Miroslav Lajčak: I dalje verujem da je moguće pronaći rešenje za Kosovo

* Nedavno ste se susreli sa američkim zvaničnikom Filipom Rikerom u Briselu i poručili da ste „razgovarali o situaciji u ovom regionu i diskutovali o budućim aktivnostima“. U sličnom tonu, nemačka kancelarka Angela Merkel i novoimenovani američki predsednik Džozef Bajden saglasili su se u telefonskom razgovoru da Nemačka i SAD „treba da rade zajedno na svojim prioritetima u vezi sa spoljnom politikom, uključujući Zapadni Balkan“. Šta očekujete od nove američke administracije kada je reč o nastavku dijaloga čiji cilj je normalizacija odnosa Beograda i Prištine?

– EU i SAD imaju dugu i produktivnu istoriju bliske saradnje na Zapadnom Balkanu, i u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Ova saradnja je donela opipljive pozitivne rezultate proteklih godina, i ja sam u čestom kontaktu sa svojim američkim kolegama, kako bismo pripremili zajedničku strategiju i zajedničke aktivnosti, i radujemo se obnovljenoj bližoj transatlantskoj saradnji.

* Mnogi iskusni posmatrači tvrde da Bajdenova administracija neće moći da izdvoji mnogo vremena i energije kako bi pomogla ovom regionu da prevaziđe teškoće, poput kosovskog pitanja i drugih sporova, zbog „krupnih“ unutrašnjih problema u Americi. Slažete li se sa takvim gledištima?

– Nije na meni da spekulišem o agendi i prioritetima Bajdenove administracije. Svi smo mi čuli i pročitali ohrabrujuće izjave predsednika Bajdena i državnog sekretara Blinkena o bližoj transatlantskoj saradnji i radujem se nastavku bliskog rada sa našim američkim partnerima na svim nivoima.

* Prema Vašem mišljenju, da li će novi američki predsednik biti spreman da primeni takozvani Vašingtonski sporazum, ili će ova inicijativa ostati „mrtvo slovo na papiru“?

– To je pitanje za američku administraciju.

* Kada smo kod Vašingtonskog sporazuma, da li su elementi poput izgradnje auto-puta Niš-Priština (američka Finansijska korporacija za razvoj i Izvozno-uvozna banka SAD potpisale su pisma o namerama o izgradnji ovog auto-puta sa vladama u Beogradu i Prištini prošle jeseni), kao i rekonstrukcija železničke pruge između ova dva grada, te prethodni dogovor o izgradnji saobraćajnice do luke Drač, u saglasju sa agendom EU za dijalog Beograd-Priština, ili strahujete da ova obećanja mogu da na neki način osujete proces postizanja kompromisnog rešenja za pitanje Kosova?

– EU je iskazala svoj stav o tim dokumentima i o 16 tačaka (sporazuma, prim. nov.), i o tome kako ih mi vidimo u kontekstu EU agende na Zapadnom Balkanu prilično jasno već u septembru 2020. Ali, ja bih takođe želeo da istaknem da je Evropska unija najveći investitor i donator na Zapadnom Balkanu već godinama. Obezbedili smo značajne fondove za finansiranje kako bismo pomogli razvoju ovog regiona u skladu sa njegovom EU perspektivom. Preko polovine ovih fondova izdvojeno je za programe finansiranja u socio-ekonomski razvoj. Ovi grantovi su takođe pomogli da se privuče značajan broj zajmova koje su finansirale međunarodne finansijske institucije. Takođe, trgovinski ustupci koji su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju čine EU najznačajnijim trgovinskim partnerom ovog regiona. Od 2007. do 2020. ukupno 4.177 miliona evra je izdvojeno za Srbiju. Mnogi od projekata koji su naglašeni u Vašingtonu su već u toku. Na primer, EU je obezbedila tehničku podršku za čitav „Auto-put mira“ (Niš-Priština-Tirana-Drač, prim. nov.) i već je odobrila investicije za prve deonice ovog auto-puta u Srbiji i na Kosovu.

* Vašingtonskim sporazumom je takođe predviđeno da Beograd i Priština treba da izrade studiju izvodljivosti sa SAD, u vezi sa podelom jezera Gazivode, koje su značajan resurs za snadbevanje vodom i električnom energijom. Budući da se Vi takođe bavite finansijskim pitanjima i uzajamnim finansijskim potraživanjima, kao i imovinskim pitanjima u okviru dijaloga Beograd-Priština, mislite li da takva ideja treba da bude uvrštena u predloge Evropske unije, imajući u vidu „jačanje“ saradnje EU i SAD?

– Podsećam, EU je posrednik u ovom dijalogu. To ne znači da mi bilo šta namećeno, ali mi posredujemo u pregovorima kako bismo pronašli uzajamno prihvatljivo rešenje o različitim elementima sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji. U pravu ste da je tema o kojoj se raspravlja od septembra odnosi na uzajamna finansijska potraživanja i imovinska pitanja. Već smo imali tri runde diskusija na nivou glavnih pregovarača prošle godine, što je omogućilo stranama da razmene svoje stavove, i održali smo uvodne diskusije o ovom veoma složenom i osetljivom pitanju. Spremni smo da nastavimo čim nova vlada u Prištini preuzme dužnost.

* Preuzeli ste dužnost specijalnog predstavnika EU u aprilu prošle godine, na rok od 12 meseci. Da li će Vaš mandat biti produžen, kako biste nastavili ovaj posao?

– Dužina mandata svakog specijalnog predstavnika EU je diskreciono pravo visokog predstavnika (za spoljnu politiku i bezbednost Unije, prim.nov). Ovi mandati se produžavaju ili obnavljaju na zahtev visokog predstavnika, a potom slede standardne konsultacije i procedure. Što se tiče moje uloge specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograd-Priština i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, ove procedure su u toku i odluka Saveta EU biće obelodanjena čim bude usvojena. Aktuelne standardne procedure u vezi sa obnovom mog mandata ne utiču na nastavak dijaloga.

* Izjavili ste da očekujete da dijalog Beograd-Priština bude nastavljen nakon parlamentarnih izbora na Kosovu, koji su održani 14. februara. Prema Vašem mišljenju, kada bi ovi razgovori mogli najranije da započnu, imajući u vidu činjenicu da prethodne vlade na Kosovu nisu bile formirane ni brzo ni lako?

– Mislim da nije mudro „fiksirati“ datum. Ali moja poruka i poruka EU je jasna: Spremni smo da nastavimo dijalog tamo gde smo stali u decembru čim nova vlada preuzme dužnost. I ja sam takođe spreman da putujem u ovaj region i sretnem se sa mojim pregovaračima čim uslovi to dozvole. EU je jasno predočila da nema drugog načina osim dijaloga na evropskom putu Srbije i Kosova. Stoga nastavak ovog dijaloga bez nepotrebnih odlaganja je u svačijem interesu.

* Kako ocenjujete insistiranje pojedinih kosovskih političara, uključujući bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, na formiranju „velike Albanije“? Da li takve poruke štete pregovorima Beograd-Priština?

– Imam samo jednu poruku o tome, i ona se odnosi u istoj meri na obe strane. Politički lideri u ovom regionu treba da prednjače svojim primerom promovisanja klime uzajamnog poverenja, negovanja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, principima i vrednostima za koje se zalaže EU.

* Da li ste i dalje optimista da je u skorije vreme moguće pronaći konačno rešenje za kosovsko pitanje?

– Naravno, jesam. U julu smo se dogovorili o svim parametrima i elementima sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem. Ono što je potrebno da uradimo upravo sada jeste da pregovaramo o suštini. Ali, kao što uvek kažem, brzina naših pregovora ne zavisi od Evropske unije ili od mene kao osobe. Nju određuju dve strane a mi smo spremni da delujemo onoliko brzo koliko dve strane budu spremne da to ne „otežu“ i nećemo ih ubrzavati.

* Kako gledate na tempo evropskog puta država Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju? Na koji način taj proces može da bude ubrzan?

– Važno je da stavimo našu sveobuhvatnu politiku proširenja u određeni kontekst. Pre 25 godina region Zapadnog Balkana bio je „pocepan“ konfliktom. Ali, činjenica je, Zapadni Balkan se nalazi u srcu Evrope, i mi imamo zajednički interes da ga integrišemo u Evropsku uniju. Danas sve države ovog regiona rade na ostvarivanju svoje evropske perspektive i zajedno učestvuju u regionalnim aktivnostima. Mi imamo demokratije i ekonomije koje sazrevaju, što predstavlja potencijal za razvoj u budućnosti. Perspektiva EU integracije ostaje jasna i neosporna, a naši partneri u ovom regionu imaju jasnu agendu kako da ostvare svoju evropsku perspektivu. Želimo da zadržimo naše snažno partnerstvo i da pomognemo našim partnerima na Zapadnom Balkanu da napreduju na svom evropskom putu, ali to je, takođe, stvar delotvornog sprovođenja reformi, naročito u ključnim domenima poput pravosuđa, koje je važno za građane. Očekujemo da naši partneri sprovedu važne reforme na ovom „frontu“, budući da je neosporno da izazovi ostaju, naročito u domenima vladavine prava, korupcije, osnovnih prava, ekonomije i dobrosusedskih odnosa. Stoga, želeo bih da ohrabrim sve partnere na Zapadnom Balkanu da nastave da iskazuju čvrstu i jasnu evropsku orijentaciju i da to komuniciraju i svojim građanima.

* Sve je jači utisak kod građana u ovom regionu da cilj koji se odnosi na članstvo u EU neće biti ostvaren, zbog nevoljnosti pojedinih država članica Unije, kao i zbog oklevanja vlada Zapadnog Balkana da sprovedu neophodne reforme. Stoga, pojedini stručnjaci za ovo pitanje predlažu neka „alternativna rešenja“, poput pridruživanja Evropskom ekonomskom prostoru (EEA). Kako Vi gledate na takve predloge?

– Istina je da je proteklih godina zabeležen pad poverenja javnosti u politiku generalno – bilo da je reč o nacionalnom ili o nivou EU. Stoga, značajno je ponovo izgraditi poverenje građana i poverenje na svim nivoima i na obema stranama. Države koje teže članstvu u EU još nisu spremne da se pridruže, i, dakle, bilo bi nezrelo sada pitati građane EU da li su spremni za novo proširenje. Najbolji i najlakši način da se umanje zabrinutosti građana EU jeste da se sprovedu reforme i da se na delu pokažu rezultati. Upravo zbog toga je EU sada u svom političkom pristupu usredsređena na pomoć državama koje žele članstvo da sprovedu reforme i ispune svoje obaveze. A ukoliko želite da budete član EU, zašto biste donosili odluke koje vas tamo ne vode?

Poruke podrške

* Da li se EU slaže sa SAD da postoji potreba „diversifikacije energetskih resursa“, što se uglavnom tumači kao pokušaj SAD da smanje ruski uticaj u Srbiji, te potreba za unapređenjem sajber bezbednosti (5G tehnologije, što znači manje oslanjanje na Kinu)? Smatrate li da ova dva „globalna igrača“ (Rusija i Kina) mogu da odigraju bilo kakvu ulogu u rešavanju spora Beograd-Priština, ili oni mogu da osujete napore koje preduzima EU (a i SAD) da se pronađe konačno rešenje?

– Dijalog se bavi pitanjima koja su suštinska za budući odnos Kosova i Srbije. Iako je diversifikacija energetskih resursa ili sajber bezbednost, naravno, važna, ova pitanja nisu ključna za budući odnos Kosova i Srbije. EU, koja je, jasno dobila zadatak od Generalne skupštine UN da posreduje u dijalogu, nastoji da bude postignut sveobuhvatan, pravnoobavezujući sporazum kako bi se normalizovali odnosi Kosova i Srbije. Cilj sporazuma je da budu rešena sva istaknuta pitanja. A interesu je Beograda i Prištine, ali i našem je interesu, da ih približimo Evropskoj uniji. Do sada, mi smo dobili poruke podrške dijalogu i posredovanju EU od drugih aktera.

Saglasnost o glavnim elementima

* Prema Vašem mišljenju, šta treba da budu glavni elementi takozvanog pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

– Strane su se saglasile o glavnim elementima sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji u julu. Neke od njih već znate jer se o njima diskutovalo ili su zaključeni tokom leta 2020. Ostali će biti deo naših budućih razgovora.