Samit EU-Zapadni Balkan 6. oktobra u Sloveniji će „ponovo ukazati na strategijsku važnost regiona za Uniju“, a ključne finansijske institucije će na ovom skupu predočiti kako pomoći oporavak regiona, dok će čelnici EU i Zapadnog Balkana obrazložiti kako da se produbi politički dijalog, bezbednosna i regionalna saradnja i rešavaju sporovi.
To je u poruci učesnicima samita istakao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji je podvukao da će bitna tema biti i angažovanje Unije na Zapadnom Balkanu.
Mišel je naveo da će na posebnom zasedanju predstavnici Regionalnog saveta za saradnju, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke „izneti svoja viđenja, a težište će biti na jačanju našeg angažovanja kako bi se pospešili društveno-ekonomski oporavak i postojani razvitak“ regiona.
Kao i da se „snažnije podupre boljitak posle pandemije na temelju EU Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan“.
Na drugom zasedanju na samitu će čelnici EU i vođi sa Zapadnog Balkan „imati priliku da stave do znanja kako se može produbiti naš politički dijalog, bezbednosna saradnja i strategijsko angažovanje, uz ponovnu potvrdu zajedničkog opredeljenja kad je reč o delanju u cilju snažnje, stabilne i ujedinjene Evrope“ .
Predsednik Evropskog saveta, tela u kojem su šefovi država ili vlada EU, navodi da će na radnoj večeri biti razmotrena uloga Unije na svetskoj pozornici u svetlu događaja u Avganistanu, bezbednosnog pakta SAD-Velika Britanija-Australija i razvoja veza EU s Kinom.
I, po njegovim rečima, „kako smo to utvrdili EU Strategijskim programom 2019-2024, potrebno je da Unija nastavi strategijsko delovanje i ojača sposobnost da bude samostalni činilac kako bi očuvala svoje interese, pospešila sopstvene vrednosti i životni put, kao i da pomogne oblikovanju budućnosti sveta“.
Čelnik Evropskog saveta naglašava da to „od EU traži da bude prodornija i delotvornija, dok odnosi s našim transatlanskim partnerima i silama u usponu moraju biti ključni sastavni deo naše snažne spoljne politike“.
„Ciljevi EU s tim u vezi“, objašnjava Mišel, „nisu se promenili, ali najnovija zbivanja zahtevaju od nas da razmotrimo kako ih najbolje možemo ostvariti“.
„Ključno je da tu postoje zajednička razumevanja globalnih izazova i načina da se s njima uhvatimo u koštac, bilo da je to klima, energija, trgovina ili bezbednost…a najvažnije da smo oko toga jedinstveni“, zaključio je Šarl Mišel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.