Miščević: Srbija ubrzavala regionalnu saradnju

Nju ohrabruju inicijative nekih članica Evropske unije (EU), koje jasno kažu da nije prihvatljivo nikakvo fazno pristupanje članstvu, već da je cilj region u EU. Miščević je podsetila da dokument koji se naziva kredibilna perspektiva za Zapadni Balkan nema obećanu godinu članstva, već datum u kojem postoji potencijal članstva, ako se ispune svi uslovi, a to je 2025. godina.

U ovom momentu se uslovi razvijaju, vidite zahteve iz ovih „ne dokumenata ili non pejpera“ da se uvodi jače, veće, snažnije uslovljavanja država, ukazala je Miščević, u serijalu razgovora Agreman. Ni 2025. godina nije bila garantovana, ali bila je važna za obračunavanje svih reformskih aktivnosti, objasnila Miščević, nekadašnji glavni pregovarač Srbije u procesu pristupanja Uniji. Prema njenim rečima, ta godina je, što se Srbije tiče, predstavljala dosta važan element odlučivanja.

Poslednja revizija Nacionalnog programa integracije je upravo to imala na umu – do kraja 2021. godine završiti potpuno usklađivanje sa strateškim i najznačanijim delovima pravnih tekovima EU, kako bi do 2025. godine bili spremni za EU, predočila je Miščević. Kako je napomenula, sada imate velike znakove pitanja, a prvo je da li 2025. godina stoji i dalje kao „ne obećana“, ali potencijalna godina, a drugo – za Srbiju, Crnu Goru i druge kako obračunati put i tok pregovora. Miščević je ocenila da je u Srbiji jako puno urađeno, postoje merljivi rezultati u najrazličitijim oblastima, koje su manje interesantni medijima i javnosti, poput javnih nabavki ili intelektualne svojine.

Nemamo ih u onoj meri u oblastima poput vladavine prava, životne sredine, naglasila je Miščević. Prema njenom uverenju, tehnički ova godina je u mnogim oblastima izvodljiva, ali je pitanje i sa jedne ili druge strane da li je ona i dalje prihvatljiva. Miščević je uverenaa da kredibilitet EU nije urušen, čak ni posle odluka da se ne otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Nadu da se tema proširenja vraća na dnevni red ona vidi u dokumentima država članica koje jasno govore da je cilj Zapadni Balkan u potpunosti u EU.

Dakle, ako smo povukli nogu i stavili temu proširenja na dnevni red, to je već jako važna stvar. Kredibilitet se lako gubi, teško se vraća i ja se nadam da ga nismo izgubili ni mi, ni EU, istakla je Miščević. Kada je reč o regionalnoj saradnji, ona smatra da je Srbija jedan od šampiona u smislu inicijativa. I u organizaciji koju Miščević sada predstavlja, jedna od osnovnih aktivnosti je sprovođenje akcionog plana za postizanje regionalne ekonomske oblasti, ideje koju je pokrenuo Beograd. Nedavno smo imali i inicijativu „mali šengen“, odnosno sada se naziva pojačana regionalna saradnja, u skladu sa evropskom terminologijom, sa idejom da se napravi ubrzani napredak u nekim oblastima koje predstavljaju problem. Prema tumačenju Miščević, jedan od razloga zašto je ta tema pokrenuta je objektivan problem – nepostojanje dijaloga Beograda i Prištine zbog taksi koje je Kosovo uvelo pre više od godinu dana.

Kako je obrazložila, na poslu koji trenutno radi, same takse i takva politike Prištine predstavljaju ozbiljno ograničenje za regionalnu saradnju, a kamoli za regionalnu saradnju Srbije. Miščević tvrdi da je uvek moguće bolje i više, kao što je regionalna saradnja u oblasti međusobnog priznavanja kvalifikacija. Ona je pdosetila da je Regionalni savet za saradnju prošle nedelje imao sastanak sa svim ekonomijama Zapadnog Balkana na kojem je dogovoreno da se obnovi razgovor i o tom pitanju. To je važna stvar, ako želimo da zadržimo mlade ljude ovde, ako želimo da napravimo zajedničko tržište, zaključila je Miščević.