foto: Vojin Radovanović/DanasPomaže Bog, Hristos voskrese – reči su koje su se najviše čule na završnoj konvenciji pokreta Branimira Nestorovića „MI snaga naroda“ održanoj u sali hotela koji je produkt vremena čiji su Nestorovićevci najljući protivnici – Jugoslavija.
„Doktori za Beograd“ – nasmejani Nestorović i kandidat za gradonačelnika Beograda Antonijević sa brendiranog kamiona ispred Juge dočekivali su građane koji su ispunili svečanu salu. Stolica nije bilo dovoljno pa su neki morali sedeti po prozorima, a drugi da se zadovolje stajaćim mestima.
Svako je poneo šta je imao – neko zastavu Srbije, neko onu „Nema predaje“ sa srcem Srbije na njoj, neki rusku, ali i lugansku zastavu. Stranačkih zastava bilo nije, obeležja jedva na kojoj majici i to ljudi iz pokreta i ponekom podeljenom bedžu. S obzirom da je ovaj pokret imao bilborde po gradu, ne bi se reko da se nema finansija za kampanjski materijal. Prosto, šta će im?
Ceo je događaj upravo izgledao kao formalnost koja treba da se odradi, jer se to tako radi. Svesni su da se znaju, nema tu onih „na konju“, svi su u istoj ravni – a i da se ne znaju lično toliko su pristalice gledale svoje „lidere“ po raznoraznim višečasovnim intervjuima po bespućima Jutjuba da su se prosto saživeli – znaju njihov tok misli, ma svaki tik.
Ljudi različitih godina, neki u odelima, i novije proizvodnje i onim naftaliskim, a neki u odrpanim majicama. U prvom redu i Dejan Lučić, teoretičar zavere, a odmah iza njega Slobodan Stojičević, autor knjige „Mrežni rat protiv Srba“.
Ništa nije izgledalo dogovoreno, ni šajkače, zaštitni znak „MI“, na glavama pojedinaca nisu bile tu jer je to stvar neke koreografije. Toliko nije bilo nekog uštogljenog scenarija da voditelj programa, simpatični aforističar, nije mogao da se seti imena narodne poslanice Jelene Pavlović.
Ref aforizama, red govora i tako nešto više od sat i po vremena, a pre svega “Marš na Drinu“ kao himna pokreta i „Hriste Bože“ himna JSO u izvedbi devojčice u srpskoj nošnji.
Govornici su najmanje govorili o lokalnim i gradskim temama, odlično plivaju u kontekstu koji je vlast nametnula – nacionalne ispred gradskih tema. Kandidat za gradonačelnika Beograda Borislav Antonijević čak nije želeo da govori o planovima i rešenjima za prestonicu poručivši da koga zanima nek pogleda na sajtu.
Nestorović je tako govorio o „ljudima bez duše“ koji žele da unište oni koji „Srbiju žele da vrate Srbima“, razgovoru sa vidovitim monahom Serafimom koji mu je rekao da mora da krene da radi nešto, Pavić je poručivao da je Srebrenica 11. jula oslobođena, da je Republika Srpska Krajina naša, a Boka srpsko more.
„Gde ja da krenem, Serafime? Sa čim da krenem? A on kaže Hristos je krenuo bez ičega, samo sa idejom. Kada sam bio prole godine u septembru u Hilandaru reče mi zamenik igumanov Teodosije – Ubi me Serafim sa tobom. I kada je bila predizborna kampanja ko god je otišao tamo oni su lobirali za nas. Neki Obrenovčani moji koji su bili rekli su mi da ih je ubio da moraju da idu sa mnom“, prepričao je Nestorović razgovor sa hilandarskim monahom.
Govorilo se o satanistima iz EU, ličnosti Ratka Mladića… Branili su se od režimskih medija koji ih napadaju da su kolaboracionisti sa Soroševcima, da su za nezavisno Kosovo i gencoid u Srebrenici…
Dvometraš Antonijević za mirkofonom rekao je da ga plaši da će se navići na govore pa da onda niko neće da radi.
„Ma nisam ja stao za aplauz nego ne mogu da se setim šta kažem“, šalio se on, govorio da čovek kad vidi neke predstavnike u svetu stvarno ne može da zaključi ništa drugo nego da nismo normalni, citirao patrijarha Pavla, a zatim prozvao i na binu pozvao sve poverenike „MI“ u Beogradu, kao i celokupnu listu za Skupštinu grada Beograda.
Prisni zagrljali, kandidati kod kojih na licu vidiš da im je čast što su na bini sa Nestorovićem, a nakon zvaničnog završetka fotkanje i razgovori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
