Miščević: Evropskoj uniji je nedostajao zamah u proširenju na Zapadni Balkan

Miščević je u intervjuu za briselski portal Politiko rekla da je EU brzo reagovala kada je u pitanju perspektiva članstva za Ukrajinu, ali da je „nedostatak zamaha“ EU na Zapadnom Balkanu narušio reputaciju bloka u regionu.

„EU nije reagovala tako brzo kao što je reagovala s Ukrajinom, Moldavijom i Grzijom pre dve godine ili sada. Nedostajala im je ista vrsta reakcije na početku ovog veka kada je u pitanju Zapadni Balkan“, izjavila je Miščević u Briselu, gde je prisustvovala sastanku ministara za spoljne i evropske poslove članica EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Miščević je dodala da po završetku ratova u Jugoslaviji apetit EU za proširenjem „nije bio toliko entuzijastičan kao što je sada, nije bilo zamaha koji je sada stvoren pre svega zbog Ukrajine“.

Takozvani zamor od proširenja doveo je do pada proevropskog raspoloženja širom Zapadnog Balkana, kazala je Miščević.

Politiko navodi da je rat u Ukrajini dao novi zamah proširenju EU i oživeo kandidature većine zemalja Zapadnog Balkana, koje su „već gotovo deceniju zaglavljene u čekaonici“, ali ocenjuje da „ima malo nade“ da će se lideri EU na samitu sredinom decembra složiti da idu dalje u pregovorima sa Srbijom.

Sankcije Rusiji su jedna od dve najveće prepreke na putu Srbije ka EU, a ministarka je istakla da stav Beograda prema Rusiji „nije ideološki“, nego da je u pitanju „čisto ekonomski interes“, ali i da su sankcije Zapada Srbiji 1990-ih godina takođe u velikoj meri oblikovale raspoloženje u zemlji.

Miščević je kazala da Srbija nastoji da smanji zavisnost od ruske nafte i gasa sklapanjem sporazuma s Azerbejdžanom i većom energetskom saradnjom s regionalnim partnerima.

Ističući da Srbija deli osnovne principe EU, Miščević je rekla da joj „smeta što ljudi dovode u pitanje vrednosnu stranu Srbije“ zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Kada je u pitanju Kosovo, Miščević je rekla da su zahtevi Brisela da Srbija „de fakto“ prizna nezavisnost Kosova preterani s obzirom da pet članica Unije ne priznaju Kosovo.

„Priznavanje nije predmet procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Da je priznavanje deo tog procesa, do normalizacije nikad ne bi došlo“, kazala je Miščević.

Povodom razgovora o reformama unutar Unije kako bi bila spremna za prijem novih članica do 2030, ministarka Srbije smatra da i zemlje kandidati treba da imaju veću ulogu u oblikovanju ključnih reformi koje će definisati buduću strukturu EU.

„Srbija, kada god da se pridruži EU, neće se pridružiti EU kakva je danas, nego EU sutrašnjice. Zato treba da pratimo kako EU sutrašnjice treba da se gradi i sigurna sam da postoji mnogo pitanja koja možemo da dodamo tom razvoju“, rekla je Miščević.