Mišljenje o kosovskoj nezavisnosti podnele 33 države

Do danas je, osim Srbije, Kosova, Ujedinjenih nacija i Rusije, podnesak podnela i Rumunija. Međunarodni sud pravde još nije objavio spisak država koje su podnele pravna mišljenja, ali se nezvanično moglo čuti da će Srbiju podnescima podržati Kina, Gruzija, Azerbejdžan, Argentina, Bolivija, Venecuela, Rumunija, Kipar, Španija i Slovačka.

Protivno stavu Srbije, pisane će izjave najverovatnije predati SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Austrija, Finska, Danska i Slovenija.

U podnesku Pravne službe Ujedinjenih nacija ne nalaze se ni pravni, ali ni činjenični zaključci, nego izbor više od 200 dokumenata važnih za rešavanje ovog slučaja. Srbija je predala dve knjige argumenata protiv jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti.

Srbija je predala dve knjige argumenata protiv jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti. Prva knjiga ima oko 350 strana pravnih dokumenata, sa nekoliko mapa koje pokazuju položaj Kosova u raznim istorijskim fazama – od vladavine Turske, preko Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, Državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa do današnje Republike Srbije. Druga knjiga ima oko 600 strana i oko 90 dokumenata. Rečje o dokumentima značajnim za dokazivanje stava da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom.

Sve države koje podnesu mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova, od Međunarodnog suda će dobiti i podneske ostalih zemalja da bi do 17. jula mogle da prilože svoje komentare. Nakon toga bi Međunarodni sud trebalo da zakaže usmenu raspravu, posle koje bi, do kraja ove ili početkom 2010, sud saopštio svoje savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Generalna skupština UN je 8. oktobra prošle godine, na zahtev Srbije, usvojila rezoluciju kojom od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremićkaže da je veliki broj zemalja sa svih kontinenata najavio učešće u ovom procesu i ocenjuje da zbog toga zvanični Beograd može biti optimista.

On je za B92 rekao da je slučaj legalnosti nezavisnosti proglašenja Kosova pred Međunarodnim sudom pravde po mnogo čemu istorijski – prvi put se raspravlja o aktu secesionizma, u raspravu se uključio veliki broj zemalja i neke od najvećih svetskih sila, kao Kina, prvi put zvanično su podnele svoje mišljenje. Jeremićnavodi da je Srbija bila diplomatski veoma aktivna kako bi privukla pažnju što većeg broja država na problem Kosova i da je u tome uspela, jer su se u raspravu uključile zemlje sa svih kontinenata.

Dušan Janjićiz Foruma za etničke odnose ne očekuje da će Međunarodni sud pravde doneti konačnu odluku kada je nezavisnost Kosova u pitanju. Njega iznenađuje brzina kojom sud reaguje, s obzirom na to da neki slučajevi većgodinama čekaju na početak procesa.

– Očigledno je da je veliki interes u međunarodnoj zajednici, odnosno u onim zemljama koje su se umešale u proces priznavanja Kosova, da se stvar što pre raščisti – ocenjuje Janjić.

Prema njegovim rečima, on nije siguran da je ministar Jeremić u pravu kada ne očekuje da će odluka biti doneta pre polovine 2010.

– Ne bih se iznenadio da ta odluka bude doneta i do kraja ove godine, odnosno do sledeće Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Pre svega, radi se o političkom interesu zainteresovanih zemalja, a to su i najuticajnije zemlje Saveta bezbednosti, sve one su se uključile – Kina i Rusija na strani Srbije, a Francuska, Nemačka, Britanija i Amerika na strani Kosova. Njihova moćje velika i mislim da to dobrim delom diktira prioritet koji to suđenje ima – ukazao je Janjić.

Na pitanje šta bi odgovor Međunarodnog suda pravde konkretno značio, Janjić navodi da bi on mogao da znači uvod u novu rundu diplomatskih aktivnosti Saveta bezbednosti, Generalne skupštine i Kontakt grupe za Balkan.

– Mogući su i neki novi poststatusni razgovori, u suštini, razgovori o pitanjima koja nisu raščišćena u ranijim pregovaračkim procesima. To je granica, i naravno, u vezi s tim i pitanje statusa srpske zajednice. Lično mislim da je Kosovo postiglo maksimum koji može da postigne kao zemlja koja važi za najbližeg saveznika Amerike. Ono što sprečava Kosovo da dobije priznanje preko 100 država, to je antiamerički stav većine država u svetu – zaključuje Janjić. 

LAJČAK: Pogaženo pravo

Bratislava – Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak izjavio je juče u Londonu da čvrsto veruje da će Međunarodni sud pravde u oceni legalnosti nezavisnosti Kosova poštovati međunarodno pravo i naglasio da Slovačka nije priznala novu državu upravo zato što je ono pogaženo.

– Slovačka nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je taj čin sproveden bez dogovora sa srpskom stranom i pogazio je međunarodno pravo – kazao je Lajčak u uvodnom istupanju na konferenciji o pravu naroda na samoopredeljenje u Kraljevskom institutu za međunarodna pitanja u Londonu.

On je naveo da je u kosovskom slučaju pogažen princip da se pravo na samoopredeljenje odnosi samo na narode a ne na manjine. Kritikovao je takođe i to što je proces priznavanja te nezavisnosti prepušten državama, a UN nije prethodno rešila sukob dva ključna principa – prava na samoopredeljenje i prava na teritorijalni integritet. „To je teško prihvatljivo“, kazao je Lajčak i dodao je da „u slučaju kada dve strane imaju problema da se dogovore važno je da međunarodna zajednica predstavljena UN i SB preuzme inicijativu u tom procesu“. „Sigurni smo da će MSP potvrditi ključne principe međunarodnog prava“, kazao je Lajčak agenciji TASR. Beta

Saudijska Arabija priznala Kosovo

Rijad – Saudijska Arabija priznala je nezavisnost Kosova, saopštilo je juče saudijsko ministarstvo spoljnih poslova. Saudijska Arabija je druga arapska zemlja, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je priznala Kosovo. Saudijska Arabija je 58. zemlja koja je priznala Kosovo posle jednostranog proglašenje nezavisnosti 17. februara 2008. Beta-AFP