MIšljenje stručnjaka: Srbija pala po Indeksu demokratije jer su institucije zarobljene

Sa ocenom 6,3 Srbija je na Ekonomistovoj lestvici demokratija pala za pet mesta od prošle godine. Vojislav Mihajlović iz Crte smatra da ovaj trend vodi Srbiju ka kategoriji hibridnih režima.

„U Srbiji postoje pretpostavke, zakonske pretpostavke za demokratiju, ali se vidi iz godine u godinu sve manje političke volje da se ti zakoni sprovode u praksi“, naveo je Mihajlović.

„Ove godine Srbija je proglašena za manjkavu demokratiju i ja mislim da to nije nikakva nova vest niti je neka iznenađujuća vest, Srbija je apsolutno tamo gde vladajuće elite žele da ona bude“, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka Nikola Jović.

Zakoni, parlament, izbori, poltički pluralizam – sve je na papiru tu, ali kada dođe do političke kulture, ocena drastično pada. Ovaj kriterijum je u Srbiji najniže ocenjen sa prosekom 3.75, a ocena je niska jer je ovo jedina kategorija u kojoj se ocenjivalo javno mnjenje i demokratija u praksi.

„Razlika između političke kulture i ostalih segmenata koji oni mere je u tome što se u delu političke kulture najmanje oslanjaju na zakonske pretpostavke, već su tu koristili podatke iz određenih javnomnjenskih istraživanja, kao što je Svetska studija vrednosti, koji su zapravo u većoj meri pokazali percepciju građana odnosno njihovo nezadovoljstvo funkcionisanjem demokratije“, smatra Vojislav Mihajlović.

„Politička kultura je zapravo posledica načina na koji institucije u jednom društvu funkcionišu. Trendovi urušavanje institucija prate trendove urušavanja političke kulture. Institucije u Srbiji su u tom smislu zarobljene i one kao takve ne služe građanima već služe upravo za razne vrste političkih dobrobiti i nekih drugih dobrobiti stranaka na vlasti“, ističe Jović.

Manjak demokratskih vrednosti građana problem je koji postoji i na globalnom nivou. Prema izveštaju Ekonomsita samo osam odsto populacije živi u zemljama potpune demokratije, dok u Istočnoj Evropi država sa potpunom demokratijom ne postoji.