Miščević: Pristupanje EU je evolucija, a ne revolucija

Ona smatra da u pristupnom procesu „nema velikog praska, posle kojeg se probudite u Uniji“, jer je reč o evoluciji, a ne revoluciji.

Kao sagovornica u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, ona je precizirala da se radi o poglavljima 9 i 13, koja se odnose na finansijske usluge i ribarstvo.

„Trenutno su ova dva poglavlja u proceduri i procesu usvajanja u Srbiji, ali je velika šansa da i njih uskoro pošaljemo EU“, objasnila je Miščević.

Ona je podsetila da najverovatnije do kraja godine predstoji otvaranje poglavlja o poslovnom pravu (6), spoljnim ekonomskim odnosima (30) i finansijskim i budžetskim pitanjima (33).

Miščević je naglasila da protekle nedelje u Briselu nije bila ni u kakvoj posredničkoj misiji o otvaranju poglavlja, kako su preneli pojedini domaći mediji, već na redovnim sastancima, jer se njen posao „odvija paralelno i u Beogradu i u Briselu“.

Povodom najava šefa diplomatije Ivice Dačića da će Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u oktobru doći u Beograd na razgovore o poglavlju 31, koje se odnosi na usaglašavanje spoljne politike sa EU, Miščević je predočila da se to poglavlje pogrešno posmatra
isključivo kroz odnose sa Rusijom.

Za to poglavlje EU, posle skrininga, još nije završila izveštaj, rekla je Miščević i upitala „koliko ljudi zna da Srbija menja svoja strateška dokumenta u skladu sa principima globalne straegije EU i da to radi kao prva, ne samo među državama kandidatima, nego i državama članicama?“

„Koliko ljudi zna da je Srbija jedina koja je potpisala sporazum sa Evropskom odbrambenom agencijom ili da ima najviše svojih vojnika u misijama EU“, istakla je Miščević, kojoj se čini da je to „podjednako važno kao i eventualno usklađivanje oko Rusije“.

Odgovarajući na pitanje da li u budućnosti poglavlje 31 može da postane politički problematično za Srbiju, na način na koji je problematično i poglavlje 35, ona je izrazila nadu „da niko nema ni ideju, ni želju da napravi još jedno ozbiljno političko poglavlje“.

Prema rečima Miščević, „Srbija iskazuje dobro volju, samo što se to ne vidi dalje od priče o sankcijama Rusiji“. U odgovoru na pitanje da li se Srbija suočava sa kritikama u vezi sa Rusijom jer joj je previše privržena, ili zato što evropskom procesu nije dovoljno posvećena, Miščević
objašnjava da se „pregovori i vode zato što nismo dovoljno dobri u implementaciji politika i formiranju institucija“.

„Jer da jesmo, do sada bismo verovatno bili članica“, napomenula je ona, ističući da je „posao EU da nam u tome pomogne“. Upitana da li predlog promena Zakona o BIA može da postane kamen spoticanja i sa EU, jer nadležnim telima u Briselu nije poslat na uvid i usaglašavanje, Miščević je decidirana u odgovoru da „ne može“.

„Imamo obavezu da šaljemo one zakone koji se odnose na neka od pravila u okviru prava EU. U ovoj oblasti nema promena pravila u odnosu na pravo EU“, predočila je Miščević, „tako
da Unija nema šta da komentariše“.

Pogotovo što to pitanje nije deo prava EU, navela je ona, pa zato nije ni jednoobrazno regulisano u zemljama članicama.

Osvrćući se na izjave čelnika EU proteklih dana, Miščević je primetila da su poruke o proširenju, upućene regionu, pa i Srbiji, „ipak blaže nego ranije“. Prema njenim rečima, do kraja mandata Evropske komisije nije ni moguće primiti nove članice, ne samo zbog ispunjavanja procedura, već i zato što niko još nije u potpunosti spreman
za priključenje.

Na pitanje da li predstavnici EU, posle dužeg vremena insistiranja na stabilnosti i bezbednosti, sada u prvi plan, kao ključnu, vraćaju temu vladavine prava, Miščević ističe da su to „dve strane istog novčića“.

„Bezbednost i stabilnost, bilo nacionalna, bilo regionalna, moraju da idu ruku pod ruku sa vladavinom prava“, precizirala je Miščević, koja nije imala utisak da se „ijednog momenta odustalo ni od jedne, ni od druge priče“. Ona, pri tome, podseća da je „vladavina prava naglašena i u strateškom dokumentu Evropske komisije, gde se pominje potreba da se napravi plan ubrzavanja pristupanja EU Srbije i Crne Gore“.

Odgovarajući na primedbe u javnosti da se proces pregovora sa EU sveo na birokratsko ispunjavanje uslova, Miščević kaže „da može da se složi sa takvim primedbama“, ali da „Srbija
nije izuzetak i da je proces priključenja uvek takav“. Prema njenim rečima, „to tako izgleda, to je birokratizovan proces ispunjavanja kriterijuma, obaveza, akcionih planova i strategija“.

„Pa ja svojim roditeljima ne mogu da objasnim šta se to promenilo od pre četiri godine kada sam počela da radim ovaj posao, a ne skeptičnim građanima, kojima to moram i da
dokažem“, naglasila je Miščević.

Nema u tom procesu velikog praska, posle kojeg se probudite u EU, poručila je Miščević, napominjući da je to evolucija, a ne revolucija. Upitana da li se akcioni planovi, naročito oni za poglavlja 23 i 24 potpuno razilaze sa stvarnošću, Miščević tvrdi da „to nije tako“. Kaže da u pogledu rokova za ustavne promene u domenu pravosuđa postoje određena „razmimoilaženja“, jer „smo zadali sebi prekratke rokove“, ali dodaje da je „suština važnija od rokova“, s čim se „slažu i predstavnici civilnog sektora i strukovnih udruženja“.

Na pitanje da li misli da je Srbija demokratska zemlja, Miščević je konstatovala „da smo u procesu demokratizacije, da smo reformsko društvo“ i da o tome detaljno govore izveštaji EU i Evropskog parlamenta“.

„Teško mi je, kao politikologu, da odgovorim na to pitanje, a posebno da kažem šta je danas u globalnim okolnostima demokratska država, jer se i demokratija menja u odnosu i u skladu sa vremenom“, rekla je Miščević.

Iz izveštaja EU proističe da smo daleko od savršene demokratije, ali i da, kao društvo, idemo u tom pravcu, rekla je Miščević i napomenula da u tom pogledu itakako predstoji mnogo posla.

Upitana da li misli da je u Srbiji ugrožena sloboda medija, Miščević je odgovorila da jedino može da kaže u domenu onoga što je ona uradila ili pomogla da bude urađeno. Pri tome, misli na Memorandum o saradnji novinarskih udruženja, tužilaštva i policije, koji se odnosi na bezbednost novinara, na koji je „ponosna“.

„Sa druge strane, da bi novinar mogao profesionalno da obavlja posao, moraju biti uređeni i strateški dokumenti i zakonodavna regulativa“, ocenila je Miščević, koja „može da pomogne u izradi nove Medijske strategije i njenoj implementaciji“. „Ja ne mogu biti ta koja će graditi profesionalnost novinara“, objasnila je ona, ali mogu pomoći da se napravi struktura koja će ojačati ulogu novinara u društvu.

Na konstataciju da, uprkos Memorandumu, još nema odgovora ko je ispred Skupštine tukao novinare prilikom inauguracije predsednika Srbije, Miščević je uzvratila da „društvo zaslužuje te odgovore i da Memorandum ne postoji da bi se ona hvalila njegovim postojanjem“.

„Pobogu, osnovna stvar na kojoj svi radimo je izgradnja pravne države. Dakle svi zajedno na tome moramo raditi. Nije dovoljno samo reći bilo je napada na novinare, potrebno je
zaista i davati dokaze, poput video snimaka“, smatra Miščević.

Upitana da li se slaže sa ocenom da vlast ugrožava slobodu medija, Miščević odgovara da medijsku scenu ne prati detaljno, ali da zaista pokušava da pomogne, „onoliko koliko
zna i može“.

U odgovoru na pitanje da li evropski orijentisani građani gube veru u EU, imajući u vidu unutrašnje društvene okolnosti, Miščević se pozvala na „istraživanja koja govore o padu procenta podrške“ i da ima „mnogo razočaranih“, ali tvrdi da je to deo normalnog procesa.

„Imam utisak i da odrastamo i da, ako smem tako da kažem, postajemo racionalniji. Postavljamo i pitanja o sopstvenim interesima, i u kontekstu novca i izgradnje insitucija i sistema ove države. Sve to ne može preko noći, naravno“, zaključila je Miščević.