Neđo Jovanović, poslani SPS uz pohvale Zakona o tržištu kapitala, rekao da Srbija postaje „Meka investicionih ulaganja“ i da svi vide „da je stala na noge i obezbedila građanima stabilan i siguran život koji prevazilazi elementrani egzistencijalni nivo“.
A poslanik Stranke moderne Srbije Aleksandar Stevanović ocenio je predlozi zakona nisu loši, ali da je kredit koji je Srbija uzela od turske Zirat banke sa kamatnom stopom od 2,5 odsto mnogo nepovoljniji od kredita koje uzimamo iz evropskih fondova i pitao da li smo morali da se zadužimo baš kod te banke. Odgovarajući Stevanoviću, ministar Mali potvrdio je da kamata jeste nešto viša, ali da je ovde reč o komercijalnoj banci.
„Mi pokušavamo da ne zavisimo samo od jedne ustanove, da ostvarimo saradnju sa brojnim zemljama, i nakon veoma teških višemesečnih pregovora sa turskom stranom došli smo do kamatne stope koja je jedina moguća“, rekao je ministar finansija.
Milorad Mirčić, poslanik SRS primetio je da je ministar zaboravio da kaže da na današnji dan javni dug iznosi 24 milijarde evra i da je od dolaska ove koalicije na vlast povećan za devet milijardi.
“Može Srbija lako da se sa ovakvim dugom, koji je sad prihvatljiv, da se nađe u dužničkom ropstvu, jer je struktura duga veoma nepovoljna“ , rekao je Mirčić i dodao da se emitovanjem obveznica postiže efekat povoljnosti privlačenja kapitala, odnosno dobijanja svežeg novca koji je potreban Srbiji, ali da taj novac ima cenu.
On je upozorio vlast da se seti kako je Grčka zbog zaduživcanja prošla.
“A prošla je onako kako je to Nemačka želela. Grčka je i dalje zadužena, a prihodovala je samo Centralna evropska banka“, upozorio je Mirčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
