Mladi će biti srećni da uzmu novac, ali ne i kada se bude vraćao: Ognjen Radonjić o Vučićevom „poklonu“ od 5.000 dinara

Ne postoji besplatan novac, napominje naš sagovornik, kao što ne postoje novčani pokloni jer su svi ti tzv „novčani pokloni“ kuponi zarad kupovine socijalne stabilnosti, pri čemu se taj trošak prebacuje na građane, odnosno on se socijalizuje, a dobitke prisvajaju oni koji na ovaj način pokušavaju da kupuju glasove.

– Srbija je u ozbiljnim finansijskim problemima jer kada se uzmu u obzir dugovi koji stižu na naplatu u narednoj godini i fiskalni deficit koji će biti potrebno pokriti, procena je da ćemo morati da se zadužima za novih šest milijardi evra – ističe Radonjić.

Na kraju krajeva, dodaje on, predsednik se nedavno hvalio da je obezbedio kredit od milijardu dolara od emirata po kamatnoj stopi od tri odsto.

– Ali tu postoje tri začkoljice. Pod jedan, ne znamo da li je država Emiratima nešto zauzvrat obećala (primeri Etihad, Beograd na vodi, PKB…). Pod dva, u međivremenu je dolar apresirao sa daljom tendencijom rasta, što znači da je taj dug znatno skuplji od nominalnih tri odsto kamate. Pod tri, taj dug je uzet da bi se vratili prethodni dugovi – smatra naš sagovornik.

Kada se vratimo na početak izjave, napominje, isto važi i za dodatnih šest milijardi evra.

– Moraćemo da uzimamo nove kredite da bismo vratili stare. Krajnji ishod je da ne učimo iz tuđih niti sopstvenih grešaka iz perioda Dafine i Jezde. Naime, situacija u kojoj se uzimaju novi dugovi da bi se vratili stari je piramidalna struktura, takozvana Ponzi šema nazvana po čuvenom američkom špekulatori iz dvadesetih godina prošlog veka. Po ovoj šemi, dugovi po visokim kamatnim stopama mogu da se isplaćuju sve dok u sistem ulaze novi depoziti, pa se novim depozitima isplaćuju stari dugovi. Kada novi depoziti prestanu da dolaze, piramidalna struktura se ruši – naglašava Ognjen Radonjić.

Prema njegovim rečima, tako je i u „našem slučaju, dok god budemo mogli da se zadužujemo kako bismo vratili stre dugove, kolo se vrti sa ogromnim troškovima koji nas očekuju u budućnosti“.

– Ali osnovno je pitanje da li će ti krediti biti dostupni i po kojoj ceni, posebno kada se imaju u vidu komplikovana geostrateška pomeranja u kojima je Srbija potpuno dezorijentisana. Mladi će možda biti srećni da uzmu taj novac, ali će biti nesrećni, kao i svi mi ostali, kada se taj novac bude vraćao zajedno sa pripadajućim kamatama – zaključuje Ognjen Radonjić.