Mladen Mrdalj: Predsednički izbori su gotovi, tu opozicija nema šta da traži

Koji su razlozi za to?

– Prvo, imamo partije koje su zbog izlaska na izbore 2020. označene kao nebojkotujuća opozicija, od kojih su neke sumnjičene za kolaboraciju sa režimom poput POKS i DSS. Oni grade svoj imidž „konstruktivne opozicije“ nadajući se da će tako biti prihvatljiva alternativa opozicionim biračima koji se plaše zapaljive retorike i nasilja. Koalicija POKS-DSS ima šansu da prebaci cenzus i sve i kad bi ostale partije htele sa njima, oni ne bi utopili svoj identitet i šansu da u Skupštinu uđu kao dvojac u kome će lako očuvati partijsku nezavisnost i prepoznatljivost. Drugo, imamo nebojkotujuću opoziciju poput PSG i DJB. DJB je zaigrala na populističku antiglobalističku kartu i gledanost njihovih klipova na Jutjubu meni potvrđuje ono što i ankete govore – prebaciće cenzus. Osim toga, jedan deo strategije DJB je građenje mučeničkog imidža kroz napade na N1 i Nova S kao eksponente globalističkog kapitala. Uz kritiku bivše vlasti (koja je dobrodošla na N1/Nova S), sve ovo nameće DJB-u da ide sam, inače bi se utopio u opoziciju od koje pravi ideološki otklon. PSG se već prilepio Đilasovom SSP, što je dalo povoda za produbljivanje sukoba sa Jeremićevom NS. To nas dovodi do glavnih partija bojkotujuće opozicije. Đilas već duže vreme signalizira da je spreman da izađe na izbore, dok se Jeremić grabi za imidž moralne čistoće osuđujući Đilasovu saradnju sa PSG kao moralno nedopustiv oproštaj partiji koja je „izdala“ bojkot 2020. Podvlačeći ovaj „transfer greha“ sa PSG na SSP, a uz to potencirajući „revanšizam“ kao novi politički brend, Jeremićeva NS je sebi navukla veliki problem – ako izađe na izbore, delovaće licemerno, jer je nemoguće da izborni uslovi budu iole bolji od prošlih. Ako ne izađe na izbore, ne samo da NS ostaje bez odborničkih mesta i uz to deli opoziciju, već i drastično obara šanse ostatka opozicije da pobedi na beogradskim izborima. Sve što onda preostaje Jeremićevoj NS nakon izbora je da se predstavlja kao jedina partija moralnih ljudi, dok bi ostatak opozicije učešćem na izborima dokazao da su ili moralno slabi ili da su se prodali Vučiću. Ostatak opozicije bi onda bio prinuđen da odgovori istom merom, izvodeći računicu po kojoj je upravo bojkot NS održao vlast SNS. Na kraju ostaju Dveri, DS i Ne davimo Beograd. Dverima se sviđa imidž „konstruktivne opozicije“ (poslednji koktel sa Vučićem pod izgovorom podrške Republici Srpskoj) jer su se opekli o bojkot, ali ih isto privlači imidž opozicije i starom i novom režimu. Uz nacionanlistički populizam, to ih sve zbližava sa DJB, međutim, tu bi Dveri bile slabiji partner. DS, Ne davimo Beograd i Pokret za preokret su već odavno u orbiti SSP, pa je verovatno da će nastupiti zajedno. Kad se podvuče crta, vidimo bar nekoliko kolona: POKS-DSS, SSP grupacija, DJB (možda sa Dverima), a možda i neke zelene grupe. Opoziciji na ruku ide serija ekoloških incidenata koja može razjariti kritičan broj građana, ali bi sve to bilo lakše kada bi opozicija nastupila jedinstveno, jer bi to bio signal i apstinentima da je dogorelo do nokata kada je opozicija uspela da se ujedini.

Da li je dobitna strategija fokus na Beograd ili je to varka, dok traje prava priprema za predsedničke izbore?

– Predsednički izbori su gotovi, tu opozicija nema šta da traži. Nekad pomišljam da bi opozicija mogla da napravi pometnju u Vučićevim medijskim bataljonima kada bi podržala Vučića za predsednika, jer bi ta sprdnja bila očigledna opozicionim biračima, ali ne i Vučićevim. Ovo kažem zato što je predsednik Srbije nebitna funkcija i što se mene tiče Vučić može doživotno biti predsednik. Ključna je Skupština, jer ona kroji zakone i budžete i nadzire i kažnjava politički. Ključan je i Beograd, jer ko kontroliše Beograd kontroliše ogroman deo srpske ekonomije i infrastrukture, kao i simboličkog kapitala, a to sve znači realnu moć. Zato Vučiću treba prepustiti predsedničke izbore, ne rasipati novac i ljudsku energiju na njih.

Koliko se afera Belivuk dotiče opredeljenja birača? I ranije smo imali teške afere, ali je podrška Vučiću ostala stabilna?

– Mislim da je negativna kampanja iscrpljena. Ljudi su zaboravili na Palminu aferu sa podvođenjem maloletnica, te na tolike druge afere. Afera Belivuk se u percepciji kritične mase birača SNS sagledava kao izbor između herojskog predsednika Vučića i bande glavoseka koje podržava opozicija i neki izdajnici u okviru SNS. Ako ne učvršćuje odanost Vučiću, sigurno je ne slabi.

Šta mislite da će desiti sa SNS i Nebojšom Stefanovićem?

– SNS je preduzeće i sve dok isplaćuje plate i dividende zaposlenima i akcionarima ono će nastaviti da funkcioniše. Naravno, postoji ta kritična masa iskrenih i ubeđenih sledbenika Aleksandra Vučića koje niko i i ništa ne može pomeriti iz tog ubeđenja. Sve to zajedno daje negde iznad milion I po glasova i to je fiksirano. Afera sa Nebojšom Stefanovićem je bitna jer pokazuje priustvo stranog faktora. Možemo zamisliti da upravo sada teku pregovori diplomata SAD sa Vučićem oko toga šta je sve snimljeno i šta bi sve moglo da se pusti u javnost i koja je cena da se to ne pusti. Problem je u tome što bi puštanje takvog materijala samo okrenulo Srbiju od zapada, a ne bi smenilo vlast. Ta afera još pokazuje da je opozicija toliko beznačajna da je unutar SNS moglo doći do sukoba bez straha da bi to opozicija iskoristila. Mislim da će SNS opstati bar još deset godina na vlast, jer će uzeti izbore za predsednika i skupštinu 2022, što znači da će do 2026-2027 imati vlast, a da će u međuvremenu uvesti biranje predsednika u skupštini i baciti svu silu na izbore 2026. koje će verovatno i dobiti. Osim ako opozicija ne uzme Beograd između 2022. i 2026. Što se tiče Nebojše Stefanovića, mislim da konačni obračun tek sledi, samo ćemo videti u kom obliku će se odigrati.