Miroslav Lajčak više neće posredovati dijalogom: Bio zadužen da reši problem „dva jarca na gredi“

Prema saznanjima RSE Lajčak, koji dijalog vodi gotovo pune četiri godine, od aprila 2020. i mandat mu ističe narednih meseci, od 1. septembra odlazi na novu poziciju i to ambasadora EU u Švajcarskoj.

To da Lajčak više neće posredovati dijalogom nedavno je najavila i potvrdila predsednica Kosova Vjosa Osmani.

A posle četiri godine rada može se konstativati da je najveći napredak postizanje Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa početkom prošle godine. Ipak, Beograd i Priština, nisu ispunili očekivanja evropske i američke administarcije koje su radile na ovim sporazumima pa obaveze nisu ispunjene do kraja prošle a ni do proleća ove godine, kako bi se na miru ušlo u evropske izbore na leto i američke na jasen.

Sumirajući Lajčakov učinak, Vorgučić navodi da je biti posrednik u razgovorima između Beograda i Prištine kao da učestvujete u nemogućoj misiji.

“Sa jedne strane je Beograd koji, iako formalno kandidat za članstvo u EU, svako malo optužuje zapad i naginje ka Moskvi. Sa druge strane je Priština koja je 2008. dobila zeleno svetlo za nezavisnost od tog istog zapada, dok je vrlo malo učinila da postavi osnovne standarde, pre svega prema svojim manjinama”, objašnjava on.

Kako dodaje, Miroslav Lajčak, zadužen ispred EU da reši problem „dva jarca na gredi“, je od svojih prethodnika nasledio sporazume koji nisu sprovedeni do kraja njegovog mandata, i to bi bio njegov glavni neuspeh.

“Od Prištine je od samog početka osporavan zbog toga što dolazi iz Slovačke, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost. Smatram da je kroz iskustvo razgovora sa obe strane Lajčak došao do zaključka da je među njima nemoguć dogovor i „potpis“ koji bi ih obavezao. Zato se u kasnijoj fazi fokusirao na to da, uz pomoć Evropskog plana i Ohridskog sporazuma, i Beogradu i Prištini da do znanja da direktan dogovor među njima više nije primaran, da potpisi više nisu neophodni, već da svaka strana ima zasebne uslove koje mora da ispuni da bi se priključila EU”, ukazuje Vorgučić.

Konstatuje da nažalost, i Kosovo i Srbija svoj evropski interes često podređuju lokalnim nacionalizmima i obračunom, bilo sa manjinama ili neistomišljenicima.

“Bukvalno, Lajčak je težio da oslabi potrebu da se dve strane neposredno dogovaraju o rešavanju problema, dok su obe strane radile na tome da se generisanjem novih kriza fokus usmerava na sprečavanje eskalacije, a ne na „visoku politiku“. Ko god ga nasledio preuzeće učešće u nastavku „nemoguće misije“, zaključuje Vorgučić.

I bivši ministar spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi konstatuje da nije sve Lajčakova krivica, ali da su njegovi krajnji rezultati loši.
On je to napisao na svom nalogu na društvenoj mreži Iks.

„Nisam bio fan Lajčaka kao moderatora dijaloga. Nisam verovao da može da „završi posao“. Njegov mandat kao izaslanika EU za dijalog Kosova i Srbije se završava u narednih par meseci i daleko smo od normalizacije kao i pre nego što je imenovan. Nije sve njegova krivica, ali njegovi krajnji rezultati su loši“, naveo je Seljimi.

Kada je reč o Lajčakovom nasledniku, o fasilitatoru dijaloga izjasniće se zemlje članice, koje konačno moraju da odobre imenovanje specijalnog predstavnika za dijalog. Kako piše prištinska Koha ditore, prema nekim diplomatskim izvorima, EU bi trebalo da razjasni kako će ubuduće pristupiti procesu dijaloga, jer on, uprkos pozitivnim rečima koje se čuju u EU, nije protekao u skladu sa očekivanjima.