Mirović postavio brata u nadzorni odbor Voda Vojvodine

Agencija za borbu protiv korupcije trenutno proverava ovaj slučaj, a sve ukazuje na to da je Mirović u ovom slučaju bio u sukobu interesa.

Nakon izbora 2016. Srpska napredna stranka je prekinula vladavinu Demokratske stranke u Vojvodini i postavila svog čoveka na čelo pokrajinske vlade. Na sednici skupštine Vojvodine u junu 2016. za predsednika vlade izabran je Igor Mirović, potpredsednik SNS-a. U svom ekspozeu on je označio nepotizam kao nedopustiv. Ipak, nepuna dva meseca od imenovanja i sam je na funkciju u javnom preduzeću postavio svoga brata.

Pokrajinska vlada je na sednici održanoj 17. avgusta 2016. umesto Nikole Bugarskog imenovala Predraga Mirovića za člana nadzornog odbora Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine, a rešenje o imenovanju je potpisao upravo Igor Mirović. Iako je po Zakonu o borbi protiv korupcije bio dužan da se o sumnji u postojanje sukoba interesa obrati Agenciji za borbu protiv korupcije, Mirović to nije učinio, što je potvrdila i Agencija. “Agencija će izvršiti proveru ispunjenosti uslova za odlučivanje o tome da li je Igor Mirović u konkretnom slučaju povredio odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije”, navodi se u odgovoru Agencije Peščaniku.

Pitanja smo poslali i Igoru Miroviću, ali odgovore nismo dobili. Pitali smo ga da li smatra da je u spomenutom slučaju bio u sukobu interesa i zbog čega se nije obratio Agenciji. Bez odgovora je ostalo i pitanje o tome na osnovu čega je pokrajinska vlada donela odluku da njegov brat postane član nadzornog odbora Voda Vojvodine.

Kako se navodi na sajtu preduzeća Vode Vojvodine, Predrag Mirović je diplomirani ekonomista i od 2000. je bio na različitim funkcijama u osiguravajućoj kompaniji DDOR Novi Sad. Takođe je bio i asistent na Fakultetu za uslužni biznis Fabus u sklopu univerziteta Educons. Ipak je poznatiji kao suvlasnik firme Delfin Wash za koju smo čuli 2009. u vezi sa nelegalnom gradnjom sportskog kompleksa Meridiana u Novom Sadu. Iako se godinama govori o rušenju ovog objekta, to se nije desilo. U ovom slučaju su se pojavile i sumnje u vezi sa izdavanjem gradskog građevinskog zemljišta, jer se ispostavilo da je Delfin Wash pobedio na licitaciji Zavoda za izgradnju grada, čiji je tadašnji direktor bio Igor Mirović. Ipak, kako je Mirović tada objasnio, njegov brat je postao suvlasnik ove firme tek nakon licitacije.

Ukoliko Agencija za borbu protiv korupcije pokrene postupak protiv Mirovića i utvrdi da je bio u sukobu interesa, krajnji rezultat može biti čak i njegova smena sa mesta predsednika pokrajinske vlade. Ipak, raniji slični slučajevi pokazuju da su šanse za to male. Od postupaka Agencije protiv visokih funkcionera izdavaju se oni protiv nekadašnjih ministara Nikole Selakovića i Bratislava Gašića, pri čemu su oba završena neslavno.

Protiv Nikole Selakovića je 2014. pokrenut postupak jer se sumnjalo da je kao član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva glasao da se njegovi savetnici Radomir Ilić i Mirjana Mihajlović izaberu za zamenika tužioca, odnosno sudiju za prekršaje. Iako je tadašnja direktorka Agencije Tatjana Babić potpisala preporuku za razrešenje ministra, ona nikada nije sprovedena jer nakon Selakovićeve žalbe Odbor Agencije nije uspeo da donese konačnu odluku. Za donošenje odluke je bilo potrebno da za neki predlog glasa većina članova što nekompletni Odbor, koji je umesto 9 imao 8 članova, nije uspeo. Inače, tada Odbor prvi put nije doneo odluku povodom nečije žalbe. Međutim, čak i da ova odluka bude doneta, ona neće imati velikog uticaja, jer Selaković više nije ministar pravde, pa se ne može tražiti njegova smena.

Nešto slično se desilo i u slučaju Bratislava Gašića. Nakon što je pokrenuto pitanje isplata koje je Gašić kao nekadašnji gradonačelnik Kruševca odobravao firmama svoje porodice, Agencija je pokrenula postupak ali nije mogla da traži Gašićevu smenu jer se on u tom trenutku nije nalazio na poziciji gradonačelnika. Zbog toga je doneta odluka da se zbog sukoba interesa javno objavi da je on prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Tu je na scenu opet stupio Odbor Agencije koji je ublažio ovu kaznu, pa je Gašić dobio samo upozorenje.

Čak i kada Agencija za borbu protiv korupcije donese konačnu preporuku za razrešenje, to ne znači da će funkcioner biti smenjen, jer se ipak radi samo o preporuci. Istraživanje CINS-a pokazuje da je od 54 analiziranih funkcionera za koje je Agencija donosila preporuke za razrešenje, njih svega 11 razrešeno. U 23 slučaja funkcioneri nisu smenjeni, dok se u ostalim slučajevima o preporukama Agencije nije raspravljalo, to jest funkcioneri su ili sami podnosili ostavke ili su bivali smenjeni nevezano za preporuku. Iako je Agencija zbog ovoga tražila izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije tako da njene odluke budu obavezujuće a ne samo preporuke, nacrt novog zakona ne predviđa promene u ovom delu.

Tekst preuzet sa sajta Peščanik